ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОТИСКИВАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ПИТАЊА: ШТа би Коча данас рекао о јасеновачком "миту", рату у Украјини, забрани Достојевског...

ПОСТОЈИ у врањском крају изрека која, у оригиналу, гласи: "Крај ће каже". Њоме се разрешавају, или бар одлажу, проблеми и тешкоће око разумевања смисла и суштине неког догађаја, појаве или процеса. У осталом делу српског језика познатија је, али нешто ужег значења, изрека: "Конац дело краси".

Коча Поповић на терену

Нама се тај крај (или конац) заједничке државе Југославије, догодио пре три деценије, али и даље лутамо у разумевању и дешифровању главних узрока и актера њене пропасти. Хрватска која управо спада у те главне актере разбијања Југославије, одмах је, још у тренутку догађања, заокружила и окаменила своју, наравно - лажну верзију тих збивања, али им то не смета да је хорски певају ево већ тридесет година. Они ту лаж зову "домовински рат", "борба против српске агресије" и "окупаторске ЈНА".

Све одлуке које је до данас, свих тих 30 година, доносила западна алијанса, оличена у НАТО и Европској унији, која иначе себе лажно представља као "међународну заједницу", биле су против Срба и српских интереса и, истовремено, засноване на одсуству правних, етичких и било којих принципа и стандарда. Од Бадинтерове комисије до Лондонске конференције и Хашког трибунала, од санкција до НАТО бомбардовања, од отимања Косова до сатанизације и окривљавања Срба и покушаја да нас прогласе за геноцидни народ.

ПОСТАВИЋЕ се питање - има ли то и какве везе са темом овог историјског додатка, конкретно са ликом и делом једног од најзначајнијих српских руководилаца Титове епохе - Коче Поповића. Историју чине догађаји и људи - што значајнији људи, то је и њихова историјска одговорност већа.

А уз то, историја не би имала тај смисао који има, ако не би била од помоћи у разумевању данашњих збивања, као што, и обрнуто, у духу поменуте изреке, сама добија своје разјашњење садашњим догађајима и последицама. Јевреји су се, на пример, изборили да свет и историја признају њихову жртву, садржану у појму Холокауст.

Срби ни после осам деценија нису успели да свет, нарочито тај део света који се зове Запад, упозна и призна страхоте Јасеновца. Југословенска држава и партија, дипломатија и историја су то страшило прикривали, па смо као "крај" или последицу добили да тај исти Запад не признаје "Олују" и "Бљесак", као етничко чишћење и неку врсту геноцидних акција, него чак награђује Хрватску пријемом у Европску унију.

Али, не лези враже, Хрватска ће, каже тамошња академија знаности и уметности, блокирати Србији пут у Европску унију, ако се Срби не одрекну мита о Јасеновцу. Ето докле је дошло: хрватски научници и уметници су Јасеновац назвали митом. У слободном преводу - измишљеном и непостојећом историјском чињеницом.

Вероватмо су помислили да је сад повољан тренутак да се, после вишедеценијског ћутања и прикривања, вишеструког умањивања броја жртава и страхота злочина, зада коначни ударац тој "српској измишљотини" којом "љагају Хрвате".

То је и тренутак хистеричне западне осуде Руса за интервенцију у Украјини и подршке не само Украјини и Украјинцима, него и азовским нацистима који већ осам година понављају геноцид над Русима у Донбасу, попут оног из Другог светског рата. Оно што није успело Србима - да покажу и докажу свету јасеновачки и укупан НДХ геноцид, није успело ни Русима, који су сламање нацизма платили са 27 милиона људских живота.

Европа се, као великим делом и за време Другог светског рата, поново ујединила против Руса. Али, све што се сада некима чини нејасним и конфузним, разјасниће се и "казаће се" на крају. С тим што се већ учврстило уверење да после тог "краја" ништа неће бити исто, ни у тој будућој савремености, а ни у историји.

Што се, пак, Јасеновца тиче, докле год Јевреји буду бранили истину о Аушвицу и о Холокаусту, има наде да и ми докажемо и одбранимо истину о Јасеновцу, па макар никад не ушли у Европску унију. Уз то, ни Немци нису, истини за вољу, Аушвиц прогласили "митом".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Јахање на лажним симетријама

НИЈЕ ЛАКО претпоставити шта би Коча данас рекао о хрватском проглашењу Јасеновца за мит, можда би, на пример, прећутао, имао је тај манир, као неку врсту отклона и неупуштања у све што заокупља јавну пажњу. Био је, што би рекао Мирко Тепавац, увек некако господски изван и изнад догађаја у којима је учествовао, чак и кад је читавог себе залагао.

О рату у Украјини би се вероватно изјаснио против руске интервенције, као и својевремено у Мађарској и Чехословачкој. Е, али шта би о Достојевским, о западној, демократској, забрани руских и светских класика, писаца, композитора, научника, или врхунских спортиста, па о непримању руских болесних грађана у западне болнице, о забрани улазака и пролазака...

Лако је аутору ових редова да каже - "не може се претпоставити", али би свакако Кочи било много теже, ако не и немогуће да буде "господски изван и изнад" онога што се данас догађа. Коча је, уосталом, умео и да каже и да прећути, али је много теже урадити или неурадити - кад је реч о ономе што те се непосредно тиче и што подразумева твоју одговорност.

Коча се, на пример, одлучио на пробој обруча на Сутјесци, и био оптужен да је малте не побегао са својом јединицом, нашавши се због тога, такорећи, пред стрељањем. Да ли је, исто тако, могао и зашто није, на пример, одлучио да нападне најстрашније људско страдалништво Јасеновац, као командант највеће партизанске јединице?

Коча Поповић

Могао би неко да каже да је питање депласирано због тога и тога, али ако се то исто може спочитати Брозу, Хрвату и врховном команданту, може, ваљда, и команданту Прве пролетерске, Србину, па макар се поново нашао пред стрељањем. А шта рећи за друге, "мале Јасеновце" - за Сремски фронт, за масовна стрељања одмах после ослобођења, за Голи оток - где је страдао, углавном непотребно, велики број људи, младића, цивила али и комуниста, претежно Срба...Ко је то од највиших руководилаца знао, ко није знао, ко се правио да не зна - и о томе ће, вероватно, једном "крај да каже"...

КОЧИНА подршка Никезићу и српским либералима била је његова прва јавна манифестација неслагања с Титом, као што се српско партијско руководство с Никезићем на челу први пут, непосредно пре тога јединствено супротставило Титу у покушају да смени Мијалка Тодоровића Плавог.

Све је, међутим било касно и узалуд, укључујући и чињеницу да је ЦК Србије био већински против Титове одлуке да смени Никезића. Уз помоћ Пере Стамболића и Драже Марковића, Тито је, упркос већини, ту одлуку наметнуо и отворио пут за доношење Устава из 1974, као темпиране бомбе у темеље Југославије, која је експлодирала непуну деценију после његове смрти.

Недовољно сензибилни за национално питање, као кључни проблем Титове Југославије, упркос непрестаном затрпавању тог проблема паролом о "братству и јединству", а у страху од аутоматске оптужбе за великосрпски национализам, српски либерали, са њима и Коча Поповић, избегавали су да се суоче са положајем Срба у другим републикама, укључујући и српску покрајину Косово и Метохију.

Чак су били склони и Титовим вештачким симетријама, па су за разбијање Југославије оптуживали српски и хрватски национализам, изједначујући и не уочавајући разлику између разбијачког сепаратизма и србофобије и настојања да се сачува заједничка држава.

И тзв. демократска власт после 2000. године такође је јахала на лажним симетријама, у стилу "сви смо ми једнако криви" и уз понижавајуће извињавање хрватским проусташким властима. Пошто не постоји ништа симетрично Јасеновцу, нити може да постоји, хрватски научници су се сетили да га прогласе за мит и тиме избришу из историје. Ко зна шта ће још бити до "краја".

ФОТОГРАФИЈЕ: Стеван Крагујевић, легат Коче Поповића и Лепе Перовић, Архив Града Београда, Музеј Југославије, Википедија, , Архив Југославије, Фејсбук, Музеј Београда, Архив "Новости" и "Борбе"

Препоручујемо

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОЈАВИЛО СЕ СТАРАЧКО, ЗБРЧКАНО ЛИЦЕ: Суноврат Југославије могао се само успорити, али не и зауставити

31. 05. 2022. у 17:14

Друштво

2 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТОВ КАДРОВСКИ ГОЛИ ОТОК: О једном симболичном сусрету Коче, Леке и Блашка у Дубровнику

28. 05. 2022. у 17:14

Друштво

0 8

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УВЕК КОРАК ИСПРЕД НЕПРИЈАТЕЉА: Командант армије постаје министар спољних послова

27. 05. 2022. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УЛАЗАК У НАТО НА МАЛА ВРАТА: Коча Поповић као начелник Генералштаба Југословенске армије

26. 05. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације