ТАЈНЕ СЈЕНИЧКО-ПЕШТЕРСКОГ ЋИЛИМА: Окупиле се ткаље из Србије да очувају традицију (ФОТО)
ДВАНАЕСТ ткаља из Новог Пазара, али и неколико градова из различитих делова Србије на првој ткачкој колонији у овом граду дружило се и откривало тајне сјеничко-пештерског ћилима који је од 2018. године на листи културних нематеријалних добара наше земље.
Фото: Н. Кочовић
Међу ткаљама из Лознице, Инђије, Бора, Панчева, Сремске Митровице је и један мушкарац, Давид Ван дер Камп из Сокобање који се, након школовања у Хонг Конгу, вратио у Србију и наставио да се бави занимањем које воли од малих ногу.
- Од малена ткам и плетем, а ткачке колоније су ми пасија. На њима учим, пратим шта се ради, али и радим на промоцији културног наслеђа Србије. Широм света показујем нашу баштину и схватио сам да смо цењенији у свету него у Србији – прича Давид и додаје да је у Новом Пазару научио шаре и мотиве сјеничко-пештерског ћилима.
Сјеничко-пештерски ћилим је препознатљив по геометријским и цветним шарама, корњача, бомбицама, перуникама, љубичицама и лалама. Неки од примерака красе павиљон Србије на светком салону у Дубаију.
Есмана Куртановић има вишедеценијско искуства у ткању. Радила је у “Војин Поповићу” где је усавршила овај занат.
- И поред тога, ово ми је било итекако потребно. Наулила сам да ткам са седам година од своје мајке, а потом сам радила преко 20 година у “Војин Поповићу”. Новом Пазару је потребна ова колонија како бисмо се, ми жене, дружила, размењивале искуства и училе једна од друге. Одлична је колонија – додаје она.
Овакве колоније, у организацији “Етно мреже”, одржавају се већ пет година са циљем очувања ћилимарства и унапређивања вештина ткаља из целе Србије, а самим тим и њиховим економским оснаживањем.
- Задовољни смо што смо, упркос изазовима, успели да организујемо прву колонију у Новом Пазару, у славу сјеничко-пештерског ћилима који се на овим просторима израђује вековима. Ове колоније су и један од механизама подршке напорима да традицију ћилимарства сачувамо и да га ставимо у службу локалног развоја и запошљавања жена – каже председница “Етно мреже” Виолета Јовановић.
У организацији колоније учествовало је и удружење Пазарски базар рукотворина, а подржали су је НАЛЕД, Амбасада Сједињених Америчких Држава и Министарство пољопривреде Србије. Ове манифестације подржале су и стране дипломате, међу којима је и амбасадор Белгије Кун Адам.
- Очување традиције, у комбинацији са економским оснаживањем жена је један од наших циљева. Посебно је то важно за Нови Пазар, град који је пропатио због епидемије корона вируса и са високом стопом незапослености. Због тога је важно да се подржи свака активност која доводи до запослења, а поготово жена чија је улога у друштву круцијална – поручио је Адам.
Градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац пожелео је добродошлицу свим учесницима колоније и пријатан боравак у граду, захваливши се организаторима и спонзорима колоније.
- Циљеви ових колонија су очување традиције, економско оснаживање жена и запошљавање што се подудара са циљем Градске управе да улажемо и развијамо малу привреду. Традиција ћилимарства у овом крају је дуга и ми ћемо учинити све да се она не заборави и сачува, као и да подржимо даље активности Пазарског базара рукотворина и запошљавања жена у овом сектору – нагласио је Бишевац.
Током боравка у Новом Пазару, ткаље и дипломате обишли су и значајне културно-историјске споменике овог краја и уживали у надалеко чувеним локалним специјалитетима.
КАТАСТРОФА У ВАШИНГТОНУ: Трамп одобрио ванредно стање
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп одобрио је декларацију ванредног стања за Вашингтон како би савезне власти помогле при санацији канализационе катастрофе која је почела прошлог месеца.
22. 02. 2026. у 13:41
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)