"НОВОСТИ" У МАНАСТИРУ ЈАСЕНОВАЦ СВЕТИЊА ЗА НЕЗАБОРАВ И ПРАШТАЊЕ: Мати Серафима - Наше је да молитвено чувамо и негујемо спомен на жртве

Ј. МАТИЈЕВИЋ

30. 07. 2022. у 09:45

МАЛА варош са тешким бременом историје. Јасеновац. Место озлоглашеног усташког логора, монструозних злочина и смрти, највеће стратиште Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату.

НОВОСТИ У МАНАСТИРУ ЈАСЕНОВАЦ СВЕТИЊА ЗА НЕЗАБОРАВ И ПРАШТАЊЕ: Мати Серафима - Наше је да молитвено чувамо и негујемо спомен на жртве

Фото И. Маринкови

Зло га није заобишло ни у грађанском рату деведесетих. Прошле су три деценије, али трагови су још видљиви: опустеле куће, порушене, зарасле у коров. Главна улица пуста, као да нема живе душе... Само на бандери код цркве гнездо са четири роде...

- Желео бих да се у Јасеновцу, или било где у Србији, подигне храм праштања, у спомен свих на правди Бога побијених жртава, и спомен опроштаја крвницима за злочине које починише - записао је владика Николај Велимировић, и сам заточеник логора Дахау, када је сазнао за стравична страдања народа у јасеновачком паклу.

Ово његово завештање, остварује се последњих неколико година. Манастирска црква и економија непрекидно се уређују, докупљена су имања, откупљени неки историјски важни објекти, све с намером да постане меморијални центар свих мученика јасеновачких.

Манастир је нарочито оживео када су марта 2016. у њега стигле три монахиње са Бешке на Скадарском језеру. Међу њима и данашња игуманија, мати Серафима. Сада је у светињи осам монахиња, искушеница и једна бака која је од њих тражила помоћ и о којој сада заједно брину. Најсрећније су, кажу, што сваки дан радови у манастирском комплексу напредују.

- Управо су постављени прозори на старој српској школи, коју смо најпре откупили, потом порушили и потпуно поштујући стари изглед подигли нову средствима која је донирала Влада Републике Српске - прича мати Серафима.

- Морали смо тако да урадимо, јер објекат није имао темељ и не би издржао реконструкцију. Била је то српска школа, изграђена крајем 19. века, а радила је све до 1941. Када смо порушили таваницу пронашли смо два сандука са, знамо по датумима, последњим писаним радовима исписаним ручицама српских ђака... Готово сви су, недужни, страдали... Ако бог да, биће ту библиотека и истраживачки центар о страдањима у логору од 1941. до 1945.

Урађени су и кров и фасада цркве, а треба још да се уреди прилаз и среди дренажа.

- Поправка кровног покривача и нова фасада на храму завршени су у априлу захваљујући помоћи Владе Србије - каже игуманија.

- При крају су и радови на имању преко пута цркве где се гради гувно по угледу на оно испред Цетињског манастира. То је дар митрополита Јоаникија. Влада Србије донира и средства за обнову два објекта, једина преостала из времена логора, а опстала су у дворишту једне куће. Ту су биле усташка апотека и болница у којој су принудно радили лекари: 20 Јевреја и двојица Срба. Из тог времена је и Давидова звезда на зиду и дрвени ормарић у ком су били медицински инструменти. Ове зграде смо, такође, откупили, јер су нам врло важне и у будућем меморијалном центру имаће значајно место.

Мати Серафима нам открива и да су сазнали да још два објекта у непосредној близини потичу из времена логора. У једном су били рендген и зуботехничка ординација за усташе, а у другом спаваоница и тушеви за њихове рањенике. Све ће се то, како каже, још испитати.

- За све нас, Јасеновац је свето место, а наше је да молитвено чувамо и негујемо спомен на жртве система концентрационих и логора смрти који је у њему био - говори нам игуманија.

Фото И. Маринкови

СПОМЕНИК РУСКО-СРПСКОГ СТРАДАЊА

ЗНАЈУЋИ шта је Јасеновац за српски народ, епископ Сава је 2000. комплекс парохијске Цркве рођења Светог Јована Крститеља прогласио манастиром - прича игуманија.

- Три године касније, обновљена је парохијска кућа, сада манастирски конак. Ту је дозидана и освештана капела посвећена Јасеновачким мученицима, које обележавамо 23. септембра. Пре две године у порти је подигнут, а освештан прошле године, Споменик руско-српског страдања, рад уметника Сергеја Шихачевског из Русије.

ХРАМ ДЕЛИО СУДБИНУ НАРОДА

ЦРКВА у Јасеновцу саграђена је 1775. и увек је делила судбину народа - прича мати Серафима.

- Порушена је 1941. тако што су усташе прве логораше натерали да је, циглу по циглу, разграђују и од тих цигала граде објекте у логору. После много чекања, 1973. добијена је дозвола за подизање новог храма који је освештан девет година касније. Током грађанског рата деведесетих поново је оштећена, а маја 1995. у операцији "Бљесак", срећом није порушена, али је оскрнављена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

Нова опрема за школу, бољи услови за таленте: Фондација Mozzart верна подршка образовању