МАЊАК ЕКИПА И САНИТЕТА: Представљено истраживање о функционисању српских завода за хитну медицинску помоћ

В. Ц. С.

03. 11. 2021. у 09:21

ВИШЕ од деведесет одсто испитаника међу запосленима у заводима за хитну медицинску помоћ у Србији каже да немају довољно теренских екипа, две трећине да нема довољно извршилаца на пријему позива и у диспечерском центру, а 82 одсто да је мањак возила. Више од 60 одсто сматра да није довољно опремљена ни амбуланта у Хитној помоћи, а готово исто толико да су медицински уређаји и апарати застарели и да их нема довољно.

МАЊАК ЕКИПА И САНИТЕТА: Представљено истраживање о функционисању српских завода за хитну медицинску помоћ

Фото З. Јовановић

Ово су само неки од показатеља шта "шкрипи" у заводима за хитну помоћ у земљи, а до чега је кроз анкету међу запосленима дошао "Покрет право на живот - Мери", у оквиру пројекта "Да не буде касно", који су подржали УСАИД и БОШ. Није наведено на ком узорку је истраживање рађено.

Друга анкета спроведена је међу грађанима, и она је, према речима др Миодрага Бранковића, из нишког Завода за хитну помоћ, показала да је 76 одсто испитаника у последње две године позвало број 194, а да је 56 одсто оценило њихов рад јединицом или двојком. Највише замерки изречено је на рачун опремљености, брзине реаговања, мањка људства...

- Србији је преко потребан закон о Хитној помоћи - каже Дејан Зејнула, председник покрета, који је прошле године изгубио супругу, како верује, зато што је Хитна помоћ неблаговремено реаговала.

Он је навео да Београд има најмање екипа Хитне помоћи на 100.000 становника - свега 1,37. Нови Сад их има 2,5, Ниш 2,7 и Крагујевац 2,8. Такође, Београд има најмање интервенција годишње на 1.000 становника - 48, дупло мање него Крагујевац.

Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности предвиђа да Хитна помоћ мора да има једну екипу на 6.000 становника. У Београду би то, с обзиром на рад у пет смена, требало да буде 53 дневно, а има их само 22. Највише проблема, како је констатовано, јавља се код тријаже позива и приликом предаје пацијента лекару у болници, пошто лекар Хитне само усмено саопштава колеги анамнезу, па су могуће грешке услед гужве и брзог поступања.

СТАТУС СЛУЖБЕНИХ ЛИЦА

ЗАКОНОМ о Хитној помоћи требало би дефинисати број теренских екипа, број санитарних возила и лекара у амбулантама, као и уједначену опремљеност возила и поседовање ГПС навигације, каже Урош Лучић, потпредседник Покрета:

- Требало би дефинисати и протокол за тријажу и примопредају пацијента, казнене одредбе за злоупотребу позива 194, као и статус службених лица за особље Хитне помоћи.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)