ДАН КАДА ЈЕ ЖИВОТ СТАО: Трагедија која је потресла целу Југославију - Пре 32 године код Алексинца је погинуло 90 рудара

Novosti online

17. 11. 2021. у 22:04

ТМУРАН дан у алексиначкој котлини пре 32 године прекинула је злослутна сирена - она која наговештава несрећу и тугу.

ДАН КАДА ЈЕ ЖИВОТ СТАО: Трагедија која је потресла целу Југославију - Пре 32 године код Алексинца је погинуло 90 рудара

Фото: Ј. Ћосин

Тог 17. новембра у 11.59 време као да је стало у овом малом граду на југу Србије. Убрзо је звук сирене за узбуну заменио звук сирена кола хитне помоћи, а на лицима становника могли су се видети само страх и неизвесност. Експлозија и пожар су избили у рударској јами "Морава". Настрадала је читава смена рудара од тровања угљен-моноксидом, њих 90, а сто тридесет петоро малолетне деце остало је без родитеља.

Сменовођа у јами "Морава" Љубиша Станојевић тада није био на послу, али је, као члан чете за спасавање, позван да интервенише. Станојевић се присетио дешавања тог тмурног новембарског дана и вишенедељне потраге за колегама и пријатељима дубоко под земљом.

- Био сам код куће, а пошто сам био члан чете за спасавање, по мене су дошла дежурна кола. Рекли су ми: "Љубиша, мораш одмах у јаму, десио се пожар." Када ми је возач рекао где је избио пожар, претпоставио сам да је настао хаос и да има много погинулих. С обзиром на систем рада, на то где су улаз, излаз и место где је букнула експлозија, знао сам да је угрожена цела смена и да ће бити мртвих - каже Станојевић.

Од призора који је затекао у јами "Морава" данима није спавао, а та слика му је пред очима и данас.

Фото: Ј. Ћосин

Проналажење тела и сахране трајале 25 дана

- Ватра, јама, мртве колеге... Време чини своје, али неке слике се не бришу никад. Сећам се, нисам спавао данима - враћа мучне слике и своја осећања Љубиша.

Проналажење тела и сахрањивање рудара трајало је наредних 25 дана. Чете које су долазиле са стране, како би помогле, у међувремену су напустиле Алексинац, а Станојевић је са својим тимом константно био на терену.

- За 25 дана, колико је трајало извлачење мртвих, био сам код куће читавих пола сата. Тамо сам спавао, пио, јео и у јаму улазио нон-стоп. Ми смо били домаћини, а спасиоци који су долазили са стране нису познавали терен - присећа се наш саговорник.

Оно што му је пало теже од саме експлозије и извлачења тела колега, комшија и пријатеља био је сусрет са њиховим породицама, јер требало је саопштити да им се син, брат или отац неће вратити кући.

- Био је то јако тежак, драматичан и болан сусрет. Не можете да лажете породицу и да им дајете лажну наду, да говорите нешто а знате да то није тако - каже овај храбри Алексинчанин.

Фото: Ј. Ћосин

Метан и ватра - кобна комбинација

Станојевић истиче да је у тренутку несреће монтирано такозвано широко чело које је требало да хуманизује рад у руднику, односно да олакша посао и повећа производњу.

- Међутим, запалио се угаљ, а потом је дошло до споја ватре и метана и догодила се експлозија. То није могло да се предухитри. Несрећа десила се скоро километар и по - два од места где се изводе радови, у свежој ветреној струји (тамо где нема метана). Радници који раде на одржавању користили су апарат за варење и нису видели да је пао жар и запалио траку.То је била непажња, то се зна - појашњава Станојевић.

Истиче како ни кисеоник, који је саставни део опреме рудара, није помогао несрећним људима.

- Они који су били ближе чистом ваздуху или кисеонику брзо су побегли када су видели дим који иде према њима. Иначе, када се запали транспортна трака, која у себи садржи бојне отрове, настаје чађ. Она је лепљива, тако да је практично затворила филтере за кисеоник, због чега рудари нису могли да дишу.

Станојевић истиче да рудник не ради од деведесете године и да је тада стао цео град.

Рудник који је имао више од 1.000 запослених убрзо се затворио. Данас изгледа сабласно и свакодневно Алексинчане подсећа на страшну трагедију и губитак најмилијих.

Фото: Ј. Ћосин

Просторија пуна сандука

- Годинама сам фотографисао рударе, силазак у јаму, прозивку, њихове породице.. Чим сам сазнао за несрећу, отишао сам на лице места. Познавао сам многе. Један рудар је радио на изградњи моје куће. Због плате је отишао у рударе и тамо је и погинуо. То је била страховита несрећа за цео крај. Једна огромна просторија била је пуна сандука. Пре тога сам у том простору фотографисао рударе током весеља, а онда су на том месту били сандуци – присетио се Хаџи Миодраг Миладиновић, фотограф из Алексинца.

БОНУС ВИДЕО - КАКО ПРОВЕРИТИ РАДНИ СТАЖ: Јелица Тимотијевић из ПИО фонда у новој епизоди Фт1П

(24седам)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте шта полиција ради у кући Данкине мајке (ВИДЕО)