ВИШЕ ОД ЧЕТВРТИНЕ СРБА У ТРЕЋЕМ ДОБУ: Са око 1,3 милиона старијих од 65 лета Србија међу пет најстаријих Европских популација

СЕПТЕМБАРСКИ попис становништва, према пројекцијама, показаће да Србија има између 6,6 и 6,7 милиона становника, од чега 1,3 милиона старијих од 65 лета, каже демограф др Петар Васић са Географског факултета, аутор недавно објављене књиге "Популациона политика".

Фото Н. Скендерија

У последњих 70 година, како наводи у књизи, просечна старост нашег становништва порасла је за 14 година и, са 43,6 годинa смо међу пет најстаријих популација у Европи.

Сениори данас чине више од четвртине укупне популације Србије, а до 2040. домаћинстава чији су носиоци у трећем добу биће далеко најзаступљенија категорија, са више од 42 одсто.

- Очекивано трајање живота се од средине прошлог века повећало за више од 16 година за мушкарце и скоро 20 за жене. Међутим, промена старосног састава била је тако дубока да је индекс старења шестоструко повећан. Средином 20. века на сваких 10 становника радног узраста долазила је једна стара особа, док данас иде на свака три - каже Васић.

Времешнији нарочито доминирају у неразвијенијим подручјима и селу, у географски и саобраћајно удаљеним деловима веће надморске висине, у источној и југоисточној Србији.

Велики број њих су самци, најчешће удовице, лошег материјалног статуса, више од половине издатака троше на храну и имају знатно већу стопу сиромаштва у односу на остатак популације. Стари на селу су сиромашнији и немање је све веће са годинама.

Данашња, национална држава, суочена је са моћним наднационалним тржиштима, каже Васић, а да би се прилагодила, она настоји да смањи јавне, па и социјалне, издатке и учини привреду конкурентнијом. У целом свету иде се на политику резања социјалних издатака.

- Уз растући удео старијег становништва, садашња и будућа радна снага могу очекивати повећање пореза на доходак и индиректних пореза. Старији су бројнији и чешћи корисници здравственог система, социјалних услуга и пензионог фонда, па се у неким земљама обезбеђивање овакве заштите постиже смањеним улагањима у младе и смањењем квалитета обавезног образовања. Неке државе повећавају порезе, да би привукле више новца у државну касу за пружање јавних услуга - каже Васић.

Издаци за јавно здравство су код старијих од 65 година 3,2 пута већи, а код оних од 75 чак 4,1 пут већи у односу на млађе становништво. Извесна студија у Француској истиче да би због повећања трошкова здравственог осигурања било потребно или упола повећати стопе доприноса за здравство или за трећину смањити рефундације које се исплаћују пацијентима.

Популација ЕУ је у 2004. години први пут забележила подједнак број младих у односу на старе, а од 2010. величина радног становништва почиње да се смањује. Пензионисање комплетне бејби бум генерације у ЕУ повећаће расходе за пензије између 25 и 30 одсто.

Унија зато препоручује чланицама да реформишу пензијски систем и изједначе старосне границе за пензионисање мушкараца и жена, изједначе износ државних пензија, ограниче рано пензионисање, повећају запошљивост старијих радника и подстакну приватну штедњу за старост.

Код нас се 2010. приближно 70 одсто мушкараца и 50 одсто жена пензионисало превремено.

- У циљу смањења превременог пензионисања, а на основу измена Закона из 2014, као минимална граница за напуштање радног места постављена је 65. година живота или 40 стажа, а за сваки месец ранијег пензионисања износ давања трајно се умањује за 0,34 одсто. Међутим, прописи не виде могућност истовременог примања пензије и зараде из запослења, што би дужи радни век учинило привлачнијим - наглашава Васић.

Будући да ће фирме у будућности имати проблем са потребном радном снагом, требало би увести бенефиције онима који одлуче да раде дуже, попут флексибилног и скраћеног радног времена, мањег броја радних дана са повећаном радном сатницом, рада од куће.

У Србији, просечан мушкарац уплаћује доприносе током 36, а жена 31 годину. Током последње две деценије висока неактивност старијих од 50 показује се као велики проблем у финансирању пензијских фондова. Зато би, према нашем саговорнику, старосна граница за пензионисање могла бити подигнута на 70 година живота, за оне који желе да наставе да раде ако би био стимулисан дужи радни век. Такође, требало би стимулисати уплаћивање опционог приватног пензијског осигурања.

Увести социјалне пензије

ПОЧЕТКОМ 2030-их, са приливом бројних генерација старих, потреба за социјалним пензијама ће се значајно повећати. Једна студија предлаже: подизање износа породичних примања на висину најниже старосне пензије, увођење гарантованог чека за старије од 75 година и обезбеђивање прихода у старости у виду социјалне помоћи. То је тзв. социјална пензија која се не заснива на уплати доприноса, већ се финансира из буџета са циљем смањења сиромаштва у старости.

Препоручујемо

Србија

0 0

БЕСПЛАТАН ИЗЛЕТ: Преко 400 пензионера обишло Голубачку тврђаву

13. 06. 2022. у 10:04

Друштво

0 1

ПОСЕТЕ МУЗЕЈИМА ПРОДУЖАВАЈУ ЖИВОТ: Најновија истраживања показала да су одласци у уметничке галерије здрави колико и спорт

03. 06. 2022. у 15:46

Друштво

15 63

ЧЕКОВИ ИСПОД 40 ОДСТО ЗАРАДЕ: Пензионери траже ванредно усклађивање пензија и измену швајцарске формуле, пре свега због повећања цена

30. 05. 2022. у 09:11

Друштво

1 1

ТРЕЋЕ ДОБА ЛЕПШЕ СА ВРШЊАЦИМА: Због чега најстарији у Србији и даље имају предрасуде о животу у домовима

20. 05. 2022. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације