ХТЕО У НЕМАЧКУ, А САД БИ ОСТАО У СРБИЈИ: Сами Расоули (20) из Авганистана први је студент-избеглица који је уписао факултет у Београду

САМИ Расоули (20), избеглица из Ирана, уз годину дана млађег Резу Шарифија из Авганистана, први је студент, страни избеглица, који је у нашиј земљи уписао и завршио средњу школу, а у јуну положио и пријемни на Факултету примењених уметности у Београду, одсек костим - савремено одевање.

Фото П. Милошевић

У нашу земљу стигао је као дечкић, без пратње одраслих, са непуних 16 година. Његова породица је прво живела у Кабулу, отац је имао радњу за продају тепиха, али их је страх од сукоба одвео у Иран, па је Сами рођен у Техерану. Тамо је завршио осам разреда основне школе и 2016. одлучио да крене у Европу. Оставио је родитеље, два брата и три сестре са породицама.

Преко рођака је ступио у контакт са људима који организују изласке из земље. Пре тога је дуго ишчекивао да се и његова породица одлучи за пут. А, онда више није могао да чека. Његови пријатељи су одлазили. У Ирану није имао решен статус. На пут је кренуо у јуну 2016, а у Србију стигао у августу.

- У почетку сам се плашио. Било је то моје прво путовање без старијег брата. Бојао сам се док нисам стигао до турске границе, јер да ме је иранска полиција ухватила, као Авганистанца сместили би ме у камп или депортовали за Авганистан, иако сам рођен у Техерану. Плашио сам се и кад смо ушли у Турску, јер смо прво били смештени у неком напуштеном селу. Само наша група, у којој су већина биле жене са децом, и водичи. Слушао сам раније приче да децу без пратње водичи заробе и траже од њихових родитеља додатне паре да би их пустили да наставе пут - прича Сами за "Новости".

Срећом, то се није десило. Признаје да је пут, на којем је било много пешачења, платио 5.000 евра. Био је један од малобројних мушкараца који је помагао женама да брину о деци.

- Мислио сам да идем за Немачку, где су ми били пријатељи. Овде су ме, међутим, дивно примили. Имам много пријатеља, Срба. Пошто нисам имао документа, морао сам поново да завршим осми разред у школи за одрасле "Бранко Пешић", а потом сам уписао Средњу школу за дизајн текстила - прича Сами.

Фото П. Милошевић

Завршио је као један од најбољих ученика. Чим је Министарство за рад и социјалну политику са хуманитарном организацијом ЈРС отворило интеграциону кућу "Педро Арупе" у Београду, као склониште за децу избеглице без пратње, са још једним дечаком био је њен први станар. Васпитачи су му помагали да савлада лекције. Преводили су му термине на енглески, па када би разумео, сам би лекцију препричао на српском. Нашим језиком почео је да се служи комотније пре две године. Најтеже му иду падежи и мноштво времена, јер их његов матерњи језик фарси нема.

С родитељима контактира два-три пута недељно. Каже да му највише недостаје братанац, који је као двогодишњак, док је био у Техерану, долазио код њега да играју "плеј стејшн".

Да постане дизајнер желео је још као мали, када је на телевизији гледао модне ревије.

- У продавници одеће увек сам имао замерку, или идеју како бих то преправио. Много ми се свиђају модели српске дизајнерке Драгане Огњеновић. Волео бих да радим нешто слично. Када завршим факултет, уколико буде посла, радо бих остао у Србији. Уколико не, волео бих да радим у модној индустрији Италије или неке друге европске земље - каже Сами.

Ни данас не џабалебари јер су их у интеграционој кући учили да преко лета раде. За време короне држао је онлајн часове персијског језика, а овог лета ради као продавац у "Икеи". Уједно волонтира. Учествовао је у многобројним програмима, а недавно је постао волонтер УН. Има статус тражиоца азила и у поступку је његовог добијања.

КРОЗ КУЋУ ПРОШЛО 84 ДЕЦЕ

КРОЗ интеграциону кућу "Педро Арупа", од 2017. године, прошла су 84 дечака-избеглице без пратње - прича Јелена Ђурђевић из ЈРС. - Најмлађи је имао само седам година. Сами и Реза су први студенти потекли из нашег дома и много смо поносни. Они плаћају школарину као страни студенти, а новац обезбеђујемо из донација, од чега се кућа и издржава. Већина деце је отишла даље, а једно је дато овде у хранитељску породицу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације