Друштво

НЕВЕРОВАТНО ПУТОВАЊЕ ОД АНТИОХИЈЕ ДО ЦЕТИЊА: Рука Светог Јована донета је у Цариград у 4. веку, данас се чува у Цетињском манастиру

Novosti online

24. 01. 2022. у 11:30

ЗБОГ тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Богојављења, црква је од старине посветила дан након тог празника спомену његовом.

НЕВЕРОВАТНО ПУТОВАЊЕ ОД АНТИОХИЈЕ ДО ЦЕТИЊА: Рука Светог Јована донета је у Цариград у 4. веку, данас се чува у Цетињском манастиру

Српска православна црква и њени верници широм света прославили су 20. јануара славу Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан. То је један од празника посвећених пророку који је крстио Исуса Христа.

Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Богојављења, црква је од старине посветила дан након тог празника спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк посечен од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но, успео је само да добије и пренесе само једну руку…

Међу личностима јеванђелским, које окружују Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину доласка у свет, тако и по начину живота, улози крштења Исуса, и тако најзад по своме трагичном крају.

Од свих осталих пророка Свети Јован се разликује нарочито тиме што је, по предању, имао ту срећу да је могао и руком показати свету “Онога кога је пророковао”. За руку Светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.

Српска православна црква слави дан Светог Јована 7. јануара по црквеном, а 20. јануара по грегоријанском календару. Црква такође слави и обретење главе Светог Јована Крститеља. Рука Светог Јована Крститеља се чува у манастиру на Цетињу, а како је ту дошла интересантна је прича…

Рука без два прста

Рука је из Антиохије у 4. веку донета у Цариград. Дочекана је свечано уз псалме и песме. Њено последње скровиште било је у Аја Софији.

У то време од руке су била одвојена два прста. Један је данас у Отоманском музеју у Истанбулу. Други је у Сијени и интересантно је што се на кивоту у коме се чува налази натпис на српском: “Претечина десница Јованова, помени мене Саву архиепископа српскога!"

Свети Сава је добио други прст 1219. и положио га у манастир Жичу. Касније је чуван у Пећкој патријаршији до 1458. Јелена, жена деспота Лазара, однела их је у Мореју/Пелопонез. Убрзо су сакривене у Италији у Сијени, у храму Свете Марије.

Пут руке до Цетиња

Рука је остала у Цариграду и после пада под Османлије 1453. султан Бајазит II је 1484. поклања острву Родос. Сулејман I 1522. осваја то острво и реликвија је однета на Малту где је почивала 250 година док Наполеон није освојио то острво 1798.

Цар Русије Павле I је 1799. добио свету руку и сместио је у Зимски дворац. Ту се налазила до 1917. када је мајка последњег руског цара Николаја II однела руку у родну Данску. Ту је, у договору са митрополитом кијевским, решила да руку поклони династији Карађорђевић, у знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избеглица и тако се она обрела у Сремским Карловцима да би касније била чувана у ризници цркве при двору на Дедињу.

После бомбардовања Београда, краљ Петар II Карађорђевић је при повлачењу понео руку и сакрио је у Острогу и она је ту провела рат.

У једној полицијској рацији 1952. рука је одузета цркви и донета у Подгорицу, а онда у Београд. Ту је била у државном трезору све до 1978. Тада је поклоњена манастиру Светог Петра на Цетињу где се и данас налази.

Десница Светог Јована први пут је изнета пред народ на Ивањдан 1993. године. Интересантно је да је 2006. дата Русији на 40 дана. Била је у највећим руским градовима, а онда је неколико дана провела и у Кијеву.

(Добрица Јовичић, Историјски забавник)

БОНУС ВИДЕО:

НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ: Ори се песма на Цетињу после устоличења митрополита Јоаникијa