"БАТУТ" ОБЈАВИО ВАЖНО УПУТСТВО О МАЈМУНСКИМ БОГИЊАМА: Каква је клиничка слика и како да се чувате - ове групе људи су у посебном ризику

Новости онлајн

24. 05. 2022. у 15:49

ИНСТИТУТ за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" објавио је на свом сајту епидемиолошко карактеристике мајмунских богиња, које су се појавиле у 17 земаља, и превенцију у вези са њима. У њему се истиче да оне никада нису забележене код нас.

БАТУТ ОБЈАВИО ВАЖНО УПУТСТВО О МАЈМУНСКИМ БОГИЊАМА: Каква је клиничка слика и како да се чувате - ове групе људи су у посебном ризику

Фото Танјуг

- Мајмунске богиње су вирусна зооноза (вирус који се на људе преноси са животиња) са симптомима веома сличним онима који су се раније јављали код пацијената са великим богињама, иако је болест клинички мање тешка. Са искорењењењем великих богиња 1980. године и каснијим престанком вакцинације против великих богиња, мајмунске богиње су остале као најважнији вирус из рода Ортопоxвирус за јавно здравље. Мајмунске богиње се првенствено јављају у централној и западној Африци, често у близини тропских кишних шума а све чешће се појављују у урбаним подручјима. Животиње као домаћини овог вируса укључују низ глодара и примата. Болест је први пут откривена код мајмуна 1958. године, а први случај оболевања код људи забележен је 1970. године. Од тада до данас у нашој земљи нису регистровани случајеви оболевања од мајмунских богиња - наводи "Батут".

Епидемиолошки подаци о мајмунским богињама

Мајмунске богиње (енглески: Монкеyпоx) су први пут откривене 1958. године код мајмуна који су се користили за спровођење истраживања на животињама. Први случај оболевања од мајмунских богиња код људи забележен је 1970. године код 9-месечног дечака у Заиру, данас Демократска Република Конго. Од тог времена, мајмунске богиње су постале ендемске у Демократској Републици Конго, а прошириле су се и на друге афричке земље, углавном у централној и западној Африци – Бенин, Камерун, Централноафричка Република, Демократска Република Конго, Габон, Обала Слоноваче, Либерија, Нигерија, Република Конго, Сијера Леоне и Јужни Судан.

- Право оптерећење мајмунским богињама није познато. Изван Африке, први пријављени случајеви мајмунских богиња били су 2003. године у Сједињеним Америчким Државама када је регистровано 47 потврђених и вероватних случајева, заражених након контакта са кућним љубимцима, преријским псима увезеним из Гане. Мајмунске богиње су болест од глобалног значаја за јавно здравље јер не погађа само земље западне и централне Африке, већ и остатак света. Прва епидемија мајмунских богиња изван подручја Африке је регистрована 2003. године у Сједињеним Америчким Државама и била је повезана са контактом са зараженим кућним љубимцима, преријским псима. Ови кућни љубимци су били смештени са гамбијским пацовима и пуховима који су увезени у земљу из Гане. У овој епидемији регистровано је преко 70 случајева оболевања од мајмунских богиња у САД. Мајмунске богиње су такође пријављене у Израелу код путника из Нигерије, у септембру 2018, у Уједињеном Краљевству у септембру 2018, децембра 2019, маја 2021. и маја 2022. године, у Сингапуру у мају 2019 и Сједињеним Америчким Државама у јулу и новембру 2021. године - наводи се у упутству.

Од 13. до 21. маја 2022. године, у 12 земаља у свету је регистровано 28 случајева сумње и 92 потврђена случаја мајмунских богиња.

- Највећи број случајева је регистрован у Уједињеном Краљевству, Шпанији и Португалији (21 до 30), затим у Аустралији, Белгији, Канади, Француској, Немачкој, Италији, Холандији, Шведској и Сједињеним Америчким Државама (САД) (1 до 5). Већину потврђених случајева припада популацији мушкараца који имају сексуалне односе са мушкарцима (МСМ). За сада није забележен ниједан смртни исход међу оболелима. Већина случајева има лезије на гениталијама или перигениталном подручју, што указује на то да се преношење вероватно дешава током блиског физичког контакта током сексуалних активности. Ово је први пут да су ланци трансмисије регистровани у Европи без познатих епидемиолошких веза са западном или централном Африком, где је ова болест ендемска - наводи се у упутству "Батута".

Узрочник мајмунских богиња је дволанчани ДНК вирус који припада породици Поxвиридае, роду Ортопоxвирус који укључује и вирусе вариоле (вариола мајор и вариола минор), крављих богиња (цоwпоx) и вакциније (вацциниа). Постоје две различите генетске кладе вируса мајмунских богиња и то клада централне Африке (слив Конга) и клада западне Африке. Вируси кладе слива Конга су се показали контагиознијим и изазивали су теже клиничке форме болести.

Период инкубације износи 6-14 дана, а може варирати од 5-21 дан.

Мајмунске богиње - клиничка слика

Клиничка слика мајмунских богиња код људи је слична клиничкој слици великих богиња, али знатно блажа. Мајмунске богиње почињу грозницом и језом, главобољом, боловима у мишићима и леђима и исцрпљеношћу, а може се јавити кашаљ и бол у грлу. Главна разлика између симптома мајмунских богиња и великих богиња је у томе што код мајмунских богиња може доћи до увећања лимфних чворова (лимфаденопатија). Увећани лимфни чворови се јављају на врату (субмандибуларни и цервикални), пазуху (аксиларни) или препонама (ингвинални) и јављају се на обе стране тела или само на једној. У периоду од 1 до 3 дана (понекад и дуже) након појаве грознице, код пацијента се развија осип, која често почиње на лицу (95% случајева), а затим се шири на екстремитете (дланови

и табани 70% случајева) и друге делове тела (орална слузокожа, гениталије, коњуктиве, рожњача).

Осип пролази кроз фазе макуле, папуле, весикуле, пустуле и крусте које на крају отпадну. Болест обично траје 2-4 недеље.

Превенција

Превенција мајмунских богиња подразумева примену општих и специфичних мера превенције. Подизање свести о факторима ризика и едукација људи о мерама које могу предузети у циљу смањења изложеност вирусу главна је стратегија превенције мајмунских богиња.

- Смањење ризика од преношења вируса са човека на човека и контрола појаве епидемије постиже се кроз епидемиолошки надзор и брзу идентификацију нових случајева оболевања. Здравствени радници и чланови домаћинства су у већем ризику од инфекције. Здравствени радници који брину о пацијентима са сумњом или потврђеном инфекцијом вирусом мајмунских богиња, или који рукују узорцима оболелих, треба да примењују стандардне мере превенције и контроле инфекције и користе личну заштитну опрему. Ако је могуће, препоручује се да особе које су претходно вакцинисане против великих богиња воде бригу о оболелима.

- Изолација заражених пацијената, било у здравственим установама или кућним условима, је важна мера сузбијања инфекције. Изолација је потребно да траје све док се све лезије не повуку и док се не формира нови слој коже. Смањење ризика од преноса зооноза подразумева избегавање незаштићеног контакта са дивљим животињама, посебно болесним или мртвим, укључујући њихово месо, крв и друге делове и излучевине (ово се односи на превенцију у областима где се мајмунске богиње еднемске). Избегавати контакт са било којим материјалом који је био у контакту са болесном животињом. Поред тога, сва храна која садржи животињско месо или делове мора бити темељно кувана пре јела. Одређене земље су увеле прописе који ограничавају увоз глодара и примата превасходно мајмуна из ендемских земаља за мајмунске богиње.

- Животиње у азилима, зоолошким вртовима и слично, а које су потенцијално заражене мајмунским богињама треба изоловати од других животиња, а све животиње које су можда дошле у контакт са зараженом животињом треба да се ставе у карантин и да се посматрају током 30 дана да ли испољавају симптоме мајмунских богиња. Спроводити редовну хигијену руку након контакта са зараженим животињама или људима, прање руку сапуном и водом или коришћење средстава за дезинфекцију руку на бази алкохола. Вакцинација је специфична мера превенције. Тренутно су у току научне студије за процену изводљивости и прикладности вакцинације за превенцију и контролу мајмунских богиња.

- Неке земље имају или развијају стратегије за вакцинацију лица која могу бити изложена високом ризику од заражавања, као што су лабораторијски радници, тимови за брзо реаговање и здравствени радници. Неколико ранијих опсервационих студија у периодима након престанка вакцинације против великих богиња показало је да је вакцинација против великих богиња била око 85% ефективна у превенцији мајмунских богиња. Дакле, претходна вакцинација против великих богиња може резултирати блажом клиничком сликом болести. Међутим, треба имати у виду да је од примене вакцине против великих богиња прошло више од 40 година, као и да вакцинални имунитет није био потпун и доживота. Докази о претходној вакцинацији против великих богиња обично се може наћи као ожиљак на надлактици. У овом тренутку, оригиналне (прве генерације) вакцине против великих богиња више нису доступне за општу употребу.  Тренутно су можда само неки лабораторијски или здравствени радници примили новију вакцину против великих богиња како би их заштитили у случају излагања Ортопоxвирус-у на радном месту, уколико раде са овим вирусима. Новија вакцина, заснована на модификованом атенуираном вирусу вакциније (сој Анкара) одобрена је за превенцију мајмунских богиња 2019. године и даје се у две дозе али је ограничене доступности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

СПАС У ТУРСКОЈ И УН: Зеленски се узда у Ердогана - Украјина тражи гаранцију