МИНЕ У МУТНОЈ ВОДИ ПОСТАВЕ И ''БЕЗ ОЧИЈУ'': Са ветеранима, речним подводним диверзантима, члановима елитне јединице формиране у СФРЈ

- АКО бих и говорио за новине било би то за "Вечерње новости" - причао је овако пре неког времена у одређеном друштву Јово Мрђа (80), ветеран подводних диверзаната, човек који је учествовао у стварању елитне јединице ЈНА која је 1960. формирана у тадашњој Југославији, на мору, а чији су делови 1971. године пресељени у Нови Сад.

РОНИОЦИ Петар Михајловић, Јово Мрђа, Чедо Грабеж, Фото Приватна архива

"Позив" је стигао до репортера нашег листа који су се обрели у њиховом "зимовнику", на Петроварадинској тврђави, где су нас дочекали заставник Мрђа, али и његове колеге подводни диверзанти Слободан Костић Коле, Борис Петров, Видоје Новаковић, Јово Куриџа, Зоран Докић. Сви заједно помно слушамо о настанку домаћих "фока" у којима је готово од почетка учествовао Мрђа.

ГЕНЕРАЦИЈА 1962. Стоје: Јово Мрђа, Чедо Грабеж, Томо Манојловски, Фрањо Скоко, Мехмед Елез, Ратомир Цветковић; седе: Видоје Вукојевић, Петар Парошки, Славко Крунић, Фото Приватна архива

Испоставило се да је Мрђина каријера елитног подводног диверзанта почела потапањем последњег "чамца камиказе".

- Чамац чији сам тада био командир потонуо је 1965. у близини Тршћанског залива. То је било на једној од чувених ноћних вежби, а у броду је био диверзант Бора Мировчевић. Те ноћи олуја је преварила планере вежбе а последњи "камиказа брод" ЈНА се напунио кишом и таласима и отишао под воду. Бору смо, наравно, извадили - шаљиво каже наш саговорник.

Застабвник Јово и заставник Зоран, Фото Приватна архива

Непосредно после тог догађаја, исте године док је база још била на острву Катарина крај Пуле, позвао га је командант Тома Стипанчић на мост подморнице "Сава", да дође у пуној ронилачкој опреми:

- Каже Стипанчић: Јово, хајде да видимо да ли можеш да изађеш кроз отвор за торпедо.

Затворише они доња врата и ја онако млад и снажан без проблема испузим до горњег отвора торпедне цеви. Кад сам га отворио, вода ме је сама погурала напоље. Био сам први који је на тај начин лансиран из подморнице, а то је касније постао стандард за диверзантске акције.

Док се кува, па онда и једе прави војнички пасуљ из Колетовог котлића, Мрђа показује ожиљак испод браде и присећа се како га је зарадио:

- Било је то шездесет и неке када смо кренули да заједнички дејствујемо са хеликоптерима. Диверзанти су добили нову лаку француску опрему за дисање са боцама које се носе напред. Мој ронилачки пар и ја Мића Бели, имали смо задатак да искочимо из летелице у близини Бриона, обавимо наводно минирање на оближњем острву и потом огледалцем из воде позовемо хеликоптер да дође по нас. Боце за дисање су имале каиш-осигурач који се везивао између ногу, међутим он није издржао скок. Каиш је пукао и ослободио боцу која ме је ударила у браду и тешко повредила. Од тада када се скаче из хеликоптера, по правилу службе диверзант једном руком притиска боце надоле а другом држи маску да не спадне.

Јово Куриџа, Слободан Костић Коле, Јово Мрђа, Борис Петров, Видоје Новаковић, Зоран Докић, Фото Приватна архива

Између залогаја сећа се заставник како је још по једном основу "ушао" у правило службе за подводне "послове".

- Код Малог Лошиња на брду је била наша противбродска батерија коју је требало да изненадимо десантом. Био сам један од ронилаца и по изласку на обалу из торпедне цеви окачили смо "дрегере" (опрема за дисање под водом) о дрво и кренули да "минирамо" батерију. По повратку задовољни успешно обављеним задатком, затекли смо опрему коју су мишеви скроз изгризли! Нисмо могли да заронимо до подморнице а у правило службе је ушло да се опрема за дисање подводних диверзанта на копну обавезно крије потопљена у воду.

Одлуком Генералштаба најелитнији род војске који је ЈНА створила делом је пресељен у Нови Сад 1971. године.

- Поручник бојног брода Јеринић и подофицири Цветковић, Павловић, Грабовић и ја, први смо дошли из Поморског центра у Пули. У новосадском 93. Речном центру формирали смо диверзантску структуру за ратовање на рекама - поносно прича Мрђа.

- Све диверазантске технике на рекама се раде као на мору, само се у Дунаву, Сави, Тиси, не види прст пред оком испод воде. Како је који диверзант долазио из центра у Дивуљама у Нови Сад није могао да се начуди да је могуће пливати, ронити и минирати практично без "очију". Само посебни људи могу да изврше такве задатке а опет, о ратним задацима се међу "панонским фокама" не говори.

Јово Мрђа, Фото Приватна архива

Има зато анегдота напретек. Петров, који је ове године заменио и други кук вештачким да би и даље могао да ради инструктажу скијања и бави се боди-билдингом, приповеда и како је био старешина у јединици рониоцу Браниславу Павловићу, познатом сремскомитровачком диверзанту али и сликару, колару, ковачу... Петров подсећа да Павловић дуги низ година прави намештај од хиљадугодишњег дрвета извађеног из Саве који задивљује цео свет, а да је у новосадским диверзантима остао запамћен по "пријему" кандидата у јединицу.

- Имао је кључ од официрске канцеларије, али нисам знао да у њу улази и облачи моју униформу када одем кући. То је радио када су долазили нови кандидати, а сазнао сам случајно, приметивши да су регрути нешто деморалисани. Испоставило се да их је Павловић "примао" у елиту ако направе салто из места, баш као што је могао он. Наравно да су многи од покушавања сами себе често и теже повређивали - сећа се Попов уз опаску да се ова ујдурма препричава и дан-данас у Новом Саду, уз различите додатке о "злочину и казни" за недисциплинованог диверзанта.

Слободан Костић неће да каже о себи ни толико, мада га колеге наговарају јер је његов случај "протеран кроз суд":

- Држим се диверзантске заповести. Ништа јавно сем да сам пензионисан у 42. години живота а са 37 година радног стажа.

ДУНАВ Пред роњење, Фото Приватна архива

* * * * * * * * *

ПЛАТУ НОСИЛИ У "ФИЋИ"

ПРВА гарнитура подводних диверзаната из 1962. њих осморица, имала су плате као обични морнари, по чиновима. А онда, после "пробног рада" од 12 месеци укључен им је ронилачки па диверзантски додатак... Већ 1963. неки припадници одреда имали су примања већа од генерала.

- Шалили смо се да по плату морамо да идемо "фићом", да се све то утрпа - говори Мрђа.

Објашњава да је капетан бојног брода Стево Вујновић, некадашњи Титов војни аташе у САД који је био оснивач јединице, успео Генералштабу да објасни потребу за једном оваквом пробраном екипом.

* * * * * * * * *

ПАНИКА ЗБОГ КОРЊАЧА

ЗАСТАВНИК Јово Мрђа је познат и као "Титов ронилац" јер је био на већини његових путовања бродом "Галеб".

- У Бејруту је било критично када су стражари приметили испод брода жуте боце.

Помислили смо да су Израелци и поскакали у воду да се суочимо, али смо сатима ронили уздуж и попреко луке без резултата. Када смо се попели на "Галеб", морска корњача је поново изронила.

* * * * * * * * *

ЧАМЦИ-КАМИКАЗЕ

ОПИСУЈЕ Мрђа како су изгледали некадашњи диверзантски чамци-камиказе ЈНА:

- Били су наше производње од ојачане шперплоче са брзим и тихим мотором и крмом која се фиксира. Могао је да носи 300 килограма тротила уз 30 килограма иницијалног експлозива на упаљачу. Када би га диверзант фиксирао на циљ, напуштао је пловећу бомбу, а њега би покупио "гумењак".

Препоручујемо

Србија

0 0

ЗА УМЕТНИЧКА ДЕЛА РОНИЛАЦА ЗАСЛУЖНА И САВА: Необична изложба у Галерији "Лазар Возаревић" у Сремској Митровици

27. 06. 2021. у 08:12

Друштво

1 0

ШТО НЕ МОЖЕ НИКО МОГУ РОНИОЦИ НАШЕ ЖАНДАРМЕРИЈЕ: Репортери "Новости" са екипом елитне јединице МУП Србије, у бази код Моста на Ади

07. 03. 2021. у 13:30

Србија

0 0

СВЕ ЗА ЉУБАВ: Сањи је веренички прстен упао у Дунав, позвала је рониоце и они су га нашли након 45 минута (ФОТО)

25. 01. 2021. у 00:55

Свет

0 0

ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ НА ДНУ БАЛТИЧКОГ МОРА: Рониоци пронашли заборављену нацистичку тајну, мислили су да је стара писаћа машина (ФОТО)

03. 12. 2020. у 17:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације