ГУТМАН У ВРХУ НАУЧНЕ ЕЛИТЕ: Укупно 25 српских истраживача на листи најцитиранијих на свету, математичари најуспешнији

Љ. Б.

16. 04. 2022. у 11:09

НАУЧНИ сајт Research.com, који традиционално објављује листу најутицајнијих истраживача у свету, ове године је на тај списак, у 17 области, уврстио 25 српских научника. У врх листе доспели су према броју цитата радова објављених у научним часописима. Што више колеге из света користе њихова научна сазнања у својим радовима, то се научници више пењу на овој листи.

ГУТМАН У ВРХУ НАУЧНЕ ЕЛИТЕ: Укупно 25 српских истраживача на листи најцитиранијих на свету, математичари најуспешнији

Фото Танјуг

Наши истраживачи помињу се 27 пута, јер су неки цитирани у више области. Убедљиво најбоље рангиран, не само међу математичарима, него међу свим научницима из Србије је академик Иван Гутман, који се налази на 45. месту најцитиранијих математичара на свету. Али његово име се помиње и код инжењерства и технологија, и то на високој 123. позицији, па је и у овој области најбољи у Србији. Осим њега, у свим научним областима, међу хиљаду најбољих на свету су још само два српска истраживача, обојица математичари - Стево Стевић, на 152. позицији и Стојан Раденовић, на 734. месту.

Преосталих 22 рангирано је испод хиљадитог места. У области биологије и биохемије 2932. је Миодраг Стојковић, 7717. Марина Соковић, а 12308. Владимир Трајковић. Једини представник у области хемије је академик Славко Ментус, на 12526. позицији. У компјутерским наукама Јелена Јовановић је 8394, а Милан Туба 8.689. У геонаукама имамо једног представника - Слободана Б. Марковића (2829), у електроници Слободан Н. Вукосављевић је 3182, у технологији и инжењерству најбољи из Србије су, после Гутмана - Дејан Б. Поповић (2201), Душан Теодоровић (2526), Далибор Петковић (2775), Драган Памучар (4880) и Драгош Цветковић (6306). На листи овог сајта истакнути су Велимир Радмиловић (4410), Драган Ускоковић (7737) и Јован М. Недељковић (8310) - за области material sciences.

Највише је математичара, осам, а поред Гутмана, Стевића и Раденовића, ту су и Ендре Пап (1246), Зоран Каделбург (1576), Драгош Цветковић (1731), Стеван Пилиповић (1882) и Теодор М. Атанацковић (2151).

Осим научника који раде при државним факултетима, институтима или САНУ, на листи су и два представника приватног, Сингидунум универзитета. У великом броју области немамо ниједног истраживача међу најцитиранијима на свету, и то у: ветерини, бизнису и менаџменту, екологији, економији, животној средини, генетици и молекуларној биологији, микробиологији и агрономији.

Позиција на листи мери се такозваних Х-индексом, којим се мери број цитата научних радова. Али, од области до области разлике су велике, па неко са истим Х-индексом у једној науци може бити међу сто најбољих, док ће исти индекс у другој науци гарантовати тек место међу хиљаду најбољих.

УТИЦАЈ ПРОФЕСОРА ВУКОБРАТОВИЋА

НА чак две листе нашло се име Миомира Вукобратовића, који је био чувени научник и академик, а који је преминуо 2012. године. Био је један од пионира роботике, зачетник и научни руководилац у свету чувене Београдске школе роботике.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА: Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

"ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА": Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

РУСКИ министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је данас као срамно то што је Парламентарна скупштина Савета Европе дала зелено светло да тзв. Косово буде примљено у пуноправно чланство Савета Европе.

05. 05. 2024. у 23:50

Коментари (2)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)