ТИШИНУ и неизвесност које испуњавају сваку собу "црвене зоне" прекида само звук машине која се бори за оболеле, а истовремено, они против ње. Респиратор. А и лекари и сестре, који трче с једног краја ходника на други, после готово две године рада у "зачараном кругу" из ког се не види излаз, под пуном опремом, већ су научили да комуницирају с мало речи. У ваздуху се осећа мирис болести и немоћ исцрпљених у болничким постељама. Али, и вера да ће проћи кроз "зелена врата".