ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРАВО НА ПОБУНУ ‘68: Године које су одредиле судбину југословенске државе
СВЕСТ о постојању кризе и сазнање о њеним размерама постојала је код партијског руководства почев од краја 50-их годииа 20. века. Упоредо с тим, била је видна и оштра подела на заговорнике опсежних и хитних друштвених и привредиих реформи, који су представљали мањину у партијском и државном врху и бројнијих присталица успорених, етапних, козметичких друштвених промена и „старих” метода управљања и владања.
Између „опасности” за социјализам и државу, како су тврдили једни и „спорог” преображаја друштва који генерише свеопшту економску и политичку кризу, како су говорили други, компромис је могао бити само привремен. А то се показало као кобно за опстанак државе и функционисање друштва.
Постојећу ситуацију додатно је оптерећивала стаљинистичка пракса и нескривено настојање СКЈ да угуши и обрачуна се са сваким видом мишљења супротног партијском.
А то је значило онемогућавање да у расправама о битним питањима развоја и будућности земље учествују сви они који критички мисле, пре свега интелигенција стасала унутар постојећег поретка и партијских институција чији су погледи на друштвени тренутак били делом другачији од званичних партијских ставова који су измишљали и глорификовали „успехе” југословенског социјализма.
Игнорисање проблема, најдиректније је, како је показало време неколико деценија касније, утицало на судбину југословенског социјализма и југословенске државе.
КРАЈ шездесетих година обележила су два догађаја, по својој природи, садржају и значају различита, али важна за разумевање политичких прилика у Југославији.
Биле су то масовне студентске демонстрације, избиле су у недељу 2. јуна 1968. у Београду и војна интервенција пет земаља Варшавског пакта на Чехословачку, до које је дошло у ноћи између 20. и 21. августа 1968. Ова дешавања промениће општи историјски оквир у коме се дешавала југословенска криза.
Недавно се, у изадњу Српске акаденије и уметности и Балакнолошког института појавила публикација „Право на побуну - `68. код нас и у свету“ у којој једанаест аутора расветљавју, са свих аспеката, бурне шездесета године. У овом и следећем „Историјском додатку“ преносима најзанимљивије делове овог значајне књиге.
"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.
03. 05. 2024. у 07:26
ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)
РОДИТЕЉИ убијене девојчице у Рибникару, Ангелине Аћимовић, говорили су за Новости у подкасту "Мислим да је важно".
03. 05. 2024. у 16:05
ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу
"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"
01. 05. 2024. у 13:14
Коментари (0)