ВАСПИТАЧИ УОЧЕ СИМПТОМЕ ПРЕ РОДИТЕЉА: Стручњаци упозоравају на хиперкинетски синдром, који је последњих година све присутнији код деце

У СВАКОДНЕВНОМ разговору, описујући своје дете, родитељи врло често хватајући се за главу употребљавају реч „хиперактиван“ мислећи на несташлуке свог наследника, а не знајући, притом, шта у медицини заиста подразумева поремећај хиперактивности, односно хиперкинетског синдрома (АДХД). А када васпитач или учитељица препоруче да одведу своје дете код психолога, родитељи то с неверицом прихватају, а понекад и одбијају да то учине.

Фото: Shutterstock

Ипак, по речима проф. др Владимира Кнежевића, управника Клинике за психијатрију на УКЦВ у Новом Саду, како је овај поремећај све присутнији међу децом, родитељи се у последњих пет до десет година чешће обраћају стручњаку за помоћ.

професор доктор Владимир Кнежевић/Фото: Н. Карлић

- Хиперкинетски синдром је неуроразвојни поремећај дечје доби, а карактерише се слабошћу пажње, хиперактивношћу, импулсивним понашањем, као и последичним функционалним оштећењима. Истраживања указују да су родитељи деце која су накнадно дијагностикована са хиперкинетским поремећајем најчешће иницијално примећивали захтевно понашање, попуштање у школи или вртићу, сталну повишену активност, бучност, раздражљивост, агресивност и дезорганизованост.

 У којем узрасту се најчешће такви симптоми почињу испољавати?

- Најчешће до пете године живота, али се дијагноза поставља и третман започиње око седме године живота због потребе за детаљнијим и дужим медицинским посматрањем и спровођењем дијагностичких процедура као што су - искључивање постојања евентуалних телесних болести као узрока симптома поремећаја пажње и хиперактивности, као и психолошким тестирањем. Све то је у циљу превазилажења евентуалног погрешног дијагностиковања.

 Које показатеље лекар треба да има да би са сигурношћу успоставио дијагнозу?

- Потребно је да дете има сметње у све три димензије хиперкинетичког поремећаја, тј. потребно је да дете има оштећење пажње, да је хиперактивно и да је импулсивно. Поменути симптоми морају трајати најмање шест месеци. Поред тога, потребно је да симптоми постоје у најмање две ситуације - у предшколској установи или школи и у кућним условима, као и да ови симптоми проузрокују значајан поремећај друштвених, школских и породичних активности.

Фото: Shutterstock

 Да ли што раније откривање симптома уједно омогућава и њихово успешније и брже кориговање?

- Временски период који протекне од првог испољавања симптома менталних поремећаја до јављања стручњацима из области психијатрије или психологије развојног доба је веома дуг, некада и више година. Проблем представљају дуготрајне, постепене промене на психичком плану код деце и адолецената, које се, уколико се касно препознају, веома отежано лече и онемогућавају постизање пуног степена опоравка код ове изузетно осетљиве популације.

 Који симптоми најчешће збуњују лекаре?

- Као један од веома важних разлога за непрепознавање ових поремећаја је и чињеница да су чак и педијатри, лекари опште праксе и медицинске сестре у оквиру стицања формалне едукације у највећој мери окренути соматским болестима и да веома често чак и веома јасну симптоматику, због недостатка искуства и едукације из области менталног здравља, не успевају да препознају. Важно је нагласити да се данас већина менталних поремећаја, укључујући и хиперкинетски поремећај, успешно лечи и да највећи број деце са оваквим сметњама наставља несметано свој живот у заједници.

 Како родитељи,наставници, психолози и педагози заједно могу да обезбеде емотивну подршку детету са хиперкинетским поремећајем?

- Третман деце са хиперкинетским поремећајем, поред медицинског лечења, захтева свеобухватан приступ. Неопходно је усмерено заједничко деловање здравственог и школског сектора, као и целокупног друштва и породице у циљу олакшања превазилажења препрека са којима су, због симптома основног поремећаја, суочена оваква деца. Непходно је да дете у свим сегментима свог функционисања осети да има разумевање и подршку како би безболније и лакше ушло у третман и како би се на најадекватнији начин реинтегрисало у породичне, едукативне и социјалне токове.

Фото: Shutterstock

 Како самом дететету на пријемчив начин објаснити његову болест?

- Мора се нагласити да је од суштинског значаја да дете које испољава симптоматику хиперкинетског поремећаја, наравно с обзиром на свој узраст и степен зрелости, код себе треба да препозна понашања која нису адекватна са циљем да и сопственим увидом и мотивацијом учествује у превазилажењу неприхватљивих понашања.

 Који су најкориснији савети за родитеље у начину опхођења према хиперактивном детету? 

- Родитељи имају захтевну и улогу, али и они сами доживљавају значајан стрес током периода у којем се боре за доборбит свог детета. Најчешће родитељи пријављују исцрпљеност, изолацију, анксиозност, иритабилност, као и осећај беспомоћности и безнадежности. У циљу подршке свом детету, што свакако мора бити фокус активности, потребно је показати стрпљење, разумевање и подршку што засигурно доприности лакшем превладавању свакодневних изазова овог поремећаја.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПОЧЕО СА РАДОМ САЈТ "СРПСКОГ НЕДЕЉНИКА КОМПАС"

11. 03. 2026. у 09:20

Друштво

0 0

УТИЦАЈ ПРОМЕНЕ ВРЕМЕНА НА ЗДРАВЉЕ: Ова група грађана је најугроженија

11. 03. 2026. у 09:12

Друштво

0 0

ЈЕДНАН ГРАД У МИНУСУ, У ДРУГОМ ПРОЛЕЋЕ: У Србији јутрос чак 16 степени разлике

11. 03. 2026. у 08:24

Друштво

0 0

ВЕЛИКЕ ИЗМЕНЕ ЗА СРПСКЕ ОСНОВЦЕ: Нови правилници ступају на снагу од 1. септембра, ове новине чекају ђаке

11. 03. 2026. у 08:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације