ПРИЧА КОЈА ТЕРА СУЗЕ НА ОЧИ: Ону најтежу "Дабогда имао па немао" Драган је осетио на својој кожи

ОНУ најтежу "Дабогда имао па немао" Драган Пејић (64) из Бора осетио је на својој кожи. Стицајем тешких животних околности остао је без крова над главом и деценију провео као бескућник у напуштеним просторијама теретног дела железничке станице.

Фото Ј. Лемајић

Живео је од наднице или, кад је оболео, од милостиње, без струје и воде. Али је редовно помагао где год је требало: дао је крв 142 пута и тако спасао велики број живота.

Потресну причу о човеку великог срца чула је породица Марчета из Бачке Тополе и одлучила да му уступи кућу у селу Мали Београд.

- Када су ме позвали и рекли да људи хоће да ми дају кућу, плакао сам од среће. Пре више од 10 година, после развода, изашао сам из свог дома и нашао се на улици. Ни сам не знам како сам преживео зиме на једном душеку, али сам оболео и морао да се оперишем у јуну - прича нам Драган, којег од милоште зову Роки.

- Нисам кукао, док сам могао радио сам шта је требало. Хранио се од зараде и из контејнера. Није ме срамота да кажем. Не стидим се свог сиромаштва, али је мука живети толике године без сијалице и воде.

Радомир Марчета поклонио кућу Драгану Пејићу, Фото Ј. Лемајић

Иако има 27 година радног стажа, проведеног у руднику, комуналном предузећу и другим местима, није имао године за пензију, а до пре пола године имао је и непотпуну документацију за добијање социјалне помоћи. Упркос муци, Драган се одазивао на сваку акцију добровољног давања крви. Има нулту негативну крвну групу, па је на трансфузију ишао када год је некоме живот висио о концу.

- Од 18. године дајем крв. Једном приликом, само 21 дан после редовне акције давања, крв је требало хитно дати за дете мог колеге. Једну књижицу сам сакрио, а другу приложио и у Зајечару дао крв. Важно је да је један живот спасен - говори нам Пејић. - Председник општине ми је рекао да сам дао више крви него што сам тежак. Али не марим, увек свима кажем да, ако могу, дају крв.

За сво доброчинство, Град Бор се Драгану одужио плакетом поводом Дана града и тако је његова судбина дошла у јавност. Причу о Драгану, између осталих, видела је породица Марчета из Бачке Тополе и одлучила да му уступи кућу коју не користе.

- Не знам шта да кажем. Хвала им од срца, као најрођенијег су ме дочекали. Прво вече кад сам упалио сијалицу пустио сам је да гори целу ноћ, да се светла нагледам - каже искрено Пејић, покушавајући да задржи сузе.

- Стигла ми је помоћ и од "Текијанке" и Црвеног крста из Зајечара, а чланови Удружења "Добри људи" су ме довезли и сместили овде у Војводину.

Све то значи ми пуно, али више ми значе људска хуманост и доброта. Не кажу џабе - чини добро, добром се и надај.

Фото Ј. Лемајић

ДА МУ ПОМОГНЕМО ДА ЖИВИ

- ДИРНУЛА нас је његова прича. Та кућа је празна, ми станујемо на другом месту и одлучили смо да му помогнемо, да му помогнемо да живи. Она има све услове за живот, не мора да плаћа никакве комуналије, обезбедили смо му дрва за огрев - каже Радомир Марчета.

ЦРВЕНИ КРСТ

ДРАГАНУ је до сада помагао Црвени крст из Зајечара, а одсад ће наставити организација у Бачкој Тополи.

- Неизмеран понос је угостити човека који је 142 пута дао крв. Неизвесна судбина сваког може да задеси и доведе у безнадежну ситуацију, али Црвени крст је задржао свој основни принцип: брига о човеку је на првом месту. Морамо да водимо рачуна о свима који су нам у неком тренутку помогли - поручује Будимир Марић из ЦК у Бачкој Тополи.

Препоручујемо

Србија

0 2

МАРИЈА ИЗ ЗРЕЊАНИНА ЈЕ ПРИМЕР ЗА СВЕ: Пуних 57 година волонтира у Црвеном Крсту!

05. 12. 2021. у 12:10

Србија

0 0

АКЦИЈА ГРАДА И ЦРВЕНОГ КРСТА: Пакети помоћи новосадским социјално угроженим породицама

26. 11. 2021. у 13:01

Србија

0 1

ПРЕТИЛА ДА ЋЕ ДА СКОЧИ ЗБОГ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ: Драма у Бору, жена се попела на кров дома здравља

22. 11. 2021. у 20:09

Хапшења и истрага

0 0

УЖАС У БОРУ: Пресрео брачни пар на улици и претукао их!

14. 11. 2021. у 13:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације