ОКУПАТОР ИХ ЗАБРАНИО ПА СУ РАДИЛИ У ТИШИНИ: Српска академија наука и уметности најтежи ударац претрпела током ратне 1942.

В.Н.

12. 08. 2021. у 12:00

ДЕЛОВАЊЕ Српске академије наука и уметности први пут је изричито забрањено током немачке окупације у Другом светском рату.

ОКУПАТОР ИХ ЗАБРАНИО ПА СУ РАДИЛИ У ТИШИНИ: Српска академија наука и уметности најтежи ударац претрпела током ратне 1942.

Фото САНУ

Наређењем нацистичких власти од 6. маја 1942. године, којим је Академији забрањен јавни рад, нанет је најтежи ударац овој установи од њеног оснивања.

Управа академије на челу са Александром Белићем није се мирила за забраном, иако су реперкусије могле бити жестоке. Донета је одлука - рад ће бити настављен, али у тишини. Без обзира на то, штета од забране је била непроцењива, а Академији ће бити потребно пуно година да се консолидује и настави редован живот.

Буђење је најављено недуго после ослобођења земље - прва званична послератна активност бивше Српске краљевске академије забележена је 19. фебруара 1947. године, и то под новим именом - Српска академија наука. Тада је одржана прва седница новоформиране институтске комисије Председништва, на којој је председник Белић говорио о формирању научних института и новој организацији рада.

СУСРЕТ Белић и Јосип Броз Тито, Фото Википедија

Било је много неслагања међу академицима око формирања института, те је на седници 25. априла десет чланова комисије поднело оставку, јер су наишли на неслагање колега са њиховим идејама. Потом је Влада НР Србије, због њихових оставки, донела одлуку о формирању Одбора који ће обављати послове Академије и за чланове именовала: Александра Белића, Милутина Миланковића, Вељка Петровића, Петра Колендића, Павла Савића и Пају Јовановића.

Промене у свеукупном друштвено-политичком систему нису заобишле ни Академију, а 30. јуна 1947. године усвојен је Закон о Српској академији наука, који је устројио ову институцију према захтевима времена и прекинуо период послератне импровизације.

Стручне академије унутар САНУ, по слову новог закона, замењене су одељењима и то: природно-математичких наука, техничких наука, медицинских наука, литературе и језика, друштвених наука и ликовне и музичке уметности. Исте и наредне године основано је 20 института у оквиру Академије, а потом још четири.

Адаптирана је зграда у Кнез Михаиловој улици, где се Академија свечано уселила 1952. године. Грађа Архива и богат књижни фонд Академије постали су доступни јавности, те су могли да их користе сви научни и универзитетски радници. Период управе академика Белића био је веома значајан и у њему је Академије веома проширила међународну сарадњу, али и објавила велики број научних дела, организовала научне скупове и уметничке догађаје.

Александар Белић био је на челу Академије 23 године, до 26. фебруара 1960. године, када је преминуо. Био је председник са најдужим стажом у историји ове институције. Пре председничког мандата, имао је и 14 година стажа на месту секретара Академије.

Године 1954. донет је нови закон о научноистраживачкој делатности, те су се институти које је основала Академија одвојили и започели самосталан рад. Тек мали број остао је под окриљем Академије и она је до данас остала у статусу њиховог оснивача. После Белићеве смрти по један мандат на челу Академије провели су академици Илија Ђуричић и Велибор Глигорић, а следећи председних био је Павле Савић (1971-1981). За време његовог мандата карактер Академије постао је још више радни, академици су окупљали и предводили научне тимове који су се бавили истраживачким пројектима.

Законом из 1960. године институција је променила име у Српска академија наука и уметности, како се и данас зове. Данас ради према Закону о Српској академији наука и уметности из 2011. године, који јој је потврдио статус најзначајније научне и уметничке институције у држави.

ОКУПАЦИЈА Нацисти у Београду, Фото Архива

БРИГА О ДРУШТВЕНИМ ПРОБЛЕМИМА

ПОСЛЕДЊИХ деценија Академија се све више укључује у шире друштвене проблеме, које покрећу њени одбори. Одбор за село бави се питањем одумирања српских села, недовољне доступности образовних институција у руралним крајевима, слабог економског развоја, проблемима пољопривреде... Одбор за образовање покренуо је, између осталог, питања недовољног обухвата деце предшколским образовањем. Академија је покренула и питања заштите животне средине, економског развоја Србије, о страдањима српског народа, питања културног и историјског блага на КиМ, као и о имовини СПЦ на овом делу територије наше земље.

"ЛИЛИ МАРЛЕН" ИЗ КНЕЗ МИХАИЛОВЕ

ЗДАЊЕ у Кнез Михаиловој улици у Београду, где је данас смештена САНУ место је на којем је на различите начине исписивана историја. Из ове зграде 1929. године у етар је први пут послат сигнал Радио Београда, једног од најстаријих европских електронских медија.

Чудним стицајем историјских околности, ова зграда је повезана и са вероватно најпознатијим музичким хитом Другог светског рата.

Програм престоничког радија прекинут је током нацистичког бомбардовања 6. априла 1941, да би по окупацији њега заузела немачка војска. Опрема и предајник употребљени су за немачку пропагандну војничку станицу "Зендер Белград". Са њених таласа, из Београда, у ратом запаљени свет први пут је послата песма "Лили Марлен", која је убрзо постала веома омиљена у немачкој војсци. Убрзо ће добити и савезничку верзију и постаће својеврсна музичка подлога Другог светског рата у Европи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

КАКВА ЧИСТКА... Новак Ђоковић се одлучио на драстичан потез!