ПРЕМИНУО ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ПРИВРЕДНИКА: Како је Раде Свилар од "Апатинске пиваре" направио регионалног гиганта

Ј. СИМИЋ

29. 01. 2022. у 10:06

ЛЕГЕНДАРНИ директор "Апатинске пиваре", један од најуспешнијих српских привредника Раде Свилар (79) преминуо је у Новом Саду после краће и тешке болести.

ПРЕМИНУО ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ПРИВРЕДНИКА: Како је Раде Свилар од Апатинске пиваре направио регионалног гиганта

Фото Архива

Осим породице Свилар тужна вест прочула се у целом региону јер је реч о директору који је имао и визију и душу. Поштовао је раднике, познавао им породице, помагао свима којима је помоћ била потребна. Стога се његовој супрузи примаријусу др Верици Свилар као и синовима Бојану и Владимиру, јуче јављале стотине људи да изразе најдубље саучешће и да се још једном захвале на доброти којом је Раде Свилар оплеменио њихове животе.

На челно место у пивари дошао је 1993. године када је производња износила 480.000 хектолитара. Знао је да то није максимум. Kорак по корак, кроз деценију успешног вођења "Апатинске пиваре" ова компанија је прерасла у регионалног лидера у производњи пива и безалкохолних пића са 3.030.000 хектолитара.

Фото И. Маринковић

Своје менаџерске способности показао је током реприватизације када је за 90 одсто акција компаније које су биле у власништву радника, Апатинцима и грађанима Србије кроз откуп акција, докапитализацију фабрике и социјалне програме од белгијског "Интербруа", стигло 450 милиона евра. Захваљујући тој приватизацији Апатин, градић на обали Дунава, свега двадесетак километара од Сомбора, забележио је велики препород.

Свилар је још неко време остао у том предузећу у својству саветника. Када су му понудили да се врати на чело некадашњег гиганта размишљао је неко време, а затим одбио понуду и повукао се у спокој своје куће на Фрушкој гори.

Погони пиваре, Фото И. Маринковић

У интервјуу "Новостима", пре четири године објаснио је и разлог свог одласка из привредног живота. Сматрао је, наиме, да се производња не може водити - мејловима. Са чела "Апатинске пиваре" отишао је када се нашао у ситуацији да мора да одговара на 150 мејлова дневно.

- Требало би по читав дан да се дописујем, а не знам шта се дешава у фабрици. Електронска пошта служи да се избегне одговорност за некакав проблем. Добар менаџер, осим што уме да управља, мора да зна да реши сваки проблем у пословању. А, Пивара којом сам руководио постала је број један у Србији и имала чак 42 одсто тржишног удела само захваљујући кадровима које је сама производила. Људи су били задовољни и осећали лојалност према предузећу. Данашњим руководиоцима су, углавном, важни само бонуси - казао је тада Свилар.

Фото Д. Миловановић

Радо се присећао својих почетака на челу "Апатинске пиваре". Тада, три године после распада Социјалистичке Југославије, затекео је бројне проблеме. Највећи је био у пуњењу стаклених флаша. Опрему за превазилажење овог проблема наручио је од инопартнера, који ју је допремио до Скопља, а затим тајним каналима пребацио у Србију. И у таквим, изузетно тешким економским околностима Свилар је инсистирао на константном улагању у развој.

- Од 1995. до 2003. године, годишње смо улагали између 15 и 17 милиона евра сопствених пара. Увек смо имали супериорнију технологију од конкуренције, која нам је омогућавала да јефтиније производимо и да имамо константан квалитет. Корак по корак дошли смо до мог рекорда: 3.030.000 хектолитара производње у 2004. години и 150.000 хектолитара безалкохолних пића - казао је Свилар у интервјуу нашем листу не скривајући да му је тешко пало то што је "Апатинска пивара" изгубила лидерску улогу у Србији. Најпре због недостатка кадрова, али и ради честих промена власништва и светској економској кризи.

Отворено и крајње искрено, како је поступао у свакој ситуацији, Свилар се осврнуо и на период владавине Слободана Милошевића када су се многи привредници жалили да су њихова предузећа пропадала јер су морали да сервисирају државу. Човек чије је име синоним за пословни успех и "Апатинску пивару", сматрао је да су поједини директори то користили као оправдање за своју неспособност.

- Милошевића сам само једном видео и руковао се са њим. Нисам имао велике проблеме са властима, а тада смо имали неупоредиво јаче институције. Истина је да сам се учланио у СПС и да сам био народни посланик. Колеге су ме молиле да се придружим јер су нам долазиле неке нелогичне инспекције. Ипак, пошто сам антиталенат за политику, ни партија није посебно рачунала на мене, па сам што се тиче функција био члан одбора за односе са иностранством и то усред санкција - присећао се тих времена легендарни директор за којег његови бивши радници и данас са сетом говоре да је био велики руководилац, али још већи човек.

Апатинци Фудбалском центру дали Радетово име, Фото М. Вукадиновић

После вести о његовом одласку, најтужнији су Радетови унуци који су му, очекујући да ће се брзо вратити са лечења, припремали изненађење за његов рођендан 15. фебруара, када је требало да напуни 80 година. Судбина је, нажалост, одредила другачије.

Раде Свилар биће сахрањен у понедељак, 31. јануара, на Градском гробљу у Новом Саду.

ЛЕПА РЕЧ НАЈВЕЋА НАГРАДА

ЗА успешне привредне резултате Раде Свилар је добио многобројна признања, али по сосптвеном признању највише му је значило што га готово свакодневно на улици поздрављају пивари, бивши и садашњи радници и што му се захваљују за златна времена. Апатинци су му се захвалили на свој начин - фудбалском центру у том граду наденули су његово име. То га је дубоко дирнуло јер породица Свилар с великим разлогом воли фудбал: Радетов брат од стрица је Ратко Свилар, некадашњи голман новосадске Војводине, а његов син Миле чувао је мрежу ФК Бенфике.

ПРЕМИНУО У КОВИД-БОЛНИЦИ

УДОВИЦА преминулог Радета Свилара, примаријус др Верица Свилар рекла је "Новостима" да се њен супруг годинама успешно носио са дијабетесом и срчаним проблемима. Пре две недеље преживео је јак шлог, лечио се у Клиничком центру Војводине, а када се испоставило да има вирус корона, премештен је у ковид-болницу на Мишелуку. Преминуо је у среду, у три сата изјутра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

ИЗМЕЂУ МЕМШЕ И САКАЛЕ, ИЗМЕЂУ КЛАСИКЕ И МОДЕРНОГ: Добро познати ланац који гарантује угодан одмор и добру услугу