РАДИ СЕ 16 САТИ ДНЕВНО, ДО ИЗНЕМОГЛОСТИ: Како момци из Руског Крстура издржавају напоре радећи на Аљасци у компанијама за прераду рибе

Зоран РАЈИЋ

31. 12. 2021. у 20:00

ПРЕЛЕТИШ пола земаљске кугле и на "крају света" радиш 16 сати дневно, до изнемоглости. Ко је за то спреман, за месец дана може да заради више од 7.000 долара, што потврђују искуства двојице младих људи из Руског Крстура, Владимира Винаја и Михајла Паша, који су се одважили да тестирају физичку и психичку издржљивост у компанијама за прераду рибе на Аљасци.

РАДИ СЕ 16 САТИ ДНЕВНО, ДО ИЗНЕМОГЛОСТИ: Како момци из Руског Крстура издржавају напоре радећи на Аљасци у компанијама за прераду рибе

Другари из Крстура испред табле са именом фирме / Фото приватна архива

Обојица су радила током лета - Владимир 32, а Михајло 35 дана, у кампањама у којима се није остварило упозорење послодавца: No fish, no money! ("Нема рибе, нема новца").

- Само првих дана није било рибе, а касније сам 27 дана радио непрекидно по 16 сати, а једном и 17 сати и пет минута. После тога сам рекао шефу да више не могу. Норма на траци је 40 риба у минуту, што значи да на сваку секунду и по стиже лосос на којем треба обавити одређену операцију. Не знам како бих то постизао да ми ти послови нису познати као пецарошу - прича Владимир.

Ради се све време стојећи, па је Владимир врло брзо добио упалу леђних мишића. Пио је аналгетике и витамине, као и калцијум и магнезијум. Михајло каже да није користио лекове ни витамине, јер је открио да му најбоље помаже гимнастика.

После четири сата даје се пауза од 15 минута, а после осам сати је получасовни прекид за ручак.

- За тих 15 минута потребно је скинути три пара рукавица и униформу, нешто појести и попити, отићи до тоалета, попушити цигарету и вратити се за машину. За ручак нема времена да се супа једе из тањира, него се, без резанаца, пије из шоље као густи сок. Храна је, иначе, добра, а ја сам највише узимао слатко да имам енергије за рад - описује Владимир.

Момци причају да је лето на Аљасци без сунца, кишовито и ветровито, са хладним јутрима, а дан траје 22 сата. Остала два су толико "мрачна" да није потребно да аутомобили пале светла.

- Спавали смо у затамњеним просторијама, али свега три-четири сата, јер су нам време за сан одузимале припреме за рад, путовања на посао и с посла, туширање и сличне потребе. Морали смо мало и да се опустимо уз кафицу и ракијицу и чујемо са својима код куће и пошаљемо им коју фотографију - каже Михајло.

Михајло и колега са Филипина / Фото приватна архива

И Винаји и Пашо имају двоје мале деце, па их је и то, уз тешко подношљив физички напор, вукло кући. Владимир признаје да је хтео да одустане, а задржао га је само страх од повратка у Србију без друштва с којим је дошао. У његовој групи је био и професор географије, који је констатовао да су од Београда до Аљаске прелетели 18.000 километара, скоро пола Земљине кугле, коју су могли целу облетети да су се вратили супротним путем.

Посао на Аљасци је, сагласна су обојица младића, теже поднети психички него физички. Владимир каже да је то пребродио размишљањем о себи, а не о риби на фабричкој траци, док Михајло истиче да је "постао други човек" кад су му, после две недеље рада, легле на рачун прве хиљаде долара.

- Послодавац и агенција преко које смо отишли на Аљаску исплатили су нам зараду до последњег цента. Платили су нам и пут, храну и смештај. По повратку кући надокнадили су нам порез одбијан од плате, а више од 1.000 долара дају и као стимулацију за корону - наглашава Михајло, који каже да би поново ишао на Аљаску, а Владимир о томе засад не размишља.

НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

УСЛОВИ који се постављају за рад на Аљасци су да су кандидати запослени у својим земљама и да су у браку. Владимир и Михајло кажу да се то сматра гаранцијама да радници, који добијају такозвани социјални број, неће остати у САД, него ће се вратити кући. Међутим, како наводе, неки наши људи су се, користећи тај број, после Аљаске ипак задржали и запослили у другим деловима Америке.

Багер извлачи брод са рибом / Фото приватна архива

РАДНИЦИ ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА

МНОШТВО застава у холу компаније, каже Владимир, показује да на Аљаску долазе радници из целог света. У сменама са момцима из Руског Крстура били су сезонци из Бугарске, Румуније, Мађарске, Хрватске, Украјине и са Филипина.

- Филипинци су највреднији, раде са осмехом на лицу и свима хоће да помогну - хвали их Михајло.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна