ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ТИТУ РЕКАО НЕ: Прилози за биографију Благоја Нешковића

Љубодраг Димић

22. 02. 2022. у 17:14

ОДНОС сећања и историје увек је сложен, пун етичких, политичких и стручних импликација. Шта од прошлости треба запамтити, а шта заборавити, питање је које подједнако искушава сведоке и истраживаче прошлости?

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ТИТУ РЕКАО НЕ: Прилози за биографију Благоја Нешковића

Архива

На који начин је индивидуално памћење и тумачење прошлости одређено политичким, друштвеним и културним контекстом? У којој мери вредности и идеали одређених социјалних и политичких група обликују индивидуално сећање и стручни став појединца који им припада? Од каквог је значаја начин на који је прошлост запамћена?

Да ли непоштовање права на другачије политичко мишљење и идејни став остављају ожиљке у сећању одбаченог члана друштвене и политичке заједнице? Да ли се историчар и струка којој је посвећен могу држати на дистанци од моралних и етичких питања које неки прошли догађаји са собом носе и изнова их отварају? Део тих питања чине прилози о судбини Благоја Нешковића који се налазе пред читаоцима „Историјског додатка“ и Вечерњих новости.

НЕШКОВИЋЕВИ погледи на национално питање оцењивани су као погрешни. У данима обрачуна са њим истицано је како он сматра да је национална политика КПЈ „штетна по српски народ”. Његови дојучерашњи партијски другови су говорили да је „изванредно осетљив по линији српства”.

Критиковали су његово негирање аутономије Косова и Метохије и тврди став да та област треба да буде „обичан округ“ унутар Србије. Мишљење да су „Шиптари тешки грешници из рата“ и да свако њихово исказивање незадовољстава може бити санкционисано исељавањем такође је оцењивано као недопустиво.

Накнадно је оптуживан за нетрпељивост „против другова Словенаца и Црногораца”. Називан је „затрованим шовинистом” који сумња да Б. Кидрич и Ф. Лескошек „раде на штету Народне Републике Србије а у корист Народне Републике Словеније“. Такви ставови су оцењивани као рад који води „разбијању јединства наших народа“. Нешковић, несумњиво, није припадао оном кругу српских комуниста који су били спремни да без поговора носе хипотеку „великосрпског хегемонизма“.

У ВИЂЕЊИМА Благоја Нешковића Југославија је била „федеративна република”, а не „федерација република“. У тренутку када је те своје ставове јавно износио и КПЈ је била на истим позицијама.

Деценију касније постали су доминантни гласови који су тражили децентрализацију југословенске државе. За те снаге, које ће почев од 1966. однети политичку нревагу, Нешковић је остао запамћен као централиста.

Благоје Нешковић није био спреман да игра улогу покајника. Као и сваки фанатични партијац, био је спреман да до самоуништења прихвати кривицу тамо где је има, али не и тамо где није видео „политичке разлике“ у ставовима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

Нова опрема за школу, бољи услови за таленте: Фондација Mozzart верна подршка образовању