ТЕШКО ДО ДОКАЗА О НЕСТАЛОЈ ДЕЦИ: У новосадском Вишем суду је још 96 поступака за утврђивање чињеница о преминулим бебама

ПРЕД Посебним одељењем за сузбијање корупције новосадског Вишег суда у току је 96 ванпарничних поступака везаних за нестале бебе.

Фото Танјуг

Од ступања на снагу Закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији, поднето је 116 предлога за покретање поступка, досада је решено 20 предмета, али не о главној ствари - о несталим бебама.

Судија Посебног одељења Ана Стаменић објашњава да је реч о спајању поступака, оглашавању суда ненадлежним и упућивањем предмета у надлежни орган, а било је и случајева да су предлагачи повукли предлог.

- У свим поступцима, Суд прикупља потребну документацију од надлежних органа, здравствених установа, комуналних предузећа, полиције, тужилаштва, матичара, центара за социјални рад... У највећем броју предмета су одржана рочишта током којих су саслушани предлагачи, али и неки сведоци. И, у великом броју предмета је одређено судско-медицинско вештачење здравствене и друге документације, да би се утврдило шта је тачно о стању породиље и новорођенчета, току лечења, евентуално констатованим болестима, терапији, исходу... - набраја судија Ана Стаменић.

Фото П. Митић

Иако су поступци још у току, каже, мора се приметити да и суд наилази на низ препрека и потешкоћа у утврђивању чињеница, јер највећи број здравствених установа није правилно и уредно водио евиденцију, нити поступао по процедурама. Притом, због протека времена, али и многих других објективних разлога, веома је тешко доћи до медицинских радника, лекара, бабица и других особа које би, евентуално, могле да имају сазнања о судбини нестале деце.

Фото Приватна архива

- Највећи број здравствених установа непоседовање било какве документације оправдава тврдњама да је уништена у поплавама, хаваријама и сличним нећељеним догађајима.

Али, непотпуни су, необразложени и сумњиве веродостојности чак и уписи у матичне књиге рођених и умрлих, те додела јединствених матичних бројева за новорођенчад - каже судија Ана Стаменић, напомињући да су сви ови поступци затворени за јавност.

Чињеница је, сазнајемо, да је током претходних деценија преовладавао став да родитеље треба поштедети бола сахрањивања новорођеног, а преминулог детета, чиме је правдано неспорно ускраћивање предаје тела, а није било ни адекватне истражне процедуре.

И, управо због недостатка чињеница о томе шта се са наводно преминулом децом догодило, само су се продужавале и продубљивале сумње да су бебе биле противправно одузимане од родитеља.

Глобе

ДРЖАВНИ органи, те физичка и правна лица су обавезна да суду у року од 30 дана доставе тражене писане доказе и податке. Уколико прекораче термин, изричу им се новчане казне од 30.000 до 45.000 динара за физичко лице или одговорног у правном лицу, односно од 90.000 до три милиона динара за правно лице.

"Парафински калуп"

СУДИЈА Ана Стаменић (на слици) каже да је у појединим случајевима утврђено је да после обдукције тела преминуле новорођенчади сачуван такозвани парафински калуп, па је одређивано ДНК вештачење. Међутим, догађало се да тај материјал није подобан за вештачење - услед оштећења насталог или током узимања ткива, или због неадекватног чувања!

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације