НАРОДНИ УЧИТЕЉ: Васа Пелагић био је трн у оку цркви и властима, у народу остао омиљен и жаљен због тешких страдања

Novosti online

25. 01. 2022. у 11:15

У затвору у Пожаревцу, на данашњи дан 1899. године, умро је српски револуционар, публициста, народни учитељ и лекар Васа Пелагић.

НАРОДНИ УЧИТЕЉ: Васа Пелагић био је трн у оку цркви и властима, у народу остао омиљен и жаљен због тешких страдања

Фото: Printscreen

Пелагић је један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака. Његово најпознатије и најпродаваније дело је "Народни учитељ", и сматра се једном од најзначајнијих књига медицине које су издате на просторима бивше Југославије.

У свом чувеном делу објавио је много савета о лечењу природним путем, о здравом животу, као и друге поуке о душевном и телесном здрављу. Књига “Народни учитељ” је писана за широке народне масе.

Многи су живели по његовим саветима, а и он сам волео је и поштовао здрав живот.

Рођен је 1833. године у босанском месту Жабару, код Брчког, као Василије Стефановић (по оцу Стефану) Пелагић. Ђак Богословије у Београду постао је 1857. године. Уследио је повратак у завичај, када је 1860. године као свршени богослов постао учитељ српске основне школе у Брчком, где је основао српску читаоницу, једну од првих у Босни. Одатле преко Београда је кренуо у Русију. На Московском универзитету је слушао предавања из политичке медицине и историје медицине. Пре повратка у Бања Луку, пропутовао је српске крајеве да би сагледао стање народно.

После две године боравка у Русији, вратио се у Бањалуку и постао је 1866. године управник тада основане Српско православне богословије, која је била и прва средња школа у Босни.  Фебруара 1869. године бива ухапшен па прогнан у Малу Азију, под оптужбом да критикује турски режим у Босни. Из прогонства се спасао 1871. године уз помоћ Русије и преко Цариграда је дошао у Србију. Учествује у раду Уједињене омладине српске и председава њеној скупштини у Вршцу. Одатле одлази на Цетиње и учествује у покрету Дружине за ослобођење српства. Долази у сукоб са књазом Николом и 1872. године одлази у Нови Сад. Године 1873. борави у Грацу, Прагу, Трсту и Цириху. Тада се одриче верске службе. 

Због брошуре "Нови гробари Србије" био је опет протеран. Био је, међутим, у народу омиљен и жаљен због страдања. 

Васо 1888. године сарађује у социјалистичком листу Српски занатлија. Учествује на скупштини Занатлијског удружења у Врању 1892. године и настоји да се оснује Социјалистичка партија Србије. Издаје низ брошура и књига о социјализму и сарађује у листовима Занатлијски савез и Социјал-демократ којима је био и један од оснивача. Чланке објављује и у бугарској социјалистичкој штампи, а радови се преводе и на бугарски.

Васо се сам "рашчинио" калуђерског чина и напустио јерархију 1873. године. Учинио је то јавно и првокативно. Због тога, а и каснијих иступа, о њему је лоше писала црквена штампа, ружећи га због "безбожничког" деловања и писања. Када је умро у затвору, карловачки "Српски Сион" каже за њега "социјалисту": "да је мање писао, мање би зла починио".

Због свог слободног става био је трн у оку режиму у Србији. Јавно је рашчињен, затваран у лудницу и после осуђиван на затвор. Преминуо је у пожаревачком казненом затвору Забела 25. јануара 1899. године. Тајно је сахрањен ноћу на затворском гробљу. Касније је поново сахрањен на Старом гробљу у Пожаревцу.

Својим идејама које је објавио у својим књигама, брошурама и новинским чланцима, је пуно утицао на радничке и сељачке масе на подручjу Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Бугарске. Постојали су многобројни "Одбори пелагићеваца", које су оснивали његови следбеници по многим местима, крајем 19. века. У Бањалуци је између два светска рата деловало "Радничко-просветно друштво Пелагић".

По њему су назване ОШ „Васа Пелагић” Београд и ОШ „Васа Пелагић” Лесковац, као и ССШ „Васа Пелагић”, Ковин.

БОНУС ВИДЕО: 

Изложба о Иви Андрићу

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА СТУДЕНТЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА: Аутор најбољег есеја добија награду од 170.000 динара