ИСТОРИЈА ЈУНАШТВА НА 400 КВАДРАТА: Млади уметник Лазар Крповић осликао мурал на зиду дворишта Команде Копнене војске Србије у Нишу

Ј. ЋОСИН

19. 01. 2022. у 12:00

ПРИКАЗИ најзначајнијих српских бојева за слободу, од Косовске битке до легендарних на Кошарама и Паштрику, великани, кнезови, војводе, вође устанака, сви значајни догађаји и личности из богате историје нашег народа, исцртани су на зидинама дворишта Команде Копнене војске Србије у Нишу.

ИСТОРИЈА ЈУНАШТВА НА 400 КВАДРАТА: Млади уметник Лазар Крповић осликао мурал на зиду дворишта Команде Копнене војске Србије у Нишу

Фото Приватна архива

На око 400 метара квадратних стало је готово све оно што је кроз векове обележило српску историју, а више од годину дана овај, можда и највећи мурал у нашој земљи, урадио је млади уметник Лазар Крповић, из насеља Коловрат крај Пријепоља, који живи у Нишу. Цртао га је на иницијативу генерал-потпуковника Милосава Симовића, команданта Копнене војске Србије.

- Хтео сам да обухватим део историје Срба, од Косовског боја до данас - каже Крповић за "Новости".

- На зиду се налази око 150 карактера и сви су настали мукотрпним радом, с обзиром на то да сам их све нацртао по три пута. Ту је Милош Обилић, витез кнеза Лазара, оличење војничке и витешке части и симбол храбрости и жртвовања, икона јунаштва и одржања дате речи. Вожд Карађорђе, који је повео народ у нови век и поставио темеље модерне српске уметности, као и војвода Стеван Синђелић, књаз Милош Обреновић, хероина Милунка Савић, четници-комите из старе и јужне Србије, војници-јунаци из ратова и из грађанског рата у БиХ и Хрватској, потом на Косову и Метохији 1998. године, али и наши хероји из НАТО агресије, потом Кошаре и Паштрик... Све оно што је важно да се не заборави. Никада.

Фото Приватна архива

Млади уметник каже да му је била част што му је генерал Симовић у септембру 2020. године поверио да ослика један од највећих и историјски најдетаљнијих мурала који је назван Српски зид поноса. Каже да је позив са радошћу прихватио, јер је и сам велики борац за очување националног идентитета српског народа.

- "Српски зид поноса" је најмање што сам могао да урадим. Ипак, није ми било нимало лако. Имао сам прилично велике потешкоће у реализацији свих тих фотографија јер су неке настале прилично давно, па се не виде сви детаљи, тако да сам морао да их добро проучим пре него да их пренесем на зид. Нисам користио мрежицу или пројектовање, јер сам желео да се на зиду осети то тражење - појашњава Крповић, иначе мастер сликарства, који планира да се и даље бави осликавањем великих површина.

- Овај мурал је заправо својеврсно предворје чувене Спомен-собе Копнене војске, која у Нишу постоји од 2017. године, а која чува сећање на све погинуле и нестале у свим ратовима деведесетих година прошлог века, НАТО агресији и Копненој зони безбедности, али и сећања на страдале у српско-турским ратовима, балканским ратовима као и Првом и Другом светском рату.

Фото Приватна архива

Открива нам и да су за мурал који је рађен око годину дана, јер је епидемија диктирала услове рада, утрошено десетине литара професионалних, најквалитетнијих сликарских боја које су трајне, односно отпорне на кишу, снег, али и високе температуре...

Током обележавања Дана Војске Србије прошле године, генерал Симовић истакао је да је мурал настао са идејом да се улепша зид дворишта Команде Копнене војске, али и да, пре свега, подсећа на велика дела оних који су се залагали и својим животима бранили српску земљу.

Фото Приватна архива

- Сви борци заслужују да их славимо, да мислимо о њима, да им спомињемо и срцем и душом, зато што су се борили за српски род, за све грађане државе Србије без обзира које су вере и како се зову. Овај "Зид српског поноса" треба све људе да подсећа да рат никоме не доноси срећу, да ми војници треба будемо стручни, храбри, пожртвовани и увек спремни да бранимо Србију, да будемо бољи људи, да волимо свој народ и поштујемо друге - истакао је генерал-потпуковник Милосав Симовић.

Фото Приватна архива

СВАКОДНЕВНО ГЛЕДАМО И ОСЕЋАМО

НА овом "Зиду поноса" који свакодневно гледамо и осећамо, налазе се српски Термопили, као 300 Спартанаца са Леонидом у Термопилском кланцу, који су снагом воље и чврстином духа и тела успели да разбију и задрже хиљаде непријатељских, персијских војника. На овом "Зиду поноса", налазе се и српски Спартанци. Ту је и Свети Ђорђе који је био и остао заштитник свих војника, а данас је заштитник Војске Србије, и слава Команде Копнене војске. Ту су Стефан Немања, ујединитељ српских земаља, Цар Душан Силни, најмоћнији средњоевропски владар, за чије владавине је Србија била политичко-војна велесила Европе, као и многи други - подсетио је генерал-потпуковник Милосав Симовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ДЕТАЉИ ОСУЂУЈУЋЕ ПРЕСУДЕ ГУЦАТИЈУ И ХАРАДИНАЈУ: Криви за застрашивање, а ослобођени за одмазду према сведоцима