ДЕЧЈИ ХИРУРГ ДР ЂОРЂЕ КРАВЉАНАЦ: Операцију ушију треба одложити до шесте године

НАЈЧЕШЋА естетска операција код деце је корекција ушију, која може да се обави већ након шесте године, сматрају стручњаци. Већина деце има изразит проблем и јасне медицинске индикације за интервенцију, коју не треба спречавати како не би дошло до психолошких последица.

Фото Зоран Јовановић

Директор клинике за дечју хирургију на Институту за мајку и дете "Вукан Чупић", асистент др Ђорђе Крављанац, каже у интервјуу за "Новости", да има деце кандидата за операцију, али и оних којима се изглед ушију једноставно - не допада.

- Код 20 одсто деце, нарочито у средњошколском узрасту, дешавају се такве ситуације - каже др Ђорђе Крављанац. - Уколико им се не допада изглед ушију, али нису испунили критеријуме за операцију, морају да прођу психолошко саветовање. Уколико стручна особа процени да је потребно оперативно лечење, операција може да се обави.

* Која је најчешћа естетска операција код деце?

- То је операција перминентних (клемпавих) ушних шкољки, односно деформитет код којег ушна шкољка одстоји од главе. То није само естетски, већ и психолошки проблем. Деца школског узраста често имају проблем са различитим непријатностима и погрдним надимцима због овог проблема.

* У ком периоду се код деце најчешће обавља ова операција?

- То је период од шесте године, у предшколском или раном школском узрасту, зато што је важно сачекати завршетак раста уха. У том периоду, величина ушне шкољке достиже 90 одсто величине одрасле особе. Уз то, има много тинејџера који се одлучују на операцију од 15. до 18 године.

* Како се процењује да ли је оваква операција заиста потребна?

- У 80 одсто случајева постоје јасне индикације за операцију према прописаним критеријумима. Ако је размак између ивице уха и главе већи од 19 или 20 милиметара, или постоји угао између главе и уха који је већи од 27 степени, сматра се да треба урадити корекцију положаја и облика уха.

* Да ли се број деце која желе операцију последњих година повећава?

- Приметан је благи пораст, највише због едукације становништва о пластичној хирургији. Разлог настанка овог деформитета може да буде генетски, последица положаја лежања бебе, али је у 30 одсто случајева непознат, због чега је добро радити на превенцији. На тај начин, потреба за операцијама може да се смањи.

* Шта подразумевају превентивне мере?

- У узрасту од четири до шест недеља инсистира се на конзервативном лечењу, које може да превенира и побољша стање. Кад се примети да беба има деформисане ушне шкољке, требало би се одмах јавити пластичном хирургу. Хрскавица ушне шкољке у првим недељама је мека, због дејства мајчиних хормона у стомаку. Док то траје, она може да се обликује. Постоје специјални силиконски калупи за ушну шкољку, који мењају положај и облик. У неким случајевима се избегне оперативно лечење у другим се изражен дефомитет смањи.

* Колико траје опоравак од операције и да ли се деформитет враћа?

- Операција се најчешће ради у општој анестезији, хирург обликује уши и ставља специјалне газе и еластични завој. Важно је да уши буду заштићене, јер ако се после операције повреде, може да дође до враћања положаја ушне шкољке. Када пацијенти скину завоје сами, најчешће због свраба, могу да повуку ушну шкољку или извуку конце, што може да доведе до враћања деформитета.

* Када се раде операције носа?

- Са 18 година се завршава раст и тек тада могу да се раде естетске операције носа. Потребно је сачекати овај период, јер могу да се појаве и неки додатни деформитети. Једино што се ради већ са пет или шест година, то је операција врха носа.

* Постоји ли и најповољније време за реконструктивне операције због расцепа?

- Нос може да буде деформисан или расцепљен у склопу урођених аномалија. То су расцепи горње усне и непца. Кад се ради операција расцепа горње усне, најчешће се истовремено ради реконструкција ноздрва. Код обостраних и тешких расцепа, постоји деформитет који не може да се коригује у једној операцији, него у више етапа. Расцеп усне и носа се ради већ у другом месецу, расцеп непца између десетог и 12 месеца. Касније, од пете године, ради се рекострукција врха носа и естетика.

* Морају ли ове операције да се раде тако рано код беба?

- Расцепи усне и непца нису само естетске, него су реконструктивне операције. Треба да се постигне функција и естетика. Обезбеђује се да дете може да користи цуцлу и да мајка може да доји дете. Уколико се то не уради, могу да се јаве проблеми са исхраном, дисањем, инфекцијом и говором.

Које су то реконструктивне операције које се раде код деце?

- То су деформитети шака, срастање прстију и вишак прстију. Потребно је да добијете функционалну и естетски прихватљиву шаку. То је некад тешко, јер постоји проблем циркулације, лигамената и недостатка коже. На врату могу да постоје урођене аномалије у виду медијалних и латералних циста. На капку су честе дермоидне цисте.

У ЈАПАНУ СЕ СМАТРАЈУ СРЕЋНИЦИМА

* У ПОЈЕДИНИМ земљама операције ушију раде се врло ретко?

- У источној Азији операције ушију се врло ретко раде, нарочито код деце. У источњачким културама, као што је Јапан, сматра се да су особе са перминентним ушима изразито срећни људи, због чега избегавају да раде операције.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације