ЕКСПЕРИМЕНТ КОЈИ ЈЕ ЗАВРШЕН УЗ ПОРАЗНЕ ЗАКЉУЧКЕ: Проверите да ли и ви имате менталитет крда (ФОТО/ВИДЕО)

Novosti online

05. 07. 2021. у 21:01

СОЛОМОН Аш био је пољско—амерички гешталтиста психолог и пионир социјалне психологије. Године 1950. извео је један од најпознатијих и најкотроверзнијих експеримената у историји који је циљ имао да провери до којег степена појединац одабира властито мишљење под утицајем мишљења већинске скупине. Резултати су били поражавајући…

ЕКСПЕРИМЕНТ КОЈИ ЈЕ ЗАВРШЕН УЗ ПОРАЗНЕ ЗАКЉУЧКЕ: Проверите да ли и ви имате менталитет крда (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: Википедија

Експеримент данас познат као Ашов експеримент имао је многе варијације, али је у суштини био веома једноставан - испитанику би се показала једна линија одређене дужине и три друге линије. Његов задатак био је да каже која од три линије је исте дужине као прва показана. Притом, реч није била о малој разилци у дужини већ је одговор био прилично очигледан.

Фото: Википедија

Испитаник је постављен у просторију са седам других људи који су заправо били Ашови сарадници, а да испитаник то није знао. Испитаник је увек седео на крају реда тако да је морао да слуша одговоре оних пре њега.

У првом случају, такозваној “контролној групи” сваки испитаник је имао задатак да да своју самосталну процену и око 95 одсто људи је дало тачан одговор.

Далеко интересантнији су били одговори када би Арови сарадници имали инструкцију да намерно греше!

Након што би чули људе пре себе како дају погрене одговоре, и испитаници су одговарали погрешно! То се доказало у 80 одсто случајева!

Кад су их упитали зашто су показали на линију која очигледно није једнака прво показаној одговор је најчешће био да нису хтели да “штрче”, скрећу пажњу на себе или створе несклад у групи.

Даљњи експерименти су показали да конформизам зависи и од броја људи у групи. Учинак једне особе је врло мали (око 5 одсто). Када је у групи још двоје људи, конформизам се повећава на 15 одсто, затим на 30 с троје и 35 одсто са четворо људи.

Конформизам такође зависи и од двосмислености задатка. Аш је варирао дужину разлике између линија за поређење. Што је разлика у дужини била већа то се конформизам смањивао. Уопштено, што је задатак тежи и двосмисленији, људи се више конформирају.

Други закључци

Након експеримента који је изведен на 50 студената у Америци дао је и друге закључке. Што је група била привлачнија, склоност ка конформизму према групним нормама је била већа.

Испитаници са високим самопоуздањем конформирали су се мање од оних с ниским самопоуздањем, али је са друге стране конформизам био највећи кад су за слагање са нетачним одговорима испитаници били награђивани.

Ашов закључак био је недвосмислен - тешко је одолети притиску групе и задржати своје ја у маси.

(Историјски забавник)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

САЗНАЈЕМО! Вест коју је Вучић заборавио да саопшти: 100.000 људи који су добили ваучере од 5.000, добиће још 10.000 динара