МАНАСТИРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ ЧУВАЈУ КЊИГЕ ЗА ВЕЧНОСТ: Рукописно благо фрушкогорских храмова развејавали су ратови

ЗАЛУД је савременицима постављати питање да ли ће књига преживети и најновију технолошку револуцију. Одговор треба тражити у нашим манастирима ма где да су.

Ново Хопово, Фото Танјуг

Довољно је, за почетак, крочити у те вековне тврђаве нашег идентитета на Фрушкој гори, нашем Атосу, завирити у рукописно благо и одахнути. Ове књиге ће преживети сваку револуцију под условом да их рестаурирамо и тако оживљене предамо будућим нараштајима. За почетак, барем да их евидентирамо, а оно највредније, данашњим генерацијама да на увид изложимо.

Пуних једанаест година ову идеју водиљу следиле су вредне библиотекарке Веснa Петровић и Дубравка Симовић са сарадницима, истакнутим стручњацима археографима Душицом Грбић и рецензентом Владаном Тријићем. Њихов педантан и посвећенички рад уродио је плодом - првом изложбом "Каталог библиотека рукописних књига". Књиге и рукописи су из пет (од укупно седамнаест) фрушкогорских манастира - Беочина, Гргетега, Крушедола, Мале Ремете и Новог Хопова.

Фото Printskrin

Поставка "Рукописне књиге у манастирима Фрушке горе", настала уз благослов владике сремског Василија а под окриљем Српске читаонице у Иригу и у сарадњи са Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске, Православним богословским факултетом и Библиотеком Српске патријаршије, сачињена је од 23 рукописа настала у периоду од 1399. године до 19. века.

- У времену када се све мање чита и када је књига супротстављена савременим видовима комуникације, манастири ће је поново сачувати од заборава, јер књига је прославила реч и обезбедила јој трајност и свеприсутност, а манастирска књига постала је поуздан чувар идентитета и мудрости - кажу ауторке Веснa Петровић и Дубравка Симовић.

Фото Printskrin

Сви показани рукописи имају велику културно-историјску вредност и сведоче о времену настанка, писарским седиштима, ктиторима и кретању и судбини књиге.

Посебна вредност краси Пролог стиховни за мај, јуни, јули и август епископа и српског књижевника Марка Пећког из 1399. године. У литератури је познат као Минеј за јуни, јули и август. Припадао је манастиру Пећка патријаршија, а после Другог светског рата губи му се траг и водио се као нестао. Захваљујући нашим библиотекаркама које су радиле на сређивању књижних фондова у фрушкогорским манастирима, пронађен је у манастиру Беочин. Значајан је и Минеј за август из 1684. године Христофора Рачанина.

Фото Printskrin

- Ови рукописи су и наша духовна жишка око које се сабирамо и уједињујемо, и којом непрестано побеђујемо искушења која нам савремени свет свакодневно намеће. "Каталог библиотека фрушкогорских манастира", добио је прави смисао и заживео како међу библиотекама, тако и у манастирима који полако поново постају "куће укупног људског памћења". Весна Петровић и Дубравка Симовић начиниле су значајан корак ка очувању и заштити овог дела српске културне баштине - речи су Гордане Ђилас из Библиотеке Матице српске.

Фото Printskrin

Наредне кораке у очувању рукописног манастирског блага треба начинити што пре и са једнаким ентузијазмом јер, како примеђује рецензент Владан Тријић, жалосна је и опомињућа судбина рукописне баштине фрушкогорских манастира, која се некада мерила стотинама књига, вековима сабираних са стране или насталих у локалним писарским средиштима.

Крушедол, Фото Д. Дозет

У основи писаног блага била је библиотека деспотске породице Бранковић, а богатство тог наслеђа навело је 1910. године Монашко удружење Православне српске митрополије Карловачке да покрене едицију "Описи рукописа православних српских манастира у Mитрополији Карловачкој" у оквиру које је требало да се "изда целокупан опис рукописа у свима манастирима", као и њихов сводни палеографски албум. Нажалост, у едицији је 1914. објављен једино опис крушедолске збирке, свештеника и потоњег архимандрита Саве Петковића.

Фото Printskrin

ПОХАРАНИ МАНАСТИРИ

ВЕЋ током првих месеци усташке окупације у Другом светском рату из фрушкогорских манастира бројни рукописи су, заједно са осталим драгоценостима, однети у Загреб, као ратни плен, док се другима изгубио траг. Тачан број рукописа несталих или пропалих у том периоду није познат пошто није постојао њихов потпуни попис.

Фото Printskrin

ЧУДЕСАН ПУТ ХРИСТОФоРОВОГ КОДЕКСА

ПОСЕБНО је занимљив "Минеј служабни" за август из 1684. и његова неодгонетнути пут од Фрушке горе до Загреба и натраг.Овај рукопис Христофора Рачанина, једног од најбољих српских писара XVII века, током Другог светског рата доспео је у загребачки Музеј за уметност. После рата, када је донета политичка одлука да се предмети однети из православних цркава и манастира са тла Србије врате СПЦ,а да други њихов део, наводно, пореклом из тадашње Хрватске, остане у новооснованом Музеју Срба, Христофоров кодекс је задржан у Загребу. Музеј је 1963. утопљен у Одељење Срба при Повијесном музеју, који је убрзо угашен. Рукопис се данас, неким чудом, налази у манастиру Гргетег.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ОНИ СУ ДОБИТНИЦИ СВЕТОСАВСКИХ НАГРАДА: На церемонији у Влади уручено 31 признање

27. 01. 2026. у 15:07

Друштво

0 0

РХМЗ ИЗДАО УПОЗОРЕЊЕ! У наредна 24 сата критична појава у овом делу Србије

27. 01. 2026. у 13:22

Друштво

0 0

У ДУХУ СВЕТОСАВЉА: Министар Поповић у посети испосници Светог Саве на Светој Гори

27. 01. 2026. у 13:05

Друштво

0 1

ЉУБАВ, РАЊИВОСТ И ХУМАНОСТ: Слобода Мићаловић и Игор Ђорђевић у уметничком делу које отвара очи и срце

27. 01. 2026. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације