ПРВА БЕБА У ЧЕТВРТОЈ ДЕЦЕНИЈИ: Да ли ће мере за подстицање наталитета спустити границу рађања у Србији

В. Ц. С. - Ј. Ж. С.

29. 11. 2021. у 08:53

ИЗ године у годину мајке све касније рађају децу. Границе ће се, верују стручњаци, померати и даље, а лимит је, бар теоретски, крај репродуктивног циклуса, односно улазак жене у педесете године.

ПРВА БЕБА У ЧЕТВРТОЈ ДЕЦЕНИЈИ: Да ли ће мере за подстицање наталитета спустити границу рађања у Србији

Фото Shutterstock

Да ли ће најновије државне мере за подстицање наталитета спустити границу рађања у Србији или ће се обистинити прогнозе демографа, који тврде да је тренд започео још завршетком Првог светског рата у целом свету и да га је тешко зауздати.

Званични подаци показују да је просечна старост мајке у Србији при рађању првог детета 28,8 година, док је пре пола века била 22,2. Демограф Иван Маринковић тврди да се процес померања старосне границе за рађање нарочито интензивирао у последњих 15 година. И док је некада био занемарљив број оних који рађају после 35, а нарочито после 40, сада их је све више.

Медицина и вештачка оплодња неким родитељима помогли су да се остваре у тој улози у шездесетим годинама, а неки су захваљујући сурогат материнству својој деци родили децу! Најстарија прворотка у Србији била је Љубинка М., која је добила бебу почетком својих седамдесетих.

- Многи су разлози због којих се одлаже рађање - каже Маринковић.

- За разлику од периода пре сто година, основна школа је обавезна, по свој прилици ће бити и средња, па се период школовања продужава, а самим тим се помера заснивање породице. Раније су у тридесетим и четрдесетим годинама људи већ били бабе и деде.

Данас је у целом свету продужен период младости и после 30.

Наталитет је велики, напомиње, само у неразвијеним земљама, где је степен општег образовања, а нарочито код жена, низак, и где су им ускраћена многа права.

- Људи су рађали много деце у време када је пољопривреда била примарна делатност, па им је много деце било економски исплативо јер су и најмлађи учествовали у чувању стоке или радовима на њиви. Осим тога, стопе смртности одојчади биле су велике, па се ишло на више деце, да би више њих преживело. Све то се мења са индустријализацијом - примећује Маринковић.

Фото Танјуг

Јована Ружичић из Удружења "Центар за маме" наглашава да када млади парови осете да постоји извесност у којој могу да планирају своју будућност и да неће ни бити проблема са наталитетом.

- Само држава у којој се подстиче предузетништво негује таленат, у којој функционише образовни и здравствени систем по унапред утврђеним плановима, може да се нада просперитету и у овој области - истиче Ружичићева.

ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ ДОБАР ПОДСТИЦАЈ

ЈОШ средином прошлог века изгубио се потребан број деце за просту репродукцију.

Стимулативне мере државе, каже демограф Иван Маринковић, важне су да се стопа фертилитета задржи бар на 1,5, колика је сада, да не падне на 1. Као најбољи подстицаји до сада у другим земљама показале су се, примећује, пореске олакшице за породице са много деце током њиховог детињства и школовања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

Смештање најстаријих чланова породице у дом за старе