ПОЖАРЕВАЧКИ НЕМИРИ МИЛЕНЕ БАРИЛИ: Мухарем Баздуљ за Јутјуб канал КЦНС о славној српској сликарки (ВИДЕО)
МИЛЕНА Павловић Барили, прерано преминула уметница чијим се платнима у изложбеним центрима широм света људи диве, данашња је јунакиња циклуса „Археологија Атлантиде". Мухарем Баздуљ напомиње да је насловљавањем трибине „Милена Павловић Барили: пожаревачки немир" извео „уредничку цаку", алудирајући на Пожаревачки мир као важан историјски догађај, али и на родно место српске сликарке.
Фото: КЦНС
На првом месту, Баздуљ демистификује честу заблуду око њеног презимена, односно, упућује на чињеницу да Барили није презиме додато њеном удајом, већ је, по узору на хиспански обичај усвајања и мајчиног девојачког и очевог, реч о двоструко наслеђеном презимену.
Родитељи Милене Павловић Барили потичу из старих, угледних породица – мајка Даница била је потомак најстарије Карађорђеве ћерке. Отац Бруно, пореклом из Парме, био је свестрани уметник и познати композитор, а брак са Српкињом допринео је томе да њихово једино дете буде билингвално, флуентно у оба језика.
Како су ликовни педагози од најранијег Милениног рада препознали њен несвакидашњи таленат, од родитеља је добила подршку да школовање настави у Минхену, где је упознала и славног Ђорђа ди Кирика. Иако је након две године, у највећој мери због финансијских разлога, напустила Минхен, Милена Павловић Барили имала је велику изложбу у центру Београда, где је презентовала око 130 својих радова, што је резултовало одличним критикама у тадашњим медијима. Иако је већ у својим раним тридесетим годинама имала изграђену репутацију, уметница је тражила запослење у српским и македонским школама, што јој није пошло за руком.
Баздуљ наводи да је чак и тада била присутна у центрима европске уметности, привлачећи пажњу бројних поклоника уметности, као што су писац Курцио Малапарте, који је купио њену слику, или Жан Касу, наводно несрећно заљубљени сликаркин удварач и критичар.
Њен стил, који је био прожет популарном културом, нарочито је био прихваћен у Сједињеним Америчким Државама, где се Милена Павловић Барили преселила 1939. године. Познати су њени ангажмани у часописима Вог (Vogue) и Харперс Базар (Harper's Bazaar), али и учешће на колективним изложбама у којима је учествовала и Фрида Кало.
Мухарем Баздуљ осим стила и чињенице да су биле део истих поставки, истиче и сличну судбину две уметнице којима је несрећа одредила даљи ток живота. Падом с коња, српска сликарка је, како се претпоставља, трајно угрозила своје здравље, као што су дечја парализа и саобраћајна несрећа утицали на живот мексичке уметнице. Текстом Миодрага Протића објављеном у НИН-у 1953. скренута је пажња на Милену Павловић Барили, што је довело до рехабилитације њеног лика и дела у српској,а и светској уметности и култури.
Комплетно предавање Мухарема Баздуља „Милена Павловић Барили: пожаревачки немир" може се погледати на Јутјуб каналу КЦНС.
Препоручујемо
СНЕГ И ЛЕД УГРОЖАВАЈУ ВОЗАЧЕ И ПЕШАКЕ: Ево како да останете безбедни
10. 01. 2026. у 18:35
ПОЛИЦИЈА И ВАТРОГАСЦИ УЗ ГРАЂАНЕ ШИРОМ СРБИЈЕ: На терену и у најтежим условима (ФОТО)
10. 01. 2026. у 17:54
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)