СПАСАО МЕ ТИТО, А ОЖЕНИО ЛЕКА: Албин Пиберник једини преживели учесник Игманског марша са 11 година са родитељима у партизанима
ГОТОВО сваки пут кад дође у Београд, Албин Пиберник, Словенац, некада најмлађи борац Прве пролетерске бригаде а данас и једини преживели учесник Игманског марша, сврати на гроб Александра Ранковића.
Свратио је и ове године. Каже, дугује му много тога.
- Педесетих година, као млад официр, пилот, упознао сам у Пули девојку, Соњу. Имала је 23 године и пре тога је као информбировка била годину дана у затвору, у Пожаревцу. Након одслужења казне добила је посао у Пули. Убрзо сам поднео молбу Војсци за женидбу, али су ме одбили. Онда у Задру узмем авион и правац лет за Батајницу, без икакве дозволе. Не само да сам слетео, него сам успео и да дођем до Леке Ранковића. Кажем му који је мој проблем. Он ме гледа и пита: "Хоћеш да се жениш?" Одговорим му: "Зато сам и дошао." Ништа није одговорио, само ми је Зденко Вулетић, командант ваздухопловства, одмах после тога дао дозволу за женидбу - прича Албин Пиберник за "Новости".
Овај виталан деведесетогодишњак имао је само 11 година када се нашао у строју Прве пролетерске бригаде, у Рудом, 21. децембра 1941, приликом њеног формирања. Ту је доспео са оцем Албином старијим, браваром из Камника, предратним комунистом, и мајком Јулијаном, кројачицом, родом из Јесеница, такође комунисткињом. Пиберникови су били избеглице из Словеније и партизанима су се придружили у лето 1941, у Шумадији. Већ у јануару Албин се са родитељима нашао у партизанској колони преко Игмана. Колона је кренула преко Грабљиве њиве ка Сарајевском пољу, 27. јануара по подне.
- Прво смо наишли на неки воз, који је прекинуо колону, па смо морали да станемо, а кад смо продужили, наишли смо на замрзнут поток - сећа се Пиберник.
- Лед, међутим, није још био довољно чврст, па смо морали да прескачемо. Мене су борци узели за руке и ноге и бацили ме преко потока. Некако сам се нашао на другој обали. Мајка није успела да прекочи, него је пропала кроз лед и смочила ноге. Мокра је ишла до Брезоваче. Када смо стали уз ватру, видели су да мајци нешто није у реду са ногама. Ножевима су јој исекли ципеле. Ноге су биле пуне промрзлина и пликова. Масирали су је, а онда носили до Дугог Поља. Ја сам преко Игмана ишао потпуно сам. Албин није знао где му је отац заостао у колони, јер је недељу дана пре тога био рањен у руку и ногу на Пјеновцу.
Др Николић, референт санитета Прве пролетерске, дао му је савет да маше рукама у ходу и скаче, да се не би смрзао.
- Били смо пуни вашака, били смо гладни, марширали смо непрекидно 19 сати - прича Пиберник.
У Пресници је бригада реконструисана, а мајку и њега су ставили на саонице до Миљевине, а затим на воз до Фоче.
- Ту су нас чекали, спремили су кревете за све промрзле и рањене у бившој касарни. Мајка је била у соби са још две жене, ја сам био сам. Стално сам је обилазио. А онда јој је скочила температура, добила је гангрену, морали су да јој ампутирају обе ноге испод колена - сећа се Пиберник.
Јулијана је умрла. На сахрани је њен син стајао крај гроба и плакао, окружен људима из болнице, кад га је неко потапшао по рамену и рекао: "Пролетери не плачу!" Био је то Јосип Броз Тито.
- Престао сам да плачем и од тада до данас нисам заплакао - открива нам Албин Пиберник.
- Пошто је мој отац био комесар Пратеће чете Врховног штаба, Тито ме је узео да будем са њим и Зденком (Даворјанка Пауновић) у кући неколико месеци. Добио сам инјекције, споро сам се опорављао. Са Зденком сам мање причао, са Титом много више. Био је према мени
ЉУТИ ГА ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ ПОСЛЕ РАТА
Пиберник је завршио војну школу и био чувени пилот. Данас живи у Љубљани, а поводом обележавања осамдесетогодишњице Прве пролетерске бригаде дошао је у Београд, па у Рудо и на крају је обишао Сремски фронт. Како каже, јако га љути прекрајање историје:
- Све ово ми тешко пада. Историја мора људима да буде приказана онаква каква јесте, а не како би они желели да буде.
ДЕТАЉНИ РЕЗУЛТАТИ: Како су гласали жири и публика на Евровизији - Швајцарска победила, Србија на 17. месту
ПОБЕДУ на 68. Песми Евровизије однео је представник Швајцарске Немо са песмом Тхе цоде, док се наша Теyа Дора нашла на 17. позицији са 54 освојена бода.
12. 05. 2024. у 06:55
НЕЋЕ ЈЕЗИК НЕГО ПРАВО Грухоњић се збунио, па споменуо злочинца: Зовем се Динко Шакић (ВИДЕО)
ДИНКО Грухоњић гостовао је на босанском Н1 где је поново поменуо Динка Шакића.
11. 05. 2024. у 21:54
АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!
Спремите се за путовање кроз тамни подземни свет за који до сада нисте знали.
09. 05. 2024. у 11:33
Коментари (1)