У ПЕНЗИЈУ ЋЕМО СВЕ СТАРИЈИ: Требало би реформисати тржиште рада, усавршавати запослене, укинути дискриминацију сениора

Ј. Ж. С.

25. 03. 2022. у 17:56

И ДОК су пре само деценију и по жене у Србији могле да напусте посао у касним педесетим, сада о томе могу само да сањају.

У ПЕНЗИЈУ ЋЕМО СВЕ СТАРИЈИ: Требало би реформисати тржиште рада, усавршавати запослене, укинути дискриминацију сениора

Фото Shutterstock

Тренутна граница за даме је 63 лета и четири месеца, а бојазан да и она може убрзо да иде навише, долази из чињенице да је све већи број држава у свету помера. Главни и, чини се, једини разлог таквог тренда је продужење животног века.

Фискални савет је неколико пута наглашавао да реформске мере које су спроведене прате европску праксу и да се иде ка томе да се изједначи старосна доб жена и мушкараца за одлазак у пензију, на 65 година, што између осталог и закон прописује. Статистика показује да смо некада имали 10 младих на једну стару особу, а сада је тај однос четири према један. Са оваквим демографским трендовима нема другог начина, осим да се ради дуже.

Фото Танјуг

- Реформа пензијског система спроведена 2014. године када је већ померена старосна граница је довољна - сматра Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. - Не можемо се ми поредити у том смислу са земљама Западне Европе, с обзиром на то да је њихов животни век дужи од нашег. Наши грађани још нису достигли тај старосни ниво, а спроведене реформе су стабилизовале пензијски систем. Мислим да ни Србија, као ни друге земље Балкана тренутно нема потребе за померањем старосне границе и о томе не би требало размишљати до 2032. када ће се, по садашњем закону, изједначити мушкарци и жене и сви одлазити у пензију са 65.

Да би се продужила граница требало би, по мишљењу економиста, реформисати и тржиште рада, усавршавати запослене, укинути дискриминацију према старијим радницима, омогућити им да дуже раде.

Фото Танјуг

Професор др Љубодраг Савић, са Економског факултета у Београду, сматра да би требало ићи у корак са европским трендовима:

- На Западу се смањује радно време што аутоматски значи померање границе за одлазак у пензију јер вам се продужава радни век. Тиме ви растерећујете пензиони систем. Пре 30 година радник је могао да финансира пензионера јер је тај однос био већи, али овакав концепт је неодржив ако хоћемо да будемо на здравим економским основама.

Проф. Савић наглашава да би у том случају требало боље регулисати систем наплате доприноса. Наши послодавци воле да им је радник стално на оку уместо да брину о томе колико он ради и да ли су на време измирили обавезе према њему.

Угледни пољски економиста Павел Доброволски, уверен је да ће у следећој деценији, или можда за две, званична старосна граница за одлазак у пензију потпуно нестати.

- Ова прекретница долази из демографске реалности средином 20. века. Имамо добре шансе да навршимо 80 година, што би значило да бисмо, укључујући и период студија, потрошили пола свог живота непродуктивно за економију, а неко би морао да нас финансира. То је неодрживо. Много дужи рад биће норма - оценио је Доброволски, главни економиста Пољског фонда за развој.

Неколико немачких економских института већ је предложило повећање старосне границе за одлазак у пензију на 69 година с обзиром на оптерећеност државног буџета због пандемије:

- Такав корак донео би двоструку корист, с једне стране, повећали би се приходи пензијског осигурања, а са друге, више људи би било доступно за тржиште рада.

У будућности ће разлика између броја младих који долазе на тржиште рада и старих који га напуштају бити око 400.000 људи мање на годишњем нивоу, што би, по оцени економиста, оштетило немачку привреду. Институти у пензијском осигурању виде важан инструмент за уравнотежен државни буџет, изузимајући ванредне факторе и неуједначеност привредних токова, а да не мора да се штеди на важним инвестицијама за будућност.

Фото Н. Скендерија

- Најелегантније решење било би споро, постепено повећање старосне границе за пензионисање, јер би то имало позитиван ефекат са две стране. Кад би људи били мало дуже доступни тржишту рада, то би ојачало потенцијалну радну снагу, а имало би ефекта на расходе пензијског осигурања - став је института.

У Немачкој се старосна граница за пензију постепено повећава и планирано је да 2031. достигне 67 лета. Засад је потребно 65 година и седам месеци да би се отишло у пензију, и за жене и за мушкарце. Даме у Аустрији иду у пензију са 62, а мушкарци са 65, с тим да се граница за старосну пензију за даме од 2024. године постепено уједначава са границом за господу. У Италији мушкарци радно место напуштају са 66 година и три месеца, а жене са 63 и девет месеци. У плану је да се граница подигне на 67 за оба пола. Преговори владе и националних синдиката недавно су почели, а главно питање су године за одлазак у пензију. Очекује се да се озваничи правило по коме ће сви они који се раније пензионишу морати да рачунају да ће им чекови бити усклађени са висином доприноса које су уплаћивали.

И у Хрватској је старосна граница за пензију 65 за мушкарце, док је за жене 63 године. До 2038. требало би да припадници јачег пола радно место напуштају у 67, а сличне планове има и Шведска до 2036. У Норвешкој је за мушкарце већ сада граница 67, а до 2030. требало би и жене да достигну те године како би стекле право да окончају радни век.

У Словенији се рапидно повећава животни век што повећава и трошкове за пензије са садашњих 10 на 15,7 одсто БДП до 2050. На нивоу Европске уније, пензијски трошкови би расли спорије, у просеку са 11,6 на 12,6 процената. Оно што је, по оцени експерата ОЕЦД, повољније у Словенији него у њеном окружењу јесте околност да су неједнакости у примањима старијег становништва далеко мање, него у већини других земаља. Неповољност је, међутим, да је запосленост после 60 лета у Словенији веома мала и једва достиже до половине просека ОЕЦД.

У ПРОБЛЕМУ И БОГАТА ШВАЈЦАРСКА

ПРОБЛЕМЕ са реформом пензијског система има данас чак и богата Швајцарска, где је, после кампање дуге 50 дана, прикупљено 100.000 потписа за још један референдум, овог пута да би се оборили планови владе за промене које су у парламенту већ усвојене.

Број потписа је дупло већи од законског минимума од 50.000, а ново изјашњавање траже лево оријентисане партије и синдикати који се првенствено не слажу са владином намером да се доба за одлазак у пензију за жене са 64 помери на 65 година.

Присталице реформе сматрају да је она неопходна да би се обезбедила одрживост система и после 2030. године. Референдуми о пензијама у Швајцарској су иначе чести, а тренутно су у оптицају бар три различите иницијативе за промену пензијског система.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА НЕДЕЉУ 3. ЈУЛ: Сунчано, температура до 36 степени, од среде - пљускови