КОЊИ МИ ЖИВОТ МЕЊАЈУ НАБОЉЕ: Никола Вучковић годинама посвећен бризи о најплеменитијим животињама
ОТКАД зна за себе, Никола Вучковић (86), родом из Пакраца, друговао је са коњима, а поред њих је дочекао и заслужену пензију.
Никола и коњ Кукајлан Заид, Фото Д. Н.
Чак и данас, кад више не ради, Никола сваки дан проводи поред коња, јер живи на Хиподрому у Пожаревцу.
Из захвалности што је марљиво бринуо о овим племенитим животињама, хранио их и одржавао им боксеве, на доживотно коришћење уступљен му је мали стан, који се налази одмах прекопута штала и боксева са коњима.
- Живот сам посветио коњима, јер ми га они мењају набоље - прича нам Никола, или "чика Ниџа", како га зову сви на Хиподрому.
- Родом сам из села Котурић код Пакраца, у Хрватској, а овде сам избегао током грађанског рата. Прво сам радио у Ергели "Љубичево", а потом сам дошао овде и дочекао пензију.
И у свом завичају, у западној Славонији, наш саговорник је гајио коње, а продавао је и ждребад. Уз то, држао је и говеда и свиње, и обрађивао своје њиве. Тако је било све до рата деведесетих година.
- Пре доласка у Пожаревац, допао сам затвора у Славонској Пожеги, кад ме је на путу пресрела хрватска војска. Тражили су да виде шта ми је у ранцу, а у њему само пола хлеба, комад сланине, кафа и џезва. Срећом, био сам затворен свега 14 дана, па су ме пустили - сећа се Никола.
Каже да га нису малтретирали, а када су га пустили из затвора, један полицијски старешина питао га је куда ће сада.
- Рекао сам да желим својој кући. А он ће мени: "Јеси ти луд! Па убиће те неко, или моји или твоји". Касније сам дошао у Пожаревац, довезао ме син. Осим њега имам и две ћерке и седморо унука - каже Никола.
Стан у којем живи на Хиподрому, Фото Д. Н.
Његова супруга Мара, са којом је био у Пожаревцу, преминула је, па сад живи сам.
- Свашта сам у животу доживео, чак сам једном и умро. То је било кад сам се враћао из завичаја, из Котурића где сам ишао да обиђем кућу... Позлило ми је... Превезли су ме у Београд где сам лежао у болници две недеље. Не сећам се ничег, а лекари су ми говорили да сам умро, па су ме оживели. После су ми објашњавали да се то зове клиничка смрт - каже Никола.
Он данас живи од пензије која износи 16.500 динара. На срећу, не плаћа кирију, јер је стамбено збринут до краја живота.
Осим слабијег вида, Николу здравље још добро служи. Креће се помало успорено, уз помоћ штапа, док обилазимо штале на Хиподрому и док позира са чистокрвним арапским ждрепцем, по имену Кукајлан Заид. Успут поздравља и остале коње, а поздрављају и они њега, иако смо их затекли усред храњења.
- Ту клиничку смрт сам, ето, савладао, а ону другу, природну, надам се да ћу да одложим бар док не пребацим стоту - каже нам уз осмех.
НЕМАМ ТАМО ШТА ДА ТРАЖИМ
ПОРОДИЧНА кућа у родном селу Котурић код Пакраца запаљена ми је у рату, а на њеном месту подигнута је нова, уз међународну помоћ. Био сам само да је обиђем, али никад нисам пожелео да се вратим. Немам тамо шта да тражим, јер је село опустело, остало свега десет кућа - каже Никола.
УГРИЗ ЗА СТОМАК
УВЕК сам се лепо слагао с коњима. Било је ту, међутим, и неких непријатних тренутака. Једном ме је, тамо у мом селу, угризла за стомак кобила Шарго, која је била много плашљива. Ипак, није било страшно, нисам ишао у болницу. А једном ми је коњ стао на ногу, па ме повредио, зато ми је сад она мало искривљена - каже Никола.
Препоручујемо
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)