МРТВА МАЈКА У НАРУЧЈУ ЈЕ ДРЖАЛА МРТВУ ЋЕРКУ: Сећања породице Мамула, гробови њихових убијених предака преорани су због пута у Хрватској!
МЕЂУ мноштвом гробова на Петровој гори, близу села Кључар, општина Војнић у Хрватској, које су ових дана преорале "Хрватска шуме" због изградње пута, налазе се и гробови мајке, сестара и брата некадашњег савезног секретара за народну одбрану (министра војног) Бранка Мамуле.
Бранко Гвозденовић и Душан Црнковић на преораном гробљу, Фото Портал "Новости"/Владимир Јуришић
Осим њихових, ту су још хумке више од 120, претежно жена и деце, убијених у усташком препаду у пролеће 1942.
Бранков брат Милош имао је само девет година, а седмогодишња сестра Мила убијена је у мајчином наручју. Стравичан покољ преживела је само сестра Даница, која је у то време имала 16 година.
- Даница Мамула Гвозденовић била је моја баба по мајци. Два рођена брата су јој била у партизанима, Бранко је био на терену у Далмацији, а Владо на Петровој гори, али не близу места покоља на Барин-коси - каже Београђанин Зоран Михајловић.
Даничино сведочење за живота објавио је др Миле Дакић и према њему, усташе су 1. априла 1942. кренуле у Петрову гору. Преко ноћи је падао снег, па је све било мокро.
Породица Мамула на окупу, Фото приватна архива
Ујутро су стигли до села и питали има ли партизана. Још су рекли да ће мештане водити на тромеђу Присјеке, Крстиње и Војнића. Утом су припуцали партизани, па су, уз псовке, усташе покушале народ да сатерају у ред. Даничиној рођаки Петри Вучинић узели су сат, уз речи: "А што ћете, усташа ухвати Србина, закоље га, сат му полупа, па шта. Овако би исто било и краљу Петру!"
- Неки Божо Вујић је затражио цигарету. Усташа му је пружио пуну шаку и рекао: "Зашто нисте бежали? Нећеш их попушити." Тај исти је крадомице, сузних очију, ломио комадиће хлеба и давао деци, понављајући: "Побиће вас, зашто нисте бежали?" - сведочила је за живота Даница.
У старту су убили 12 најјачих мушкараца. Даница се сетила како су је учили да, кад запуца, одмах залегне. Узела је у руке Милоша и легла на њега, мати је држала Милу, а једанаестогодишња сестра Стана је седела поред. Митраљез је запуцао с бока и одмах сасекао мајку и ујну. Милош је викнуо: "Пусти ме! Ти мене удави!" Извукао се и погођен је у врат. Даницу је метак окрзнуо по челу. А онда се једна девојка из Брда Села подигла и заплакала кад је видела мртву мајку. Усташа се вратио и пуцао у њу, па је и Даница опет добила метак у раме и руку. На крају су бацили бомбе, од којих је задобила седам рана око кука, али је преживела.
- Када су коначно отишли, видела сам мртву матер, која је у загрљају држала мртву кћерку Милеву. Тај призор, тај шок ме прати и данас - сећала се Даница.
Бранко Мамула и Зоран Михајловић, Фото приватна архива
Њен унук Зоран прича да је после свега остала да живи у Кључарима, све до "Олује", 1995. Кућа јој је била само два километра од места где су јој побијени највољенији.
- Умела је да седне испред куће и загледа се у том правцу. Кад наиђу такви тренуци, сви заћутимо и пустимо је. У време "Олује" пребегла је у Београд, али се већ 1997. вратила са сином Бранком. Стално су им претили, малтретирали их, највише хрватске избеглице из Бањалуке које су населиле Војнић. Наилазили су на графите: "Срби, заклаћемо вас!" Пре рата у Војнићу било је 99,2 одсто Срба. Данас тек покоји. Бака је умрла 1999, ујак Бранко је остао у кући и дочекао да преору гробље и граде пут преко костију наших предака. Тим чином поново убијају људе - каже Михајловић.
Иначе, Даница је била удата за Симу Војновића из истог места. И његова породица је побијена. Намамљени су позивима да се предају и врате из збега, па им се ништа неће десити. Симо је имао 16 и сакрио се, али се мајка са дванаестогодишњим Петром, десетогодишњим Николом, осмогодишњом Драгицом и шестогодишњом Станком предала.
Даница Мамула са ћерком Драгицом, Фото приватна архива
Сви су потрпани у вагоне и отпремљени у логор Стара Градишка, где су и страдали.
За преорано гробље партизана и Срба са Петрове горе у Хрватској, чини се, нико није одговоран. Званично, гробље није ни постојало, па на потез "Хрватских шума" да багерима пређу преко хумки ћуте и странке левице и удружења антифашиста. На папиру све је легално, једино су у шоку мештани околних села.
Места на Банији и Кордуну, где су раније претежно живели Срби, данас су претежно празна, остали су само старци. Не враћају се ни Срби протерани након "Олује", а сада се бришу и трагови да су на овим подручјима уопште живели, јер више нема ни њихових гробова.
Гробље никад није легализовано
УСТАШЕ су у априлу 1942. упале у српска села на Кордуну и убили 128 жена и деце из места у околини Војнића. Много година касније, породице су на гробове поставиле крстове, али гробље никада није уређено, ни легализовано.
Препоручујемо
ЗАШТО ЈЕ ЗАГРЕБ ОДБИО ЗАХТЕВЕ СРПСКОГ ПРЕДСЕДНИКА? Вучићева свећа осветлила би хрватски мрак око Јасеновца
20. 07. 2022. у 09:00 >> 16:40
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (2)