ДУХ СВЕТОГ САВЕ И САДА ЛЕБДИ: На првом гробу оца српске нације у Великом Трнову, старој бугарској престоници (ВИДЕО)

Борис Субашић

27. 01. 2022. у 07:00

ОСМЕХ je озарио лице билетарке музеја, некадашњег Mанастира Четрдесет мученика севастијских, у Великом Трнову у Бугарској када је чула да смо, упркос пандемији, дошли из Србије на поклоњење гробу Светог Саве.

ДУХ СВЕТОГ САВЕ И САДА ЛЕБДИ: На првом гробу оца српске нације у Великом Трнову, старој бугарској престоници (ВИДЕО)

Манастир Четрдесет мученика севастијских, Фото Б. Субашић

Узбуђено је викала кроз пластичну баријеру против вируса:

- Пре короне долазили су пуни аутобуси поклоника Срба, Бугара и Руса, а већ две године готово да никога нема! Не памтим када сам видела српског поклоника, а ви долазите на празник! Расплакаћу се!

Усплахирена жена, истовремено кључар и кустос, истрчала је да нам отвори тешку капију у манастирским зидинама и украшене двери цркве где је 1236. први пут сахрањен Свети Сава. О његовом живом култу сведочи капелица где се пале свеће и у којој је један огромни свећњак намењен само Сави, а други свим осталим светитељима. Добродошлица нам је грејала срце, али не и удове укочене од путовања и мраза. Како ли се осећао Сава у јануару 1236. када је после 7.000 километара пута преко мора и ужареног Блиског истока, стигао у ледену клисуру реке Јантре, између брда Царевца и Трапезице, на којима се простирала зидинама опасана престоница Другог бугарског царства.

Просветитељ и законодавац, чији је Номоканон основа српског, руског и бугарског црквеног права, сматран је живим свецем после највећег поклоничког пута у хришћанској историји.

На њега је кренуо у пролеће 1234. из српског Поморја и после око месец и по допловио у Акру, главну луку крсташког Јерусалимског краљевства у Светој земљи. Обишао је српски Манастир Светог Ђорђа који је основао 1229. на првом путовању на Исток и наставио за Јерусалим, где га је јерусалимски патријарх примио као пријатеља и себи равног архијереја. У свом Манастиру Светог апостола Јована на Сиону је преболео озбиљну болест, а затим пустињском магистралом наставио у Египат, одакле је опасним путевима Синајског полуострва стигао у Манастир Свете Катарине и на Синајску гору где је Мојсије од Бога примио таблице закона. У пролеће 1235. се преко пустиња вратио у Јерусалим и наставио у Антиохију и даље.

- Први српски архиепископ ce, према Доментијановом казивању, у област малојерменске краљевине у Киликији доспео чак до турских страна, територије Иконијског султаната, ради сакупљања моштију. По обиласку ових крајева, Сава лађом креће у Анатолију, у Никејско царство, одакле копном стиже у Цариград - наводи др Бојан Миљковић из Византолошког института САНУ.

 

- На путу из латинског Цариграда у Бугарску, Сава ce најпре обрео у Несебару. Пошто je сачекао пратњу коју му je упутио цар Јован Асен, кренуо je са њом пут бугарске престонице. У Трново je стигао уочи празника Богојављења, 6. јануара 1236. Времешног српског архијереја домаћин je сместио у одаје своје царске палате. Тешко ce разболевши, први српски архиепископ je преминуо средином јануара. По жељи самог цара, Сава je сахрањен у царском манастиру.

Његов гроб је постао главно култно место Трнова и цар је одбијао да Савине мошти преда Србима. Тек после више година тешких преговора, уз мало предузимљивог лукавства краљ Владислав их је пренео у Србију. Становници Трнова, бележи летописац, у жалости су викали:

- Зашто се обезумисмо отпустивши такав светилник од нашег града?

Умирили су се брзо, јер су чуда наставила да се дешавају и на празном Савином гробу, који је цар покрио пурпуром и осветлио бројним свећњацима и кандилима. Османлије су у 14. веку уништиле манастир, али не и Савин култ. Археолози су његов гроб открили у 19. веку, испод места на рушевинама где се народ вековима молио.

Фото Б. Субашић

Прошли смо стазом између остатака древних конака царског манастира и прошли кроз црквене двери. Сензори су укључили светла и појање из невидљивих звучника. Кроз високе стубове виделе су се раскошне камене плоче гробова бугарских владара. Храм заиста изгледа као музејска поставка, све док се не уђе у припрату где стоји мермерни стуб са Савиним монограмом. На њему је мала икона и на њој новчићи који сведоче да његово прво гробно место посећују народ, верници и поклоници.

На поду, испод велике иконе са познатим немањићким ликом стоји мермерни поклопац саркофага са натписом "СВ. САВА АРХИЕПИСКОП СРБСКИ 1236". Безбројне руке поклоника оставиле су трага и на овом тврдом камену. Они не маре што моштију у гробу овде нема, јер Савин дух лебди и сада над светињом крај Јантре. На Савин гроб се не ходочасти само на Савиндан, рекли су нам у манстиру-музеју:

- Много људи долази на Богојављење, када је по предању Сава у царском манастиру одржао литургију и ушао у ледену Јантру да је благослови, јер му је била потребна река да благосиља народ који се окупио због њега. Тада се прехладио и због тога умро.

Фото Б. Субашић

Легенда се подудара са Доментијановим записом да је Сава осећао да му се ближи последњи час и пожелео да служи литургију у "навечерје Богојављења" када је "просветио цара просвећењем крштења Господњег" и "осветио сав сабор његова народа".

Фото Б. Субашић

Трновска богојављенска легенда подсећа на новозаветни догађај када је Јован Претеча у водама Јордана крстио Исуса, нимало случајно. Бугарска црква се вратила православљу после 30 година уније са Римом, непосредно пре Савиног доласка у Трново, а по мишљењу многих историчара под његовим утицајем. Он је једини на Балкану, у временима страха од Рима и латинских крсташа, одржао свој народ и цркву у православној вери. То га је у народној машти учинило стубом православља, "новим Крститељем", баш као што је говорио велики византолог Димитрије Оболенски:

Фото Б. Субашић

- Сава је личност чији се посмртни култ проширио по целом Балканском полуострву тако да га је касније прихватило чак и турско становништво у том делу света! Светац заштитник Срба без премца. Његова митопејска моћ без сумње је јединствена у целој Источној Европи!

Велико Трново, Фото Б. Субашић

КУЛТ ЖИВИ

КОЛИКО се поштује поклоњење Савином гробу открили смо на бугарској граници, где нас је службеник зачуђено упитао куда идемо кад корона хара. Када смо поменули Саву и Велико Трново с поштовањем је пожелео срећан пут. У повратку српски цариник нас је сумњичаво и строго упитао где смо били. Када је чуо да смо ходочастили на Савин гроб узвикнуо је:

- Тако треба! Свака част!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

УНИШТИТИ ШТО ВИШЕ ЉУДСКИХ ЧЕСТИЦА: Језиве претње стигле и на мејлове врањских школа (ФОТО/ВИДЕО)