ПУТОВАЛИ смо готово три дана до мађарске границе, будућност нам је неизвесна, не знамо шта нас чека јер се код нас руши живот. Мој брат је у Запорожју, данима су без струје и не могу да га чујем, телефони су му празни. Недељу дана не знамо ништа о њему и његовој породици, ни да ли су живи, ни да ли су добро. Последњи пут када смо их чули били су у метроу, тамо су спавали, нису имали храну ни воду, осим оног што им донесу волонтери. Желимо светлу будућност за нашу ћерку, зато смо одлучили да са њом одемо из Украјине.

Коментари (0)