ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ИСТИНА САКРИВЕНА ОД НАРОДА: Зашто је савезничко бомбардовање било табу тема

ИМА НЕШТО противуречно у самој тој синтагми – “савезничко бомбардовање“. Та два појма не иду један уз други. Као, уосталом, што је већ уочено у вези са сличном синтагмом из новијег времена: „хуманитарно бомбардовање“. И у једном и у другом случају – бомбардовање и исти „савезници“, тј. „хуманитарци“. То је школски пример онога што се у логици и семантици зове контрадикцио ин адјекто (contradikctio in adjecto) и значи противуречност у себи, немогућ спој речи, као, на пример, дрвени шпорет, округли четвороугао, „убијање за добро убијених“.

Јосип Броз и Винстон Черчил

Био је чак и покушај тоталне деструкције језика и људског здравог разума - да се та НАТО операција 1999. године назове „милосрдни анђео“, али, чим су видели да је то ван сваке људске памети, повукли су тај монструозни назив и потом тврдили да никада није ни био званично обележје злочиначког НАТО бомбардовања Србије.

Да се није десила та брука НАТО пропагандиста 1999. године, можда нама Србима, какви смо наивни, не би ни пало на памет да уочимо противуречност у појму који се одомаћио за оно што су нам савезници приредили при крају Другог светског рата, 43. и 44. године. Какво „савезничко бомбардовање“!? Убице не могу бити савезници. Ваљда савезници помажу, а не убијају, и то још масовно! Ко год да им је то тражио, наручивао и одређивао циљеве и мете – они су то радили тако ревносно и бестијално да неће бити претерано ако се каже нешто што је очигледно – горе него Хитлер! То се види и по броју мртвих. Па нека је и исто као Хитлер, зар то може да се зове савезничким! Хитлер 41. није крио своју намеру и свој злочин – била је то, као што је општепознато, освета за 27. март, за српско раскидање са Тројним пактом, за приступање антихитлеровској коалицији. Дакле, савезницима. А зашта су нам се на крају рата бомбама „захваљивали“ савезници: за нашу храброст, антифашизам, слободарство, за раскид са Тројним пактом?

ЗАШТО СУ САВЕЗНИЦИ, са знаковима навода, или без њих, то радили Србима и српским градовима? Може ли се уопште рационално одговорити на то питање? Наравно да је далеко од истине да су бомбардовали Немце и њихове посаде. Истина је да су побили на хиљаде Срба и по којег немачког војника; срушили су Лесковац, а Ниш и Београд по неколико пута, као и бројне дуге градове, укључујући и Никшић и Подгорицу у Црној Гори. Нема сумње да су Енглези и Американци знали шта раде, видели су последице и нису одустајали него су настављали са још жешћим ударима.

Зло углавном нема објашњења, али ће одговор на питање ЗАШТО, можда бити ближи после сазнања ко је одређивао циљеве и ко је то тражио од савезника. Одлучивао је Врховни штаб, или, још конкретније, сам Броз, и слао захтеве савезничкој команди. Доказа и детаља има много, и ту би, што се тога тиче, могла да се стави тачка. Промућурни Кардељ је спречио да се бомбардује Љубљана. Срби и Црногорци нису имали таквог савезника у Титовом окружењу. Пеко Дапчевић је тражио да се бомбардује Никшић, Подгорица, Бијело Поље..., а Коча Поповић је, „у складу са ситуацијом на терену“, одређивао циљеве у Србији, и то не само имена градова, него и махале, улице, квартове...И тако је крвави и рушилачки пир могао да траје целу годину, од јесени 43, до јесени 44, и да се понавља по неколико пута. Немци, који нису имали готово никакве губитке, могли су чудом да се чуде – ко им то и зашто помаже да се кажњавају и убијају ти „непоћудни“, „реметилачки“ и православни Срби.

РАЗЛОЗИ НИСУ војнички него политички, каже историчар Момчило Павловић: да се оконча грађански рат између партизана и четника у корист Титових партизана, да се види ко је газда у Србији, да виде четници на чијој су страни савезници, да Тито покори Србију којој није веровао и које се бојао, да је казни и победи и да уђе у њу као њен нови господар.

Улога енглеске војне мисије при Врховном штабу је несумњива, Черчилова и Титова, поготову. Из њихових сусрета и договора крајем рата ништа добро за Србе није могло да проистекне. Напротив. Сама та бестијална рушења српских градова и убијања хиљада недужних грађана, и то савезничка убијања и рушења, то недвосмислено потврђују. Али и све што се догађало после рата, читава Брозова политика, „прикривено антисрпска“, како је говорио први човек партизанског отпора у Србији Благоје Нешковић, то показује и доказује. Читав овај новински додатак то, такође, аргументује и образлаже.

Чињеница да је ово била једна од табу тема српске послератне историографије, баца додатно и снажно светло на већ постављена питања, ако и само по себи то није нека врста одговора. Табу тема, једноставно речено, значи да се нешто крије, а крије се с неким разлогом – да се не би открила та тамна страна наше историје друге половине 20. века. Ако се томе дода колико је тих табу тема из тог периода наше историје, онда ћемо морати да дођемо до закључка да ми и не знамо своју историју, или да знамо неку погрешну историју.

Тито и Коча

НАШИ ИСТОРИЈСКИ уџбеници и читанке били су препуни непријатељских офанзива, датума устанака свих наших народа и народности и њиховог једнаког доприноса НОБ-у и револуцији. А готово ништа о Јасеновцу, Градишки, Јадовну, Јастребарском и другим стратиштима широм НДХ. Да ли је могуће замислити да историја Другог светског рата „сакрије“, на пример, Аушвиц, Бухенвалд, Маутхаузен и Дахау? Свакако не, јер је тамо суочавање са злом било пут према прочишћењу и катарзи, како се оно не би поновило. Уосталом, историја, поред осталог томе и тежи. Код нас се, међутим, ишло супротним путем – затрпавањем и прикривањем истине како се не би нарушило братство и јединство, а нарушило се чим се за то указала прилика, управо зато што није било подупрто истином него фразама и лажима.

Ништа нисмо знали чак ни о концентрационим логорима деце, којих иначе није било чак ни у Хитлеровој Немачкој, а било их је у Павелићевој НДХ. Да ли је, затим, критички разматрано у нашој историграфији питање револуције у време окупације и борбе за слободу, кад је све снаге требало усмерити у том правцу уместо у међусобно убијање и борбу за власт. Колико је чињеница тек недавно испливало о АВНОЈ-у и колико смо дуго живели у догматизираним и лажним представама о том и таквом рађању нове државе. Ту државу је Тито скројио у позивним писмима за то заседање, тако да је сам скуп требало само аплаузима да легализује његове скривене намере и концепције. Како је настала, Титова Југославија је, уосталом, тако и нестала. Малтене, свако крупније питање било је табу тема – од НОБ и револуције до антисрпских основа на којима је опстајала та и таква Југославија, у којој се непрестано трабуњало о некаквом великосрпском национализму, као највећој и јединој опасности, а срушили су је подивљали и однеговани сепаратизми; од Голог отока до Устава из 1974, од савезничког бомбардовања српских градова крајем Другог светског рата, до хуманитарног бомбардовања Србије крајем века и миленијума. Џаба нам је да се сада чудимо и самозаваравамо. Неопходно је темељно преиспитати новију прошлост и почети са исписивањем, како би Матија Бећковић рекао, „још ненаписане историје Србије“. Јер, народ који не зна своју историју или чија су сазнања испреплетена и премрежена табу темама, не може добро да разабере ни своју садашњост, а камоли будућност.

СРПСКО ЗЛАТО ЗА АМЕРИЧКЕ БОМБЕ

ЗВУЧИ бизарно, али практични, или из нашег угла - безочни Американци, наплатили су све своје бомбе које су бацили на Србију 43. и 44. године. Сваки литар горива за своје летеће тврђаве које су носиле смрт за велики број Срба, углавном цивила, у Београду, Нишу, Лесковцу, Зрењанину ...И то српским златом које се у виду државних резерви налазило у Енглеској , да би, због могућег напада Хитлера на Енглеску, било пребачено у САД. После рата, Американци су, као трговачка нација, наплатили све оно што су у виду помоћи (оружје, униформе, возила, храна ...) за време рата испоручили Брозовим партизанима и Михаиловићевим четницима. Па чак и трошкове за авионско гориво и товаре бомби које су изручивали на недужне цивиле у десетинама градова Србије и Црне Горе. Такви какви су, сматрали су да за то имају покриће: бомбе на Србе је тражио Јосип Броз, преко својих генерала Коче Поповића и Пека Дапчевића. А по њиховој логици – то кошта. Побијени Срби не коштају никога и ништа!

Фотографије: Архива музеја Југославије, документација "Новости" и "Борбе" и Википедија

Препоручујемо

Друштво

2 9

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ПОНОВО ПРОИЗВОДИ РАТ У БОСНИ: Спрема ли се још један „велеиздајнички процес“ у БиХ

15. 04. 2022. у 17:14

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОПТУЖИТИ СРБИЈУ ЗА ИЗБИЈАЊЕ РАТА: Велеиздајнички процеси били су добро осмишљена аустругарска ратна пропаганда

14. 04. 2022. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАНИЧАН СТРАХ ОД СРПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА: Жалосна баштина из 1914. - суђења Србима и њиховим националним институцијама

13. 04. 2022. у 17:14

Друштво

1 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАТИРАЊЕ СВИХ НАЦИОНАЛНИХ КОРЕНА: Велеиздајнички процеси Србима у Босни и Херцеговини

12. 04. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације