У ПАКЛУ КОШАРА НИСМО УСТУКНУЛИ: Краљевчанин Војислав Вукашиновић, учесник легендарне битке, која је почела на данашњи дан пре 23 године

Г. ЋИРОВИЋ

09. 04. 2022. у 11:00

БЕЗ одобрења Савета безбедности УН, кршећи сва могућа људска права, у незапамћеној злочиначкој агресији под циничним плаштом такозваног "Милосрдног анћела", НАТО се тог пролећа 1999. године обрушио на једну малу земљу, један мали народ, с намером да Косово и Метиохију војно заузме и отргне од Србије.

У ПАКЛУ КОШАРА НИСМО УСТУКНУЛИ: Краљевчанин Војислав Вукашиновић, учесник легендарне битке, која је почела на данашњи дан пре 23 године

Војислав Вукашиновић ( доле лево) на Кошарама, Фото Приватна архива

И, тај мали народ великог срца се тада храбро испрсио бројчано јачем и опремљенијем непријатељу, није одустао у одбрани своје отаџбине, народа, части и достојанства! Зато морамо да се сећамо, не смемо да заборавимо наше жртве, наше саборце, невине цивиле, нашу децу.

Овако се, 23 године касније, Војислав Вукашиновић (43) из Матарушке Бање надомак Краљева, присећа злочиначке агресије на Србију и рата на Космету. Један је од наших храбрих бораца који су у пролеће 1999. код карауле Кошаре на Проклетијама, на метохијском делу српско--албанске границе, одбили нападе терориста тзв. ОВК потпомогнуте регуларном албанском војском, западним плаћеницима и НАТО авијацијом.

- На целој тој одбрамбеној линији било је само око 1.300 српских бораца, а на непријатељској страни више хиљада до зуба наоружаних војника. Током борби погинуло је 108 наших бораца, а из мог одреда нас деветорица смо тешко рањени. Наш задатак био је да не дозволимо непријатељу да пробије одбрамбену линију. И то смо испунили! Ми на Кошарама нисмо устукнули. Прошли смо прави пакао, али смо двомесечним даноноћним борбама спречили копнену инвазију - прича Вукашиновић.

Вукашиновић (у средини) са члановима РВИ из Краљева, Фото Г. Шљивић

Њега је после рата Орденом за храброст одликовао некадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић.

Вукашиновић припада мартовској класи '98, последњој која је положила заклетву на КиМ. Као редован војник најпре је упућен у борбене групе широм Космета, а потом се као припадник 125. моторизоване бригаде, одред "Џокери", од 11. априла до 17. маја, када је и рањен, борио на Кошарама.

- На непроходном терену и по веома тешким временским условима у метохијским гудурама, где су снежни наноси достизали и два метра, мој одред је пробијао баријере и отварао пут за улазак у борбена дејства осталих јединица 125. моторизоване бригаде - присећа се Војислав.

- А, тог кобног 17. маја, после јаке пешадијске ватре, изложени смо гранатирању из минобацача и хаубица. Једна граната је експлодирала само неколико метара од мене и десетак гелера ми се буквално зарило у мозак. Са прве борбене линије извукли су ме саборци предвођени водником Златком Солунцем, који ме је под тешком артиљеријском канонадом на леђима однео до линије извлачења.

Фото Г. Шљивић

Тешко рањени Војислав пребачен је најпре у болницу у Пећи, потом у Приштину, па у Ниш, и на крају у ВМА у Београду.

- Провео сам три месеца у коми, а годину дана сам због оштећења очног нерва био потпуно слеп. После чак седам операција и укупно годину и по дана на болничком лечењу и на рехабилитацији, успео сам да се опоравим. Остао сам, међутим, 80 одсто инвалид четвртог степена.

БОРИ СЕ ЗА ПРАВА БОРАЦА

ВЕТЕРАН са Кошара Војислав Вукашиновић данас је председник Удружења ратних војних инвалида у Краљеву.

- Борим се за права бораца, својих ратних другова и свих српских учесника у ратовима на простору бивше СФРЈ. Држава мора да поведе више рачуна о њима јер су они својој отаџбини дали много. И, те ствари се у последње време мењају у позитивном смеру. Ми се трудимо да помогнено свима колико је то у нашој моћи.

МЛАДОСТ ДАЛИ ЗА СРБИЈУ

ТОКОМ НАТО агресије, на Космету 1999. је са територије тадашње општине Краљево учествовало више од 5.000 бораца, што у редовном, што у резервном саставу Војске СРЈ. Kући се, нажалост, није вратило њих 77, док је више од стотину рањено.

- То су људи који су своје животе, многи своју младост, дали за Србију! Нису могли да бирају, али нису устукнукли - наглашава Вукашиновић. - Бројни ожиљци још нису, а мислим и да никада неће зарасти. Не знам да ли смо спремни да опростимо, а да заборавимо сигурно нећемо. Ни ми, ни генерације пред нама. То је наш дуг према храбрим херојима и невиним жртвама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ОНИ ПРЕДВОДЕ РУСЕ НА ИСТОКУ УКРАЈИНЕ: Од Кадироваца до падобранаца и оклопних јединица