ХВАЛА БОГУ НА ХЛЕБУ И ЖИТУ: У Суботици одржана 111. "Дужијанца"

Ј. ЛЕМАЈИЋ

09. 08. 2021. у 11:20

ЗЕМЉА је дар Божји поверен човеку, он је обрађује, из ње клија живот од кога и ми живимо.

ХВАЛА БОГУ НА ХЛЕБУ И ЖИТУ: У Суботици одржана 111. Дужијанца

Фото Ј. Лемајић

Ако рад није благословен, човек неће имати шта да убере, а ако јој се не захвали на сваком њеном дару, можда му она догодине неће узвратити.

Вековима су се овим ставом водили сви који су од обраде земље живели и хранили своје породице. Знали су врло добро шта значи када једне године не роди, кад глад у дугим зимским месецима закуца на врата. Како се то не би десило, народ је посезао за разним религијским и магијским обредима, за које је веровао да ће земљу сачувати од опасности које вребају из природе и да ће помоћи да плод стигне од њиве до трпезе.

Тако је пре 111 година на северу Бачке код Буњеваца и буњевачких Хрвата настала "Дужијанца", најпре древни, породични обичај захвалности Богу на роду пшенице, а данас велика градска манифестација. У обичајима "Дужијанце", која се сваке године слави од 25. априла до друге недеље августа, етнолози проналазе трагове словенског наслеђа баштињеног у средњем веку, које тековине савременог друштва нису могле да наруше.

Обичај је живео на околним салашима све до 1911. године, када га је свештеник Блашко Рајић увео у црквену церемонију и тада је први пут прослављен на улицама Суботице.

Фото Ј. Лемајић

Црквене церемоније су најпре биле по селима, а од 1919. године оне се одржавају у Цркви Свете Терезе Авиљске у Суботици. Венац је 1928. заменила круна од сламе, која се благосиљала у цркви, а затим се показивала по вароши, возила се у првим каруцама, а држали су је најлепши момак и девојка - бандаш и бандашица. По доласку у варош, они су првом човеку вароши предавали и погачу од новог жита.

Тако је било и ове године. У центру Суботице јуче је одржана централна прослава 111.

"Дужијанце". Како обичај налаже, хлеб од овогодишњег рода пшенице градоначелнику Стевану Бакићу предали су бандаш и бандашица Данијел Кујунџић и Кристина Матковић.

Фото Ј. Лемајић

Први човек града хлеб је окренуо ка све четири стране света.

- Сам Господ нам, у молитви којој нас је научио, поручује да од Њега тражимо "хлеб насушни", као једино што нам од материјалног заиста треба. Без свега се може, али без хлеба не. Зато је жетва и данас тако важна - поручио је градоначелник Бакић.

- Од прадавних времена, када је људски род почео да обрађује земљу, хлеб је симбол великог труда, рада и воље за опстанком и растом човека и његове заједнице. Промениле су се пољопривредне технике, тешки рисарски послови су олакшани, али тиме изражавање захвалности није постало мање значајно. Напротив, данас смо захвални на изобиљу и благодетима савременог доба, али остајемо захвални и прецима, који су својим тешким и вредним радом прехранили небројене генерације, које су стварале Суботицу, и оставили нам је као најлепше наслеђе и бесцени дар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)