КО ЈЕ СЛОМИО КИЧМУ ВЕРМАХТА? Искрцавање у Нормандији убрзало крај Хитлеровог Трећег рајха и спречило избијање Црвене армије на Ла-Манш

НАЈВЕЋА поморска инвазија у историји ратовања извршена под шифром "Операција Оверлорд", а која представља искрцавање савезничких снага на тло окупиране Француске, почела је пре тачно 78 година, а завршена је тријумфом над нацистичком Немачком.

Фото: Профимедиа/Википедија/илустрација

Око 73.000 америчких, више од 60.000 британских и око 20.000 канадских војника, уз подршку Француза извршило је десант на Нормандију. 

Више стотина хиљада савезничких војника положило је своје животе за успех и победу над нацистима, али се поставља питање да ли је пропаст Трећег рајха била већ извесна и пре искрцавања савезника у Нормандију.

Крварење Црвене армије на Источном фронту извојевала је победе које ниједна "западна гумица" неће моћи да избрише. Битка код Курска и Хитлеров пораз код Стаљинграда биле су смртна пресуда највећој империји зла у историји човечанства. Иако смо сведоци ревизије историје, допринос савезника се не може избрисати. Ваља истаћи да, ма колико је историјски аморално тврдити да не постоји допринос америчких, канадских, француских и британских војника, апсолутно је неморално данашњу Русију оптуживати за нацизам и фашизам.

Маршал Жуков задао смртоносни ударац Рајху

Историчар проф. др Срђа Трифковић указује за "Новости" на чињеницу да је "кичма Вермахта" сломљена на истоку.

- Када је била обележавана 70. годишњица искрцавања у Нормандији 6. јуна 2014. године у самој Француској, тадашњи амерички председник Барак Обама је изјавио да је то био преломни тренутак Другог светског рата. Ово не само што је било нетачно, већ је представљало покушај прилично безочног извртања историјске истине и умањивања улоге Црвене армије у поразу Трећег рајха. "Кичма Вермахта" је сломљена на истоку где је оружана сила нацистичке Немачке претрпела преко 80 посто својих укупних губитака на свим фронтовима. Преломни тренутак је била зима 1942/1943. године када је мајсторским опкољавањем немачке 6. армије у Стаљинграду, маршал Жуков нанео ударац Рајху од кога се Немачка до краја није опоравила - каже Срђа Трифковић.

Фото: Википедија

Црвена армија би стигла до Ла-Манша

Професор је објаснио да је Немачка после пораза код Курска била у дефанзиви до краја рата.

- Да није било савезничке инвазије у Нормандији, Црвена армија (то можемо претпоставити са високим степеном сигурности) дошла би до Ла-Манша и Северног мора негде у пролеће или у лето 1946. године. И после инвазије гро снага које су се супростављале Црвеној армији је био неупоредиво већи од седам дивизија које су Немци ангажовали за покушај заустављања англо-американаца код Фалеза у лето 1944. године - казао је историчар.

Фото: Принтскрин Youtube Балкан инфо

Професор је подсетио на операцију Багратион у којој су Немци претрпели преко 300.000 губитака (погинули, рањени, заробљени и нестали).

- Операција Багратион довела је Црвену армију од предграђа Лењинграда - до предграђа Варшаве у једном муњевитом захвату којим је Црвена армија дошла де факто до позиција са којих је почела берлинску битку почетком 1945. Са друге стране, западни савезници су релативно брзо ослободили Француску и избили на Рајну у септембру 1944. године, али након неуспешног десанта код Андема у Холандији, они су практично стагнирали и после покушаја Немаца да поврате Антверпен у децембру 1944. године, тек је дошло до преласка Рајне у марту 1945. године када је Немачка већ била на издисају - рекао нам је Срђа Трифковић.

Прва епизода Хладног рата

Професор истиче да је оперативно, инвазија на Нормандију била велики успех, али да је политички представљала прву епизоду у каснијем Хладном рату који је уследио између победничих сила.

- То је био импресиван логистички захват који је изискивао невероватан висок степен координације разних родова и служби, укључујући и инжењерце који су у рекордном року конструисали плутајуће луке, како би се допремала појачања, гориво и муниција. Ипак, у стратешком смислу можемо мирне душе рећи да је исркцавање у Нормандији и напредовање савезника до Рајне убрзало крах Трећег рајха, али није њему одлучујуће допринело, односно, да је постојала и значајна политичка мотивација за америчког председника Рузлелта и британског премијера Черчила да напокон отворе други фронт који су дуго обећавали Стаљину. Било им је јасно да уколико се они не пробију до западних делова Немачке, да ће то Руси сами учинити до најдаље средине 1946. године - изјавио је Срђа Трифковић.

Савезници желели да зауставе Црвену армију, али нису саботирали ратни напор

Било би поједностављено тврдити да је намера савезника била само да спречи напредак Црвене армије.

- Не верујем да је било покушаја да се свесно саботира ратни напор. Била је присутна жеља да се предухитре Совјети, али превише је тврдити да је то било изражено толико да би се дозирао ратни напор да би се тачно на време и таман колико треба напредовало да се спречи избијање Црвене армије на Ла-Манш - истакао је професор. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације