ДВОРИ ПОПОВИЋА, СВЕДОЧАНСТВО О ТРАЈАЊУ КРАЈИШНИКА: У Бискупији код Книна, крај мало познате оставштине знамените српске породице

ЧИНИЛО се да је тог петка паклено сунце из нас извукло и последњи атом снаге док смо у Далматинском Косову код Книна друговали са Србима и причали о њиховом садашњем животу у тим крајевима.

Фото Игор Маринковић

Већ је било пет по подне, а жива у термометру упорно се држала 40. подељка. Ипак, обриси приче коју је, слушајући једног прогнаника из Крајине, срце "забележило" пре 27 година, непосредно после "Олује" - нису нам дали мира. Била нам је надохват руке и морали смо да је забележимо.

Крећемо у засеок Поповићи села Бискупија. Поред цркве Свете Тројице старе шест векова, и сеоског гробља, каменом поплочаним римским путем који води кроз шуму, пењемо се према Старим Поповићима. Усред тог дрвећа, на благој чистини испред нас лаз и на њему се указују двори Поповића, господства траг у камену клесан. Око 70 двоспратних и троспратних камених кућа, помоћних објеката, штала, амбара за кукуруз на последњим спратовима кућа (нетипично за Далмацију), уске поплочане улице, пролази попут тунела, плоче са уклесаним натписима... Скривено, а из сваког камена звони историја, прича дуга више од три века... Све до детаља сачувано и обрасло у бршљен. Гласно размишљамо: чува ли то растиње ову лепоту за будућност, или бујањем замеће траг богате оставштине знамените српске крајишке породице Поповић која је свом роду дала трибуне, свештенике, интелектуалце, врсне сточаре...?

- Мој давни предак свештеник Михаило, овде је дошао 1689. из Гламоча, са женом и четири сина - прича нам потомак Пилип Поповић, док седи испред куће у којој је рођен пре 71 годину. - Како су постајали бројнији тако су полако градили ове куће, а пошто су имали извор питке воде и плодну земљу, постали су велики повртари и сточари. Имали су чак и четири "стана" на Полачи, за ситно благо, овце. Некада је овде врвило од живота. Било је више од 70 кућа, а у свакој је било од четворо до осморо деце. Многи од њих су се школовали да буду паметнији и отреситији, а између два рата сваки овај дом изнедрио је бар по два интелектуалца: лекаре, учитеље, инжењере, економисте... Давали смо и свештенике, непрекидно од 1689. до 1941. када су последњег, проту Михаила Мија, усташе бациле у Мратовачку јаму. Пре Првог светског рата основали су и прву Српску пољопривредну кредитну задругу у Книну...

Дуго би трајало набрајање свих знаменитих Поповића и дела која су учинили за свој народ.

Пилип, ипак, издваја најзнаменитијег, Онисима, народног трибуна, стрељаног 1914. у Сињу:

- Био је земљорадник, али један од најнапреднијих. Осим српског говорио је и писао, немачки и италијански. Био је добар говорник. У Београду је на Доситејевој прослави 1911, представљао Книнску Крајину, одржавши ватрен патриотски говор у којем је истакао и нераскидиву везу овог српског просветитеља и Книнске Крајине. Тада је добио орден од краља Петра Првог. Уочи Великог рата означен је као сарадник српских власти. Оптужен је да као агент Србије пострекује своје сународнике у аустроугарској војсци да је напусте и пређу у српску. Војни суд га је осудио на смрт. Стрељан је у Сињу, 1914, где му је и данас гроб.

Foto: Фото Игор Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

Инспирисан Онисимовом храброшћу, песник Војислав Илић Млађи написао је чувену песму "Како умире Далматинац".

- И судбина Онисимових синова је необична. Михаила, који је био последњи свештеник из наше лозе, убиле су усташе, Павле Пајо је убијен као командант четничког пука "Онисим Поповић", док је трећи син Душан све време рата био у партизанима, а по његовом завршетку био је на многим одговорним дужностима, између осталог у два мандата и посланик у Савезној скупштини СФРЈ - говори нам Пилип.

Пилип Поповић, Фото Игор Маринковић

Куће у Старим Поповићима почели су да напушају почетком шездесетих, готово три века након градње прве. Спустили су се ниже, тамо где су им некада биле штале и имања. Ту су изградили нове куће, али соцреалистичке, ни приближно лепе, отмене, задивљујуће као оне што су музеј на отвореном, што и данас изгледају живо, баш као да су чељад Поповића ту негде, свршавају дневне послове и само што нису стигли, па да увече сијеле, певају уз гусле, попију по коју букару беванде...

- Требало је обновити све те куће, припремити их за електрификацију. Нажалост, није се имало новца. Стари Поповићи су били неприступачни и за пољопривредну механизацију...

И, ето, морали смо се спуштати. Кад сам се родио, било нас је горе више од 200, а сада нас у Поповићима, овим новим, има 22. "Олуја" нас је десетковала... - тужан је Пилип.

- Ипак, ове наше дворе желимо да сачувамо. Разматрамо могућност да са Српским народним вијећем направимо уговор, а и општина Бискупија је заинтересована за обнову.

Даће Бог да двори Поповића поново засијају.

Онисим Поповић, Фото Википедија

ПРОТИНА СУДБИНА У "ГОЛУБЊАЧИ"

МУЧЕНИЧКА смрт проте Михаила Мија Поповића била је изворна инспирација писцу Јовану Радуловићу да напише чувену приповетку "Голубњача" - открива нам Пилип Поповић.

- Прота је на Спасовдан 1941. служио литургију у цркви у Полачи. Дошле су усташе и одвели њега и још 42 Срба. Ни криве ни дужне, само зато што су српског рода, све су их побили или живе бацили у јаму на планини Промини. Ни дан-данас гроб им се не зна.

УРАЂЕНИ КОНЗЕРВАТОРСКИ ЕЛАБОРАТИ

ДВОРИ Поповића, иако запустели, још живо причају о животу којег вишег нема. Ми желимо да их обновимо и за сваку од ових кућа урађена је пројектна документација, а елаборате је урадило Конзерваторско одељење у Шибенику. На нашој општини је да се са наследницима Поповића реше власнички односи. Цео простор смо били очистили 2018, чак јула те године приредили и један концерт, али су ноћу долазили нељуди и почели да краду камење са кућа. Сваки угаони кантун кошта 100 евра, па је неко био направио добру рачуницу. Зато смо поново пустили да зарасте, па кад почне обнова, чистићемо поново - каже Милан Ђурђевић, начелник општине Бискупија.

ПРВИ СРБИН НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ

НАШ саговорник Пилип Поповић први је Србин начелник општине у Хрватској, после "Олује". Пред овом злочиначком акцијом, 4. августа 1995. избегао је у Београд.

- Али, где год бих погледао видео сам Книн и Поповиће. Вратио сам се после три године.

На локалним изборима 2001. добио сам 64 одсто гласова житеља Бискупије, али власти нису хтеле да ми верификују мандат начелника општине. Дали су га Хрвату. Ипак, ту дужност сам обављао 2004/05. тада је она трајала по годину - прича Поповић.

Препоручујемо

Регион

1 3

НОВИ СКАНДАЛ У ХРВАТСКОЈ: Шеф канцеларије потпредседнице Владе пијан колима ударио дете, па хтео да побегне!

30. 07. 2022. у 23:12

Друштво

5 8

ПРЕЖИВЕО САМ ЈЕР НИСАМ ЈЕО ОТРОВАНУ ХРАНУ: Сведочење Боже Видачковића из Градишке, који је преживео мучење у дечјем логору Сисак

29. 07. 2022. у 09:30

Друштво

3 46

НЕ ДАМО ДА НАМ ЖИВОТ БУДЕ ПРОШЛОСТ: “Новости“ у Далматинском Косову, где су се Срби вратили и засновали породице

19. 07. 2022. у 11:00

Регион

16 39

ПРЕОРАЛИ ГРОБЉЕ УСТАШКИХ ЖРТАВА: Скандал у Хрватској, праве пут преко костију 128 жена и деце

21. 07. 2022. у 15:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације