ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ГЕНИЈАЛНИ ВОЂА ЈЕ БИО И ВАРАЛИЦА: Сведочења о ратним грешкама Јосипа Броза која су преживела "вунена времена"

Драган Радевић

19. 01. 2022. у 17:14

ТИТО је у рату имао и тренутке велике депресије и деморалисаности. На Златибору, Неретви, Сутјесци, у Дрвару... Овим речима је Александар Ранковић описао свог врховног комаданта. Оставио је и сведочења о његовим погрешним тактичким одлукама које ће доцније бити проглашаване за генијалне потезе једног војсковође.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ГЕНИЈАЛНИ ВОЂА ЈЕ БИО И ВАРАЛИЦА: Сведочења о ратним грешкама Јосипа Броза која су преживела вунена времена

Врховни штаб у Дрвару / Архива "Новости", "Борбе", Музеј Југославије

Одбрана Кадињаче је била прва Титова погрешна одлука. Без икаквих обавештења и правих разлога, осим да се пред Хадсоном, енглеским официром, истакне као војсковођа, послао је Раднички батаљон, да сви изгину. Учинио је то онда када је судбина Ужица била одлучена. Немачка офанзива није могла да се заустави. Евакуација је већ почела.

Ранковић је већ послао Моравички батаљон на чуке око Ужица, да штите извлачење из града. Одбрана Кадињаче је била бесмислена. Али данас Кадињача има своју поему - постала је партизански мит.

Друга велика Титова обмана, такође по сведочењу Александра Ранковића, на којој је темељио своју командантску величину, била је "варка" са рушењем моста на Неретви 1943. године.

"Тај мост није срушен да би се заварали Немци, усташе и четници и сакрио правац повлачења партизанске главнине. Он је срушен због Титове панике и погрешног обавештења Владе Шегрта да нас гони 20.000 четника. Кад је добио то обавештење, Тито је наредио да се мост дигне у ваздух. Одмах се показало да је то крупна грешка. Преко тог срушеног моста једва је прешла главнина наше војске..." После рата, то рушење приписано је "Титовој тактичкој генијалности".

Тако је Тито 1973. у јубиларном говору на обали Неретве, рекао како је рушењем моста подвалио Немцима и четницима. Генијални вођа изгледа је био и генијална варалица. После Неретве наступила је Сутјеска, главна позорница југословенске ратне драме, кроз судбину рањеника и Треће дивизије видели смо њен исход...

КРАЈЕМ МАЈА 1944. Немци врше десант на Дрвар са намером да заробе Тита и Врховни штаб. Међутим, Британци га и овом приликом спасавају. Само захваљујући брзом реаговању и спретношћу пуковника Вилијема Стрита, главног штабског официра Британске војне мисије, Броз је избегао заробљавање. У британским документима, између осталог, пише:

Тито и Ранковић у Гламочу, августа 1942. године

"Тито је са љубавницом (Даворјанком Пауновић и псом пребачен у британску базу Бриндизи у Италији". Затим се одатле под заштитом Британаца пребацио на острво Вис.

"Почетком јуна, са једног аеродрома у босанским планинама, код Купреса, Национални комитет и један део Врховног штаба са Титом, пише Дедијер, одлетели су у "Дакоти", којом је управљао совјетски пилот Шорников, за Бари, одакле се Тито после неколико дана пребацио енглеским разарачем на острво Вис."

Тито је, по сведочењу генерала Петра Попиводе, приликом десанта на Дрвар, хтео да се преда Немцима, али га је генерал Сретен Жујовић, откоченим револвером приморао да напусти пећину у Дрвару у којој се био сместио Врховни штаб. Детаље о томе оставио је и Александар Ранковић, који је у зору 25. маја 1944. био у Пећини у Дрвару, поред Тита, и кад је угледао немачке падобранце истрчао напољу како би позвао у помоћ Пратећи батаљон Врховног штаба, који се налазио у вароши.

"Када сам стигао доле", каже Ранковић, долази Жујовић и каже Арси Јовановићу: "Иди горе и натерај Тита да крене. Одмах да изађе из Пећине." Арсо одговара: "Он мене неће да послуша." Онда ја наредим Жујовићу да он оде у пећину и натера Тита да изађе напоље. Пошто је Тито одувек сумњао на Жујовића као ривала и фракционаша, напишем цедуљу и дам Жујовићу да однесе Титу. "Сад је моменат да изађеш одмах. Све је обезбеђено..."

Кардељ, Хебранг, Жујовић и Тито / Архива "Новости", "Борбе" и Музеј Југославије

Жујовић је отишао и са машингевером утрчао у пећину подвикнувши: "Изађи стара кукавицо. Оћеш да се предаш Немцима и као командант спасиш главу, а упропастиш и издаш нашу борбу!" Тито затим облачи маршалску униформу и уз Даворјанкину кукњаву и вриску чека Немце да се преда. Жујовић га је уз претњу пиштољем натерао да изађе..." (Архив ЦККПЈ) Славка Ранковић, очевидац ових дешавања, која је тада била у Врховном штабу сећа се:

"Када су се Тито и Кардељ успузали на врх пећине чекао их је Лека Ранковић којему је Броз пришао са сузама у очима загрливши га, питајући шта је било са Совјетском војном мисијом"... ("Мој живот са Леком" ) Слободан Пенезић Крцун, у писму супрузи Зини од 5. 7. 1944. између осталог, пише: "Тито се у једном тренутку помирио са судбином и био је спреман да се преда. Присебношћу Ранковића и Жујовића одустао је од те намере."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ликвидација команданата који су хтели да нападну Јасеновац

ГОТОВО сви планери партизанског напада на усташко стратиште Логор Јасеновац су временом почели нестајати. Први се на тапету за ликвидацију нашао Никола Демоња, славни партизански командант Славоније и Барање. О његовом смишљеном убиству оставио је сведочење првоборац Милан Кевић, најмлађи официр НОБ, чијих је 80 рођака Кевића побијено у рату, већина у Јасеновцу:

"Био сам 1944. курир у Шестом корпусу. Пошту сам носио Иви Маринковићу , главном планеру напада на Јасеновац. Једнога дана му је други курир донио пакет, наводно од мајке, у коме је била експлозивна направа. Када га је отворио одјекнула је страшна експлозија која га је на мјесту убила."

"Неколико дана касније", сећао се Кевић, убијена су код Пакраца, "Чеда' и 'Вингерт", двојица наших обавештајаца из Јасеновца, како не би проговорили. Командант Демоња је најпре тешко рањен у нападу на Славонску Пожегу, граната му је разнијела десну руку. Са сигурношћу тврдим да је у рову наш мајор Губец бацио бомбу на Николу. Када су га донијели рањеног у болницу, искрвавио је, јер наводно нијесу имали одговарајућу крвну групу. Гурнут је смишљено у сигурну смрт! Мајора Губеца су касније, да не би проговорио, убили у Команди штаба у Пакрацу.

"И Петра Драпшина су наши ликвидирали, иако су протурили причу да је извршио самоубиство", тврдио је првоборац Кевић! У тим обрачунима је ликвидиран и познати крајишки доктор Младен Стојановић, чије је убиство приписано четницима Уроша Дреновића и Рада Радића, са чиме они нису имали никакве везе.

Државна комисија судских антрополога СФРЈ, из Сарајева, Љубљане и Новог Сада: Вида Бродар, Агон Погачник, Здравко Марић и Србољуб Живановић (познати стручњаци из Београда и Загреба одбили су ваљда из страха да у томе учествују), када је септембра 1964. завршила вишемесечна истраживања установила је стравичне чињенице:

Петар Драпшин, Милан Кевић (најмлађи партизански официр) и Младен Стојановић

"Када смо завршили прву фазу испитивања масовних гробница на стратиштима у Доњој Градини, са друге стране Саве од логора Јасеновац, уплашили смо се бројева до којих смо дошли", сведочио је акаденик Србољуб Живановић, иначе председник Међународне комисије за истину о геноциду у Јасеновцу, са седиштем у Лондону. Он је већ следеће 1965. морао да емигрира у Африку, па одатле у Енглеску.

"На стратиштима дуж Саве, наставља професор Живановић, у масовним гробницама које су се простирале на дужини 12,5 километара и ширине 4,5 километра, установили смо, и то недвосмислено, да ту лежи неколико стотина хиљада монструозно убијених - 700.000 Срба; 23.000 Јевреја и 80.000 Рома! У гробницама широких шест, а дубоких осам метара, наслагани су једно на друго, по 27 особа, старих и младих. Око 20 одсто њих је живо закопано у те гробнице"... Крајем прошлога века др Живановић је копију о злочинима и броју уморених у Јасеновцу предао Историјском архиву Београда. Владимир Дедијер, револуционар и Титов биограф, у писму Слободану Милошевићу, поводом трибине о Јасеновцу 1989. између осталог je истакао:

"...Као историчар морам да оценим поред заслуга и Титове слабости. За политику скривања истине о губицима српског народа у Другом светском рату, а посебно у Јасеновцу, ОН носи највећу одгoворност."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

АДИО, КАПЕТАНЕ НАШ И МИРНО МОРЕ: Људи се опраштају од Периша - волео си Београд...