ТАБЛЕТИМА ЛЕЧЕ ДЕМЕНЦИЈУ: Црвени крст промовише когнитивне вежбе за оболеле од Алцхајмера и сличних обољења

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

23. 12. 2021. у 10:38

ОКО 10 милиона људи на нашем континенту пати од деменције, а верује се да ће се тај број удвостручити до 2030. У Србији се тај број креће око 140.000, показују подаци Светске здравствене организације за Европу. Са друге стране, трошкови неге оболелих процењени су на 604 милијарде долара.

ТАБЛЕТИМА ЛЕЧЕ ДЕМЕНЦИЈУ: Црвени крст промовише когнитивне вежбе за оболеле од Алцхајмера и сличних обољења

Фото Shutterstock

Ипак, ове особе остају "невидљиве" у јавноздравственом планирању. А када једна особа пати од деменције, пати цела породица, а не само та особа, каже Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије.

Ова организација покренула је недавно пројекат "Пружање услуга неге кроз иновативне центре за подршку у заједници". Тодоровић истиче да су људи са деменцијом под великим ризиком од друштвене маргинализације и злостављања, па услуге у оквиру пројекта обухватају и кућне посете, али и пружање подршке кроз једноставне активности и превентивне мере.

Четрдесет волонтера посећиваће приближно 40 особа са когнитивним поремећајима или деменцијом у Сомбору и Пироту, где се програм тренутно спроводи. Они ће пружати и подршку неформалним неговатељима који живе са старијима. Иновативни део пројекта су когнитивне вежбе.

- Обучени волонтери посећиваће их најмање једном недељно и поред психосоцијалне и практичне подршке имаће редовне когнитивне вежбе на таблетима - каже Тодоровић. - Користиће посебан софтверски пакет, креиран на Истраживачком институту Јоанеум из Аустрије. Са сваким корисником ће особље Центра пре и после интервенције радити мерење коришћењем упитника мини ментал (ММСЕ) и скале опште депресије (ГДС).

Како објашњава наша саговорница, вежбама ће се стимулисати постојећи ментални капацитети да би се успорио развој болести, а особе са којима се ради имаће активност која ће их окупирати, забавити и пружити им социјални контакт.

- Когнитивним вежбама на таблетима промовисаћемо перцепцију, радити на побољшању концентрације и пажње, промовисању асоцијативног мишљења. Циљ је побољшање краткорочне и дугорочне меморије, унапређење језичких вештина, промовисање логичког мишљења и решавања проблема, подстицање креативности и маште, повећање опсега покрета. Вежбе се састоје из различитих делова: слика, проналажења разлика на сликама, састављања пазли, праћења бројева, постављање бројева по редоследу, решавања проблема и понављање песама - наводи наша саговорница.

Оваквим редовним вежбама може се одложити прогресија болести, јер се стимулишу мождане функције које су још доступне. Програм је дизајниран да мотивише људе да буду ментално и моторички активни, стимулише менталне процесе и стварају се нове везе у мозгу.

Тодоровоћ, такође, истиче да свака особа са дијагнозом Алцхајмерове болести или сродног поремећаја мора да буде обавештена о дијагнози и добија одговарајућу, континуирану медицинску негу. Заслужује и да буде продуктивна у раду и рекреацији онолико дуго колико је то могуће, да буде третирана као одрасла особа, а не као дете, и да се њене емоције, када их изражава, примају са озбиљношћу.

- Не би требало да прима психотропске лекове ако је то икако могуће, треба да живи у безбедном и предвидивом окружењу да сваки дан може да испуни смисленим активностима, да редовно проводи време напољу, да има физички контакт, укључујући загрљаје и држање за руке, да буде у друштву оних који познају њену животну причу, укључујући њене културне и верске традиције, да се о њој старају особе добро обучене за негу дементних - истиче наша саговорница.

Истраживање синдрома сагоревања код неформалних неговатеља показало је да интензивнија нега, која подразумева више часова недељно, може узроковати емоционални стрес, физички замор, ограничено учешће у друштвеном животу, смањен апетит и поремећаје спавања, као и увећан ризик од морталитета и менталних поремећаја.

НЕГУ ПРУЖА УГЛАВНОМ ПОРОДИЦА

ПРЕМА изводима из јавних политика које објављује Европски центар за истраживања из Беча, процена је да у ЕУ приближно 100 милиона људи пружа неформалну негу и да 80 одсто пружене неге долази из породице. Званични подаци о броју неформалних неговатеља у Србији не постоје, а процене се могу урадити на основу броја корисника права на новчана давања за помоћ и негу другог лица у систему ПИО фонда и у систему социјалне заштите. Он се креће око 78.000, што представља око 1,1 одсто укупне популације.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ТИТО ТРАЖИО БАТИ ДА МУ ИСПРИЧА ВИЦ О ЊЕМУ: Овај одговор је добио од глумца (ВИДЕО)