ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДБИНА У РУКАМА МУДРАЦА ИЗ БЕЛЕ КУЋЕ: Приоритет САД био је да се рат у БиХ оконча пре кампање за изборе 1996.

Крис Спироу

30. 09. 2021. у 17:14

Припреме за постдејтонски период и успостављање механизама за уништење Југославије као суверене државе

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДБИНА У РУКАМА МУДРАЦА ИЗ БЕЛЕ КУЋЕ: Приоритет САД био је да се рат у БиХ оконча пре кампање за изборе 1996.

Бела кућа / Фото АП

Субота, 28. октобар 1995.

НАЛАЗИМ се на путу у Србију, у Београд. Овога пута путујем да бих учествовао у догађају који ће стварати историју - у индиректним преговорима у Дејтону, у Охају, САД, као политички саветник председника Србије. Па да ли можете то да замислите! Ко би рекао да је тако нешто могуће? Када су ми се двојица грчких бизнисмена, Спирос Сурцис и Парис Кицос, први пут обратила са захтевом да помогнем српском народу тиме што ћу спојити српског председника, Слободана Милошевића, са Клинтоновом администрацијом, око иницијативе за окончање грађанског рата у Босни, појма нисам имао о чему говоре. Ко је могао да замисли, када сам у пролеће 1994. прихватио да се састанем са председником Милошевићем, да ћу завршити на путу на мировну конференцију као званични делегат српске стране? Ето зато су само Богу познати "путеви Господњи".

... Коначно, 45 минута после поноћи у недељу, 29. октобра 1995, министар Милутиновић ми је рекао: "Крис, председник би желео да знаш да ћеш бити на званичној листи српских делегата на индиректним преговорима у Дејтону." Направио сам паузу од неколико секунди, и погледао Милутиновића дугим грчко-америчко-српским трезвеним погледом. "Ево је, Крис. Званично одобрена листа", рече и показа ми лист папира са списком имена. Сва су била на српском језику, осим мог. "Милане, ако идем на мировну конференцију као члан српске делегације, захтевам да бар имам српско име", рекох му. "То значи да прихваташ. Хајде да мењамо име у Дејтону, Крис, идем кући пре него што паднем мртав", рече министар Милутиновић.

Среда,

1. новембар 1995.

ДОШАО је тај дан! Ово је дан када у Дејтону, у Охају, САД, почиње историјски догађај назван индиректним преговорима. Велике силе су одлучиле да мировну конференцију тако назову. То им даје ширину да преговарају и одлучују о питањима Балкана која превазилазе грађански рат у Босни, а која су од интереса за њихове земље.

Главни приоритет за преговарачки тим председника Клинтона овде у Дејтону ће свакако бити окончање босанског грађанског рата. Мировни споразум који ставља тачку на грађански рат у Босни може да послужи као темељ за решавање додатних проблема који погађају простор бивше Југославије. Лично верујем да су Клинтонови проницљиви политички мудраци и саветници за националну безбедност, људи у чије мишљење и знање председник Клинтон има поверење, као што су Ентони Лејк, саветник Беле куће за националну безбедност, Сенди Бергер, заменик саветника за државну безбедност, државни секретар Ворен Кристофер, конгресмен Бил Ричардсон, конгресмен Том Лантош и секретар за одбрану Вилијем Пери, убедили председника да рат у Босни мора да се заврши миром, и да се то мора догодити пре почетка кампање за председничке изборе 1996. Последња ствар која је сад потребна председнику Клинтону је да на политичком дневном реду 1996. има америчке трупе на тлу Босне или било где другде на Балкану.

С ДРУГЕ стране ће бити Немачка и њени европски савезници. Партнери Немачке у злочину. Колективно, а уз слабо присуство Русије у Контакт-групи, они ће експлоатисати потребу председника Клинтона да оконча грађански рат у Босни. У припреми за постдејтонски период, они ће успоставити механизме, процесе, односе и казнене санкције како би завршили оно што су отпочели пре пет година. Потпуно уништење Југославије, као суверене државе. Уместо ње, створиће појединачне, потпуно нове државе, на које ће битно моћи да утичу или које ће потпуно контролисати. По мом мишљењу, после Дејтона, Немачка ће прионути на завршне радове на распарчавању Југославије настојећи да раскомада Србију.

... У 8.30 сам отишао на доручак у ресторан "Пакис", једину кантину отвореног типа у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон. На великом ТВ екрану у ресторану приказивао се долазак америчког државног секретара Ворена Кристофера.

"Ово је последња добра прилика коју имамо да донесемо мир на Балкан", рекао је секретар Кристофер.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЕВРОПСКИ ТРИКОВИ ПРОТИВ ДОГОВОРА

КАДА се састанак делегације завршио, отишао сам до министра Милутиновића у његов апартман. "Милане, можеш ли да ми кажеш пар ствари о делегатима босанских Срба овде?", питао сам.

"Крис, овде је петорица званичних делегата Републике Српске. То су Алекса Буха, министар спољних послова Републике Српске, Момчило Крајишник, председник Скупштине Републике Српске, Никола Кољевић, потпредседник Републике Српске, Здравко Толимир, генерал у војсци Републике Српске, и Велимир Лукић, бивши премијер Републике Српске. Од свих њих, Кољевић је колико-толико разуман. Најрадикалнији и најмање спреман на компромис је Крајишник. Али, као што знаш, председник Милошевић има право вета. Они сами не могу баш много да ураде", рекао ми је министар Милутиновић.

Председник Слободан Милошевић и генерал Шаликашвили / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

... У 11.55 у апартман министра иностраних послова Милутиновића ушао је председник Милошевић заједно са министром, шефом Службе националне безбедности Јовицом Станишићем и својим шефом кабинета, Гораном Милиновићем.

"Како је прошло, господине председниче?", питао сам.

"Састанак са Кристофером је био добар, Крис. Он је одличан."

"Добро је, господине председниче. Кратко и јасно. То је у стилу Ворена Кристофера. Узајамно признавање, и све остало да се реши путем преговора. Савршена формула", рекао сам председнику Милошевићу.

Уторак, 7. новембар 1995.

ОТИШАО сам у 8.40 ујутру у ресторан хотела "Hope" на доручак. У ресторану, прве особе које сам уочио на доручку за столом близу улаза били су генерал Весли Кларк, Робертс Овен и пуковник Џејмс Пардју. Пуковник Пардју је још један од кључних чланова овдашњег тима секретара Холбрука. Позвали су ме да им се придружим и радо сам прихватио. Придружио нам се за столом Руди Перина, отправник послова у Београду.

"Заглавили смо се, Крис. Изгледа да тапкамо у месту", рекао је генерал Кларк.... "Јуче, када се секретар Холбрук састао са председником Милошевићем, на нашем лаганом ручку, Холбрук је предао Милошевићу један предлог у вези са Сарајевом. Председник Милошевић је прочитао предлог и глатко га одбио. Пружио га је натраг секретару Холбруку и рекао: 'то је ђубре'. Секретар Холбрук га је исцепао у комадиће. Затим је ставио комадиће на сто", рече Робертс Овен.

... "Шта је захтевано јучерашњим предлогом? Ко зна?", питао сам.

"ПРЕДЛОЖИЛИ смо да Сарајево буде трећи ентитет. Нешто као Вашингтон DC. Ни део Републике Српске, ни део муслиманско-хрватске федерације. Али Милошевић је сабрао два и два. Рекао је да ће под овим условима, на изборима за управу Сарајева муслимани увек победити, и одбио га је, као што је Робертс већ поменуо", рече Перина.

"Па, Крис, треба да размотримо три основна питања. Питање Сарајева, величину коридора и проблем Караџић-Младић", рекао је отправник послова Перина.

... Отишао сам у свој апартман да запишем белешке и размислим о свему из друге перспективе... Ако би требало да оценим првих шест дана у Дејтону, рекао бих следеће: председник Милошевић је озбиљно и директно одговорио на свако, и сва питања и понуђене предлоге. Састао се појединачно и колективно са сваким појединцем, или групом која је директно укључена у ове разговоре. Овде присутни Европљани примењују исте трикове које су користили против Југославије и председника Милошевића у прошлости. Настављају да пружају скривену подршку Туђману и босанским муслиманима. И наравно, у потпуности удовољавају немачким стратешким интересима. Са своје стране, Русија покушава да порасте и буде стварни релевантан учесник овде, радећи углавном оно што Сједињене Државе желе од ње.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

МУСЛИМАНСКИ ЛИДЕРИ ПОДМЕЋУ КЛИПОВЕ

Среда, 8. новембар 1995.

ГОРАН Милиновић, шеф кабинета председника Србије, у 6.30 после подне, дошао је у мој апартман. "Г. Крис, председник Милошевић је желео да вам ово пренесем: његов данашњи састанак са Изетбеговићем је био дуг, врло тежак и врло збуњујући. Мапе су сада велики проблем. Сутра ће се поново састати. Председник је рекао да је Изетбеговић био растројен, а Холбрук још горе. Председник је рекао да ће вам све објаснити, а да можда ви можете да утичете на Холбрука да схвати о каквој стратешкој политици се ради ...Г. Крис, председник Милошевић је рекао да је Босну веома тешко мапирати, нарочито кад се такмичите за стратешке позиције", рекао је Милиновић.

Милошевић у разговору са Изетбеговићем / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

Четвртак, 9. новембар 1995.

САДА је 9.05 ујутру... Кад сам ушао у Пакијев ресторан, био је препун људи! ...Кад сам пришао бифеу, био је ту Руди Перина. "Придружи ми се, Руди. Препуно је. Осим тога, раније смо се договорили да се састајемо сваки дан док боравимо овде", рекао сам Перини.

"Ништа не постижемо, Крис. Заглавили смо се", рече Руди Перина. "Па, јутрос је Холбрук говорио о алтернативама у случају неуспеха да се овде постигне споразум. Касније стиже и секретар Кристофер. Холбрук мора да му поднесе потпун извештај", рекао је Перина.

"У чему је, побогу, тако велики проблем, Руди? Зашто Холбрук глуми бебиситера вођама босанских муслимана као да су му из ока испали, док они на смену подривају његове споразуме постигнуте са Милошевићем?", питао сам Перину.

"Не знам, Крис. Све што знам је да је јучерашњи састанак између Милошевића и Изетбеговића у вези мапа био тотална катастрофа. Изгубили су цео дан, а нису постигли ништа! Личило је на оно што су радили пре четири године. Сви су држали бесмислене говоре. Крајишник је говорио исте ствари као и пре четири године. Катастрофа! ...Данас ће се поново састати, Крис. Холбрук ће данас опробати нови приступ. Примениће шатл дипломатију, шатл преговарање. Холбрук је рекао да је изгледа главни проблем у федерацији босанских муслимана и Хрвата", рекао је Перина.

Карл Билт, Милошевић, Изетбеговић, Волфганг Ишингер и Милутиновић / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

....У АПАРТМАН министра Милутиновића сам отишао у 10.20 пре подне. "Крис, чекам да се појави Крис Хил. Американци нас притискају да потпишемо споразум о источној Славонији. Али нема рата у источној Славонији. Они би да претворе ову конференцију у састанак о источној Славонији. Дошли смо овде због Босне. Нама ће бити тешко да овде потпишемо споразум о источној Славонији пре потписивања општег споразума о окончању рата у Босни. Осим тога, немамо овлашћења да то урадимо. Свакако можемо да помогнемо код локалног српског руководства у источној Славонији, али они сами морају да потпишу сваки споразум који се постигне", рекао је министар спољних послова Милутиновић.

У 3.40 после подне ушао сам у апартман председника Милошевића... Председник Милошевић и ја смо провели наредних 40 минута у разговору о свим кључним питањима која се разматрају овде у Дејтону.

"Крис, Холбрук нема петљу да заузда присутне лидере босанских муслимана. Проводи по цео дан покушавајући да пронађе нове начине да их умири. Изетбеговић је заробљеник Хариса Силајџића, који је агент Турске, Немачке и републиканских вођа у америчком Конгресу. Они не могу да реше ни своје сопствене политичке проблеме. Како да направе нагодбу са мном за завршетак сукоба који не желе да се заврши?", рече председник Милошевић.

"ПРВО су желели да им кажемо које оружје имају босански Срби и где га држе. Затим, желели су да им обелоданимо своје војне снаге и да их срежемо за 15 одсто до 20 одсто. Онда су почели да дотурају штампи захтеве о томе ко ће учествовати на изборима у Босни након постизања споразума. Лидери босанских муслимана су самоиницијативно објавили да нико кога оптужи Хашки трибунал неће моћи да учествује на изборима у Босни. Американци су почели да постављају исте захтеве. Лудило! Рекао сам Холбруку - зашто не одете у Хаг и тражите им да оптуже све Србе у Босни. Мора да свако има неког рођака који је, на неки начин, учествовао у грађанском рату. Тако можете да добијете свемуслиманску државу и свемуслиманску владу. Још боље, зашто не предложите да само муслимани могу да учествују у политичком животу Босне након склапања споразума о окончању рата. Затим можете да прогласите изборни систем у Босни демократским, слободним, и отвореним за свакога ко је муслиманске вероисповести. Тако можете да постигнете да Изетбеговић, Силајџић и Шаћирбеј једногласно победе на изборима.

Крис, то сам закључио из општег споразума кад сам се састао са Холбруком јутрос. Рекао сам Холбруку - то је чиста глупост, да захтевају да се сложим да је неко крив пре него што му се суди. Ја сам правник, рекао сам Холбруку, и знам разлику између оптужнице и судске пресуде", рекао је председник Милошевић.

"КРИС, Туђман ће се сложити са мном о свему у Босни и ван Босне. На крају, довешћу Туђмана до тога да потпише споразум којим се завршава грађански рат у Босни и постиже мир. Туђман неће представљати препреку. Босански муслимани и њихови амерички бебиситери на које из сенке утичу овде присутни немачки, турски и амерички лобисти, јесу и наставиће да буду проблем. На крају ће, Крис, зависити од Американаца, да ли и када ће се овде постићи споразум. Рекао сам ово Холбруку много пута, а рекао сам и секретару Кристоферу; ако желе да се оконча рат у Босни и постигне мир на Балкану, морају да буду мудрији. Ми смо стрпљиви, и остаћемо стрпљиви. Мир је важан за нас и за сав народ на Балкану", рекао је председник Милошевић.

Милошевић, Изетбеговић и Туђман / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

"Небојша Вујовић, отправник послова Југославије у САД, дошао је у апартман министра Милутиновића у 11.15 увече. "Секретар Кристофер стиже овамо сутра ујутру у 9.20. Обавестиће нас о састанцима са секретаром након што стигне", рекао је отправник послова Вујовић министру спољних послова.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ФРАЊО ТУЂМАН ТАМАНИ СЛАТКИШЕ

Петак, 10. новембар, 1995.

НА ДОРУЧАК у хотел "Хоуп" отишао сам у 9.30 ујутру. Управо када сам закорачио у фоаје хотела са јужне стране, са супротне стране ушли су државни секретар Ворен Кристофер, Дик Холбрук и бројна свита. Такорећи, сударили смо се. "Здраво, Крис", рекао је секретар Холбрук. Покушао сам да прођем даље, али они су стали.

"Господине секретару, ово је Крис Спироу", рекао је секретар Холбрук. Руковао сам се са секретаром Кристофером. "Добро је видети вас овде поново, господине секретару. Добро дошли назад у Дејтон."

"Очајнички сте нам потребни овде", рекао сам.

"Знам за вас, Крис. Ви сте позната личност у Њу Хемпширу. Већ смо се срели", рекао је секретар Кристофер.

"Јесмо, господине секретару. А познајем добро и Тома Донилона", рекао сам.

"Том ми је помињао вас и вашу улогу овде, Крис", рекао је секретар Кристофер.

"Господине секретару, Крис је пре неко вече приредио сјајну гозбу, јастоге, за све нас", рекао је секретар Холбрук.

"Срећно данас, господине секретару. Уздам се у ваше миротворачко умеће", рекао сам.

"Хвала, Крис", рекао је секретар Кристофер. Секретар Кристофер и Дик Холбрук отишли су на састанак са својим високим сарадницима, а ја сам отишао на корнфлекс са обраним млеком.

...У 11.05 увече отишао сам право до апартмана министра Милутиновића. Тамо су председници Милошевић и Булатовић испијали по чашу вина, док је министар Милутиновић, по обичају, писао нешто за својим столом у другој соби.

"О, добро вече, господо председници", рекао сам улазећи.

"Попиј сада чашу вина са нама, Крис", рекао је председник Милошевић.

"ГОСПОДИНЕ председниче, вечерас изгледате и звучите много, много боље него после подне. Данас сте ми деловали утучено. Почео сам да бринем. Како је прошао састанак са секретаром Кристофером, добро?", питао сам.

"Јесте, Крис. Данас је био тежак дан, али продуктиван. Кристофер је добар човек. Џентлмен је, и врло је интелигентан. Све смо данас завршили са Туђманом. Имамо споразум по свим питањима", рекао је председник Милошевић.

"Како сте то извели, господине председниче?" питао сам.

"Морам да се засладим, па ћу ти испричати, Крис", рекао је председник Милошевић и са суседног стола дохватио малу "херши 2, чоколадицу.

Милошевић се рукује са Туђманом, Изетбеговић посматра / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

"Немам ништа у свом апартману, Крис. Чак ни бомбону. Туђман ми је појео све слаткише. Туђман је рекао да ништа није ручао. Све ми је слаткише појео! Крис, имали смо три састанка данас са Кристофером. Постигли смо споразум са Туђманом о источној Славонији. Њиме Срби добијају двогодишњи продужетак, на захтев било које стране. Након прелазног периода, могу бити одржани избори, и онда Срби могу имати градске скупштине, обласну власт , па чак и веће свих ентитета. А сада се морамо позабавити Изетбеговићем. Он је сада овде једини камен спотицања", рекао је председник Милошевић.

Субота, 11. новембар 1995.

СПОРАЗУМИ који су јуче постигнути без сумње су историјски. Узајамно признање између Србије - Југославије и Хрватске. Споразум о источној Славонији. Споразум са председником Туђманом о државном континуитету Југославије. Поред ових још необјављених историјских споразума, верујем да су се председници Милошевић и Туђман међусобно споразумели и о томе како ће бити разрешено питање грађанског рата у Босни. Убеђен сам да су међу собом склопили прећутне споредне договоре да један другог подрже по питањима свеобухватног споразума за Босну. Уз Туђмана, прећутно, на својој страни, председник Милошевић биће у могућности да превазиђе препреке које су му поставили босанскомуслимански лидери и њихови слепи следбеници овде у Дејтону. Данас почиње нова фаза преговора која ће бити од кључне важности за њихов успех.

...ПОСЛЕ подне јавио се министар Милутиновић и позвао да дођем до њега. Тамо је био председник Милошевић, испружен на каучу, опуштао се.

"Крис, управо сам имао дугачак састанак са Холбруком. Знаш шта ми је Холбрук рекао, Крис? Рекао ми је - господине председниче, нисам ја Изетбеговићев агент. А ја сам њему рекао - не, ви сте његов бебиситер. Бебиситер! То је смешно, знаш, Крис. Ти ми сервираш те штосове и увалиш ме у неприлике," рекао је председник Милошевић, уз широк осмех.

..."Господине председниче, данас сте ручали са Холбруком. Шта се догодило?", питао сам.

"Холбрук је предложио неку нову мапу која муслиманима даје све оно што ваља од Босне, а Србима планински крш и голи камен", рекао је председник Милошевић.

"И шта сте Ви рекли Холбруку?", питао сам.

"Рекао сам му - Ричарде Чарлсе Холбруче, ваш предлог ми делује као да сте убили бика, мени понудили џигерицу и то прогласили равноправном поделом. О чему се ту ради када босански муслимани добијају градове и добру земљу, а Срби - камен и крш? Како је то праведно решење", рекао је председник Милошевић.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

НЕПРИХВАТЉИВО ПРЕКРАЈАЊЕ БОСНЕ

ШЕФ Јовица Станишић и отправник Небојша Вујовић ушли су у мој апартман у 1.15 ујутру у недељу 12. новембра 1995. Били су озбиљни и видно забринути.

"Председник је вечерас имао дугачак и тежак састанак са Харисом Силајџићем, премијером босанских муслимана. Вечерас је Силајџић предложио најсуманутије прекрајање Босне до сада. Председник је веома забринут могућношћу да је Силајџић свој неприхватљиви предлог осмислио са знањем и одобравањем овдашњег америчког тима. Ако је то случај, ако је то америчка позиција по питању линија на босанској мапи, предложићу председнику да седне у свој авион и одмах напусти ову конференцију. Он и ја се рано ујутро састајемо да разговарамо о ситуацији пре повлачења било каквих потеза. Председник је тражио да се састанем са тобом пре нашег јутарњег састанка. Председник тражи твоје мишљење и савет", рекао је шеф Станишић.

"Где је сада председник? Како је?", питао сам.

"Добро је. Мало пре смо се разишли. Састали смо се после састанка са Силајџићем да пробамо да докучимо шта се догађа", рекао је шеф Станишић. Када су шеф Станишић и Небојша Вујовић напустили мој апартман било је 2.20 ујутру у недељу, 12. новембра 1995.

Недеља, 12. новембар 1995.

...ТАЧНО у 9.15 отишао сам по отправника Вујовића. За доручком, Вујовић ми је рекао: "У пола седам јутрос су ме звали да ми кажу да је потписан споразум за источну Славонију."

"То су сјајне вести, Небојша. Велики корак. То даје Туђману политичку слободу да подржи праведно решење за босански конфликт. Зар не мислиш?" рекао сам Вујовићу."

"Слажем се. Решавање питања са Хрватском даје нам ветар у леђа да постигнемо праведно решење за босанске Србе и дођемо до мира", рекао је Вујовић.

Харис Силајџић и Ричард Холбрук /Фото Profimedia

... У 12.20 јавио се министар Милутиновић и затражио да се нађемо у његовом апартману. Ушао је председник Милошевић. Сипао је три шоље кафе, по једну за свакога од нас, а онда нам се придружио црногорски председник Булатовић.

"Крис, имао сам синоћ састанак са Силајџићем скоро до поноћи. Направио сам неке уступке који могу да доведу до окончања рата и да донесу мир. Након што сам завршио са Силајџићем, направили смо мапу на основу мог разговора са њим. Јутрос сам се састао са Холбруком. Дао сам Холбруку готову мапу. Рекао сам му да нећу директно Силајџићу да је дам. Рекао сам Холбруку: можете је ви дати Силајџићу, и ако ће то помоћи, можете да му кажете да је то ваша мапа."

"ХОЛБРУК и његов тим проучавају комплетан предлог који сам им дао. Сада је на Американцима да делују. Савети и препоруке које си дао Станишићу су много значили", рекао је председник Милошевић.

...Председник Милошевић се придигао. "Дођи са мном, Крис, да ти нешто покажем", рекао је. Отишли смо до његовог апартмана. "Погледај!", рекао је председник Милошевић показујући на огромну мапу Босне. "Исцртао сам границе између Федерације и Републике Српске, правичне и функционалне. Без трикова, без цикцак линије, без 'хоботница'. Дао сам то Холбруку. Сада су они на потезу. Могу Силајџићу да кажу да је то њихов предлог, ако хоће. Инсистирали су да им да Сански мост, и ја сам невољно пристао. Али то је сада готово", рекао ми је председник Милошевић.

"Господине председниче, то је прави пут. Конкретан предлог на сто. Без трикова. И као што сам увек саветовао, не губити награду из вида! Нека се они жале. Ви не одустајете, не уступате права својих људи и не дозвољавате да стекну утисак да су вас уплашили њиховим суманутим предлозима и потезима. Не губите награду из вида, и ваша награда је мир, господине председниче", рекао сам.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

БАЛКАНСКА ВЕРЗИЈА ОБРАЧУНА КОД ОКЕЈ КОРАЛА

Недеља, 12. новембар 1995.

ПРЕДСЕДНИК Милошевић се сложио да попије пиће са секретаром Холбруком пре одласка на Туђманову вечеру која је била заказана за 20.00 сати.

"Крис, немој да идеш. Седи са Гораном. Попићу чашу вина са секретаром Холбруком и потом ћу вам се придружити", рекао ми је председник Милошевић.

Е па, кладио бих се да Дик Холбрук никада док је жив неће заборавити то пиће и размену коју је имао са председником Милошевићем током тих 35 минута пре вечере председника Туђмана у ту недељу 12. новембра 1995. Никада!

Ричард Холбрук и Ворен Кристофер / Фото Profimedia

Седели су око камина. Председник Милошевић, председник Булатовић, министар Милутиновић, секретар Холбрук, Крис Хил и двоје асистената. Горан Милиновић, Роузмери Гикас, шефица кабинета секретара Холбрука и ја седели смо на каучу иза стола који се налазио између места где смо седели и камина на удаљености мањој од три метра. Сва дискусија се водила између председника Милошевића и секретара Холбрука. Разговор је почео тихо, када је секретар Холбрук рекао председнику Милошевићу да је водио разговоре о мапи коју је припремио након састанка са премијером Силајџићем.

НАКОН тихог дела разговора који је трајао мање од пет минута, уследио је ватромет.

"Господине председниче, да знате да је министар спољних послова Шаћирбеј веома негативно реаговао на предложену мапу. Исто тако је реаговао и председник Изетбеговић", рекао је секретар Холбрук председнику Милошевићу.

"Ричарде Холбрук, ко су уопште, дођавола, Изетбеговић и Шаћирбеј?" викао је председник Милошевић.

"Господине председниче, морамо да испослујемо споразум који је праведан за све, а ви имате само једну страну која је вољна да сарађује, а то је моја страна."

"Оно што ви хоћете да урадите је оно што је урадио римски цар Калигула, када је свог коња поставио за сенатора," рекао је председник Милошевић гласно и љутито.

Слободан Милошевић и Ричард Холбрук / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

"ГОСПОДИНЕ председниче, да ли знате да Изетбеговић има проблема са Силајџићем и Шаћирбејом,?" рекао је секретар Холбрук.

"Ко је Изетбеговић, Диче Холбруче? Ко је Шаћирбеј? То су рибице, мале маце. О чему говорите? Шаћирбеј није ништа друго до ситан лопов који користи своју муслиманску веру и америчко држављанство да се игра министра спољних послова", поново је викао председник Милошевић

"Слажем се ја са вама, господине председниче. Шаћирбеј је млакоња", рекао је Холбрук гласно.

Ама, шта му је то млакоња, помислих, слушајући разговор пажљиво. Никада раније нисам чуо ту реч. После паузе од три секунде, председник Милошевић је викнуо: "Крис, шта је млакоња?"

"Шоња", рекао је један глас. Мислим да је то био Крис Хил.

"Роузмери, шта је до ђавола млакоња?"

"Једно ништа, Крис. Лакеј", одговорила је.

"Нико и ништа, господине председниче. Лакеј. Небитан", довикнуо сам.

"Океј, господине Холбрук. Они су неважни. То је тачно. Нико и ништа", рекао је председник Милошевић.

"Са Шаћирбејом је свршено господине председниче. Он је бивши. Он овде нема никаквог значаја. Нико на њега не обраћа никакву пажњу. Али Силајџић је јак и активан", рекао је секретар Холбрук.

"Ама, ко је уопште Силајџић, један плејбој који говори енглески, један турски агент који живи у Истанбулу, и коме су џепови пуни новца захваљујући рату. Ко је уопште он?", рекао је председник Милошевић пуним гласом.

"Господине председниче, ја морам ускоро да имам споразум, или ћу да распустим ове преговоре. Затворићу их", рекао је секретар Холбрук чврстим тоном и гласно.

"РИЧАРДЕ Чарлсе Холбруче, немаш ти муда да их натераш да потпишу споразум. Мораш да имаш муда да би се носио са тим никоговићима као што је Силајџић", рекао је председник Милошевић.

Карл Билт, Сергеј Иванов, амбасадор Блот, Холбрук и Милошевић / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

Нешто тишим гласом, председник Милошевић је рекао секретару Холбруку: "Господине Холбруче, ако бисте спречили мировни споразум, то не бисте могли да објасните оним трима удовицама храбрих Американаца који су погинули у Босни. Како ћете то да објасните милионима који су на терену у Босни, који чекају мир ко озебло сунце? Не бисте то могли да објасните ни оним трима женама чији су мужеви погинули зарад мира. Хајде да дођемо до мира, господине Холбрук. Хајде да преговарамо праведно, и да престанемо да оправдавамо муслиманске лидере.

Рећи ћу Вам, господине Холбруче, и ви то можете да пренесете својим муслиманским пријатељима, Силајџићу, Изетбеговићу и Шаћирбеју. Рећи ћу вам оно што сам рекао и Радовану Караџићу. Рекао сам Караџићу да се у Босни одвијају два рата. Ваш рат са вилама у Женеви и Београду, лепим хотелским апартманима и међународним конференцијама, путним аранжманима прве класе и најбољом храном и пићем. И онај други рат, рат сиромашних људи на терену, који немају хране, пијаће воде, нити наде за будућност. То исто имају и Силајџић и његови пријатељи. Два рата. А и што да не? Нису они ти који пате."

Било је 7.50 увече. Време за Туђманов пријем.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЗАВРШЕНА ИГРА ЗА РАТНЕ ХУШКАЧЕ

Уторак, 14. новембар 1995.

У АПАРТМАНУ министра Милутиновића, у 12.25, састао сам се са председником Милошевићем, председником Булатовићем и Небојшом Вујовићем. "Како сте данас, господине председниче?" питао сам га. "Добро сам, Крис. Али, под огромним сам притиском," рекао је председник Милошевић. Председник је изгледао добро, али је звучао врло уморно.

"Господине председниче, разговарао сам данас са Џоном Берклијем, специјалним помоћником Криса Хила и са Томом Донилоном, шефом кабинета секретара Кристофера. Био сам директан и мислим да ништа нисам изоставио. Обојици сам саопштио своје мишљење о Холбруковом учинку овде. Изразио сам забринутост и пренео Тому Донилону поруку за секретара Кристофера. Рекао сам Донилону да каже секретару Кристоферу да Холбрук, са својим приступом, не може да постигне мировни споразум за Босну без обзира на то колико овде останемо и колико мапа исцрта," рекао сам председнику Милошевићу.

"Крис, секретар Кристофер мора данас да одлучи да ли жели мировни споразум. Време истиче, а они играју игре. Ја ћу се састати са Кристофером мало касније," рекао је председник Милошевић.

ПОТОМ ме је позвао Горан Милиновић: председник Милошевић је тражио да Вас известим - председник и министар Милутиновић су тренутно на састанку са Туђманом. Састанци са секретаром Кристофером су били успешни. Нисам од председника сазнао детаље да бих могао да Вам пренесем," рекао је Милиновић.

"Какво је расположење, Горане? Да ли Кристофер води дискусију?" питао сам. "Да. Покушавају да нађу неку равнотежу. Мислим да морамо да сачекамо крај дана да бисмо оценили да ли се догодила прекретница у Дејтонским преговорима," рекао је Милиновић.

Булатовић, Крис Хил, Милошевић и Милутиновић / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

У 9.30 увече јавио се министар Милутиновић. Нашли смо се у његовом апартману. "Крис, имали смо дугачак али продуктиван састанак са Туђманом. Такође смо нешто презалогајили са Холбруком. Председник је сада на састанку са Изетбеговићем," рекао је министар Милутиновић.

"Како је Холбрук, Милане? Је л" Кристоферово присуство приметно?" питао сам. "Него шта. Кристофер држи узде. Свима је рекао да жели да се овде дође до решења. Остало је само једно крупно питање да се реши, па да се постигне споразум о територији. Уколико се муслимански лидери опет не предомисле," рекао је министар Милутиновић. "Нешто се догађа, Милане.

БИЛ РИЧАРДСОН ме је назвао пре пар сати. Хоће одмах да ме види. Рекао је да је управо имао састанак са председником Клинтоном. Рекао сам му да сутра стижем да га видим," рекао сам министру Милутиновићу. "Стварно? Ричардсон је звао и тражио да те види?" питао је министар.

"Часна реч, Милане," рекао сам. "Био си ти у праву у процени да Бела кућа неће дозволити да се ови разговори заврше неуспехом. Морамо да останемо на курсу, као што си препоручио председнику," рекао је министар Милутиновић.

"Је л" било састанака између Кристофера и Холбрука и све три стране?" питао сам. "Није, Крис. Још увек шетају између зграда. Кристофер ће поново доћи касније на састанак са председником," рекао је министар Милутиновић.

Четвртак, 16. новембар 1995.

СЕДЕО сам на каучу, с ногама на столици и покушао да се опустим пар минута. У 9.55 увече министар Милутиновић ми је закуцао на врата. Позвао сам га да уђе.

"Крис, састанак са Ентони Лејком је протекао веома добро. Сутра овамо долази амерички секретар за одбрану, Вилијем Пери. Као што си ти рекао, Крис, читав апарат националне безбедности САД или је овде или ће доћи!" рекао је министар Милутиновић.

"Милане, ако републикански лидери и Немци допусте својим марионетама босанским муслиманима да воде нормалне преговоре са председником Милошевићем, председником Туђманом и тимом секретара Кристофера, имаћемо мировни споразум праведан према свим странама и председник Клинтон ће доћи овамо у Дејтон да га потпише. Ако лидери босанских муслимана буду приморани да прихвате поштену погодбу о којој су се споразумели Милошевић и Туђман, онда је највише што ће председник Клинтон учинити бити то да га објави и да наложи секретару Кристоферу да га потпише. Но, шта буде биће, Милане.

ПРИСУСТВО Кристофера, Лејка и Перија мени говори да је за ратне хушкаче игра завршена. Један свеобухватни мировни споразум биће крајњи резултат индиректних преговора, или ћемо славити Дан захвалности и Божић у Дејтону. А како ће то да се догоди? Пошто ћемо ти и ја бити у средишту догађаја, сазнаваћемо како се ствари буду одвијале. Једно је сигурно, Милане. Председник Клинтон и председник Милошевић држе ствари у својим рукама, баш као што смо се ти и ја надали и на томе вредно радили последњих годину и по дана," рекао сам министру Милутиновићу.

"У праву си, Крис. Неће бити никако другачије. Говорио си ти то од почетка," рекао је министар Милутиновић.

... У 10.45 увече председник Милошевић, председник Булатовић и министар Милутиновић отишли су на састанак са Холбруком у његовом апартману. Заменик министра спољних послова, Никола Чичановић, и отправник Небојша Вујовић дошли су до мене.

"Крис, имамо и добрих вести. Босански муслимани су ублажили ставове око уставног оквира. Још увек играју тврду игру по питању граница. Одбијају да одустану од Горажда. Држе га као адут за преговоре око Сарајева," рекао је Небојша Вујовић.

"Небојша, ко су ти они? По мом схватању, тројка Изетбеговић, Силајџић и Шаћирбеј се распала", рекао сам Вујовићу.

"Јесу се распали, али још увек исто раде. Велика је свађа између Изетбеговића, Силајџића и Шаћирбеја. Силајџић тражи чвршћи уставни оквир. Остали постављају територијалне захтеве, траже одређене градове. Американци су почели јако да их притискају, а стискају и Хрвати," рекао је Вујовић.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

УЦЕНЕ СПОЉНИМ ЗИДОМ САНКЦИЈА

Петак, 17. новембар 1995.

КОНГРЕСМЕН Бил Ричардсон позвао ме је у 5.30 после подне."Кристо. Вечерас ћемо изгубити ово гласање, знаш," рекао је Ричардсон. "Буџет?" питао сам. "Не, гласање за предлог да се не дозволи финансирање слања трупа у Босну," рекао је конгресмен Ричардсон. "Мислиш, финансирање слања мировних снага на Балкан?" питао сам.

"Да, имаћемо 165 до 170 гласова против тог предлога републиканаца. Предлог ће проћи. Али имаћемо довољно гласова да председник може да уложи вето. Тај предлог неће постати закон," рекао је Ричардсон.

"Ух, та ратнохушкачка банда! Да је требало да се изгласа новац за слање 50 хиљада америчких маринаца у Босну да се Босна очисти од Срба, и да и сами силно изгину, републиканци би одобрили милијарде. Али тиме би постигли да Бил Клинтон буде приморан да напусти Белу кућу, и само до тога им је стало. Реци ми, Бил, јеси ли разговарао са људима из Беле куће о овоме што се овде догађа на преговорима?" питао сам.

"Јесам, Кристо. Пренео сам им поруку да председник Клинтон председава потписивањем мировног споразума. То ће се десити у Сједињеним Државама, Крис. Раде они на томе. А председник Клинтон ће бити ту," рекао је конгресмен Ричардсон.

"Надам се, Бил. Знаш да су овде сви осим председника Клинтона. Читав тим за националну безбедност је у Дејтону. А и секретар Кристофер се вратио из Јапана," рекао сам конгресмену Ричардсону. "Као што си пре неки дан рекао Лантосу, Берману и мени. Крис, рекао си да наведемо Белу кућу да пошаље цео апарат за националну безбедност у Дејтон уместо да шаље борбене трупе у Босну. Е па, сви су ти сада ту," рекао је конгресмен Ричардсон.

Субота, 18. новембар 1995.

...У БАЛКАНСОЈ верзији обрачуна код ОК корала у Дејтону као Вајат Ерп наступиће председник Милошевић а као Док Холидеј - Фрањо Туђман. Клинтонове, смутљивце, представљаће лидери босанских муслимана, председник Изетбеговић биће Били Клентон а Харис Силајџић - Ајк Клентон. Пошто је судбина хтела да ја будем посматрач ове балканске пуцњаве код ОК корала, раме уз раме са Слободаном Милошевићем, имаћу најбољу позицију да забележим слику и тон. А пошто знам и победника обрачуна код ОК корала, и пошто очекујем де ће тако бити и у дејтонском "римејку", стајаћу раме уз раме са председником Милошевићем без стрепње по питању исхода.

Конгресмен Ричардсон, председник Милошевић и Крис Спироу / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

...У 10.10 увече дошао је Небојша Вујовић. "Крис, да знате да смо добили дозволу за оба авиона, за полетање одавде или у понедељак или у уторак увече. Председник је тражио да све спремимо за полазак...Па, Ви сте све време предвиђали да ће то бити уторак, Крис. Видећемо. За уторак у сваком случају имамо дозволу," рекао ми је отправник Вујовић.

"Небојша, одиграће трик у вези санкција. После Дејтона ће на Уједињеним нацијама, модификовати оно што овде договоре. Олбрајтова игра немачку игру," рекао сам Вујовићу.

"КРИС, рекао нам је Иванов. Рекао је Вама и мени, да ће Југославији увести спољни зид санкција након што се постигне Дејтонски споразум, сећате се? Заједно смо отишли да се састанемо са председником Милошевићем. Он је папире које сам му дао љутито бацио на под. Није хтео да разговара о томе. Је л" се сећате тог састанка?" питао ме је Вујовић.

"Да, Небојша, сећам се и шта нам је Иванов рекао, и каква је била председникова реакција када сте му то пренели. Осим санкција, која су још питања спорна сада која босански муслимани користе да одбију једно по једно решење за споразум?" питао сам Вујовића.

"Највећи проблем је Сарајево. Решење тог проблема ће бити врло тешко. Затим, босански муслимани хоће путем коридора Брчко да пресеку Републику Српску на два дела. Тај проблем се може окончати неком врстом бескрајне арбитраже. Али, Српску неће пресећи на два дела. Председник никада неће на то пристати. Босански муслимани хоће да узму српски град Сребреницу. Ни то се неће десити. Потом, ту је Горажде. Крис, проблем је у томе што босански муслимани мисле да су они једини који имају те линије преко којих не могу да пређу. То су им сви омогућили, да имају такво уверење. Биће тешко у наставку, Крис.

Одрадите своју чаролију са председником Милошевићем. Биће под притиском са свих страна и од стране свију. Нико други не може да му каже оно што Ви можете. А сигурно, нико то не може на Ваш начин. Мора да буде чврст и истрајан, као што сте све време говорили," рекао је највиши југословенски дипломата у Вашингтону.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ТРИЈУМФ СРПСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ

Понедељак, 20. новембар 1995.

МИНИСТАР Милутиновић позвао ме је у 11.10 увече. "Крис, дођи до мене, имам добре вести". Био сам бржи од метка. "Имамо споразум у рукама, Крис," рекао је министар спољних послова, видно срећан.

Ја сам се расплакао. "Хвала богу, Милане! Хвала богу да су разум и мир превагнули," рекао сам министру Милутиновићу, загрлио га и пољубио.

.... У 1.15 у зору, у уторак 21. новембра 1995, Небојша Вујовић је закуцао на моја врата. "Нећете веровати, Крис. Босански муслимани су одбацили коначни предлог Споразума који им је предао секретар Кристофер," рекао је Вујовић.

"Како сте то сазнали, Небојша?", питао сам.

"Амерички тим је дошао да обавести министра Милутиновића. Позвао вас је у свој апартман да поразговарате о томе," рекао је Вујовић.

"Ко је дошао, Небојша? Холбрук?", питао сам.

"Не. Генерал Кларк, Крис Хил, Руди Перина и Џим Пардју, колико знам," рекао је Вујовић.

...ОТИШАО сам право до апартмана шефа Станишића. Он је био будан, и био је љут.

"Ти лажови. Немају срама! Њима реч не значи ништа. Два пута за 24 сата су слагали секретара Кристофера. А нас лажу већ три недеље," рекао је шеф Станишић.

"Шефе, председник Милошевић мора да потпише споразум који је испреговарао са секретаром Кристофером. Позовите председника Милошевића сигурном линијом којом комуницирате с њим," рекао сам Јовици Станишићу.

Здравица за мир: Крис Спироу, Милошевић, Лери Батлер, Милан Милутиновић, Бил Ричардсон и Горан Милиновић / Фото: Из књиге „Пут у Дејтон у потрази за миром“ Криса Спироуа

"Господине председниче, Крис је. Извините што вас будим. Муслимански лидери су одбили Кристоферов план. Милан ће доћи да вас обавести. Он зна мој став и моје препоруке и објасниће вам. Он не зна да вас ја зовем. Од њега ћете то чути први пут. Али не смете дозволити да вас окриве за крах мировних преговора. Треба да пошаљете ноћас по Холбрука и да му кажете, не да га замолите, да пренесе секретару Кристоферу да уприличи церемонију потписивања споразума који сте са њим и председником Туђманом данас постигли. Ујутро, позовите Туђмана и нека вам се он придружи да потпише. Онда, ви и Туђман обавестите Кристофера о заједничкој одлуци. Кристофер неће допустити да Изетбеговић стави вето на мировни споразум који је он преговорима постигао. То је последња станица на путу до мира," рекао сам председнику Милошевићу.

"Океј, Крис," рекао је председник Милошевић.

"Ја ћу такође детаљно обавестити шефа Станишића, господине председниче. Лаку ноћ," рекао сам председнику Милошевићу.

Уторак, 21. новембар 1995.

... ВУЈОВИЋ и ја, у 9.45, у лобију хотела Хоуп срели смо помоћника трезора Дејвида Липтона. Носио је кофер напуштајући хотел.

"Шта ти мислиш о овој збрци, Дејвид?", питао сам секретара Липтона који је данима вредно радио на финализацији општег споразума. Липтон је застао и пар секунди стајао гледајући ме празним погледом, љут и фрустриран.

"Што сам чак овамо дошао, ради овога? То је гомила магараца. Видимо се, Крис", рекао је и отишао назад у Вашингтон износећи сам своје кофере из хотела „Хоуп“.

Вујовић је био забезекнут након што је секретар Липтон отишао љут као лав у кавезу.

"Крис, шта се догодило, шта мислите?" питао је Вујовић.

"НИШТА се није догодило, Небојша. Холбрук је упао у замку Ричарда Перла. Холбрук је сазвао све из америчког тима рано јутрос да им пренесе оно што је Си-Ен- Ен јавио као чињеницу. Рекао је људима да је Мировна конференција завршена јер су босански муслимани одбацили јучерашњи договор.

Кажем Вам, Небојша. Холбрук је ван игре откако је Кристофер дошао овамо из Јапана. Што се тиче Холбрука и лидера босанских муслимана, ова конференција је завршена. Али као што је велики филозоф бејзбола, Јоги Бера, рекао на тему бејзбола - није готово док се не заврши! И ја вама кажем, Небојша, ова мировна конференција није завршена. И неће бити завршена док мировни споразум не потпишу Милошевић, Туђман и Изетбеговић. И то је то, што би рекао председник Милошевић".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ТРИ ПОЉУПЦА НА СРПСКИ НАЧИН

ОТИШАО сам у 10.10 право код министра Милутиновића. Министар је био сам. "Па шта се, побогу, догађа, Милане? Да ли се председник Милошевић видео са Туђманом?" питао сам.

"Јесте, Крис. Договорили су се да потпишу јучерашњи споразум. После тог договора, председник Милошевић је позвао Кристофера да му каже да ће он и Туђман потписати споразум, са или без Изетбеговића. Кристофер је тражио да то чује од обојице заједно. Сада су на састанку, секретар Кристофер са председником Милошевићем и председником Туђманом, у троје. Верујем да ће после тога Кристофер отићи да то пренесе Изетбеговићу. Можда је то то, Крис", рекао је министар Милутиновић.

... Када сам кренуо из апартмана министра Милутиновића ушао је председник Булатовић.

"Ово је лудило, Крис. Американци морају овог пута да буду чврсти и одлучни", рекао је председник Булатовић. Пре него што сам стигао да одговорим на коментар председника Булатовића, у апартман министра Милутиновића ушао је председник Милошевић. Поглед на његовом лицу био је строг и далек. Сви су стали мирно. Нико ништа није рекао скоро цео минут.

ИЗНЕНАДА, председник Милошевић се окренуо према мени, пришао, погледао ме право у очи и рекао: "Не знам како да реагујем на ово, Крис. Не разумем их. Кристофер мора да се одлучи између мира и лудачког понашања." Једнако нагло, председник Милошевић се окренуо и стао да корача по соби тамо-амо. "Ја сам учинио све што сам могао за мир, Крис. Сарађивао сам са Кристофером и са америчким тимом овде, ставку по ставку. Ред по ред. Испоштовао сам сваку одлуку коју сам донео и сваки став са којим сам се сагласио", рекао је председник Милошевић. Стони сат показивао је 10.35 ујутру. Одлучио сам да позовем Ралфа Беглајтера, Си-Ен-Еновог спољног извештача. Једини његов број који сам имао био је број редакције у Вашингтону.

"Господин Беглајтер није ту. Могу ли да преузмем поруку за њега?" питао је глас са друге стране линије.

Парафирање Мировног споразума у Дејтону / Фото Profimedia

"Да, молим вас, реците му да позове Криса Спироуа. Молим вас, нека ме одмах позове. Имам за њега важну вест", рекао сам. Ускоро је зазвонио мобилни телефон. "Ралф Беглајтер овде. Шта има, Крис?", питао је.

"Ралф, јеси ли спреман?", питао сам.

"Причај", рекао је.

"ПРЕДСЕДНИК Милошевић и председник Туђман су одлучили да потпишу мировни споразум који су јуче постигли са секретаром Кристофером, са председником Изетбеговићем, лидером босанских муслимана, или без њега", рекао сам Беглајтеру.

"Шта?", питао је.

"Да, Ралф. Милошевић и Туђман ће потписати мировни споразум. А заједно су о тој одлуци обавестили лично секретара Кристофера. Рекли су му да ће потписати и без Изетбеговића, ако морају", рекао сам Беглајтеру.

"Могу ли ја то да објавим, Крис?", питао је Беглајтер.

"Можеш, Ралф. Све што сам ти рекао су чињенице...

"Хвала, Крис", рекао је Беглајтер.

У 10.48 на телевизијском екрану појавио се Си-Ен-Енов билтен. Био је то Ралф Беглајтер "уживо". Беглајтер је рекао да су "добро обавештени извори са дејтонских мировних преговора обавестили Си-Ен-Ен да ће председници Милошевић и Туђман потписати јуче постигнути мировни споразум, са или без босанских муслимана". Беглајтер је такође јавио да је "извор рекао за Си-Ен-Ен да је секретар Кристофер тренутно на састанку са лидерима босанских муслимана како би им пренео одлуку Милошевића и Туђмана".

...БИЛО је око 11.10 у уторак, 21. новембра 1995. извештачи Си-Ен-Ен-а Стив Херст и Ралф Беглајтер појавили су се на екрану, уживо и у живим бојама. Херст је изговорио нешто у стилу: "У Дејтону је постигнут споразум. Председник Клинтон ће касније издати званично саопштење из Роуз Гардена". Обукао сам сако и ставио кравату, и изашао из апартмана. Угледао сам Небојшу Вујовића. Трчао је према мени. Зграбио ме је око паса и подигао ме читав метар у висину. "Јесте ли чули вести, Крис? Имамо мир! Имамо мир! Имамо мир!", викао је Вујовић! За мање од два минута био сам у апартману председника Милошевића.

"Здраво, Крис, добри мој друже. Знаш да имамо споразум. Мир је превагнуо", рекао ми је председник Милошевић благо и са великим осмехом. Данима се није насмешио. Загрлили смо се и пољубили три пута по српски.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ЗЕЛЕНСКИ О МОГУЋЕМ НАПАДУ ИЗ КОМШИЛУКА: Ако нападну, одговорићемо - то неће бити ударац, већ шамар