ПРОФ. ДР ВЛАДАН ЂОКИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Нисам правио договор са влашћу

Љ. Бегенишић

27. 05. 2021. у 11:00

НИСАМ био кандидат власти, нити сам правио икакве сепаратне договоре са бившим министром Младеном Шарчевићем, као ни са било ким другим.

ПРОФ. ДР ВЛАДАН ЂОКИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Нисам правио договор са влашћу

Фото: П. Милошевић

Моја кандидатура је била јавна, као и програм који сам предложио са својим тимом. Свако је могао да се опредељује на основу неког ранијег искуства или на основу доста темељног плана који сам кандидовао, а не на темељу закулисних игара. Тако отворено ћемо радити и у наредном периоду.

Ово, за "Новости", каже декан Архитектонског факултета, проф. др Владан Ђокић, дан након што је изабран за новог ректора Универзитета у Београду, одговарајући на питање да ли је у његов избор политика умешала прсте, па и да ли је бивши министар просвете утицао на одлуку Савета.

- Нисам никада био члан ниједне странке, па ни странке која је тренутно на власти - каже проф. Ђокић. - Младена Шарчевића познајем ни мање ни више него било који декан Универзитета у Београду. У време док је био министар сарађивали смо по питањима која су се тицала односа чланица универзитетске заједнице и министарства које је он водио. Од када је специјални саветник за реформу образовања и науке, сарађивали смо по питањима предлога Стратегије образовања 2030.

* Ипак, ви сте на гласању Сената добили 17 гласова, а ваша противкандидаткиња Иванка Поповић 27. Како се тај однос променио на гласању у Савету? Ректорка Поповић каже да се никада није догодило да Савет не потврди одлуку Сената, те се може сумњати да је политика пресудила.

- Када уђете у неку утакмицу онда поступате по правилима која су претходно прописана. А правила су јасна, Сенат предлаже кандидате, а Савет их бира. Значи улога Савета није да потврђује или не потврђује одлуке Сената, већ да бира ректора. А чланови Савета нису политичари, већ представници академске заједнице: факултета, института, студената и представници Владе, од којих су велика већина универзитетски професори и чланови САНУ.

Фото: Н. Фифић

* Шта је најзначајније у плану који сте кандидовали?

- Све активности УБ биће усмерене ка остварењу три стуба мисије: образовања, научноистраживачког рада и унапређења привреде и друштва у целини. Кључ је јединство свих чланица универзитета уз поштовање специфичности. У томе треба пронаћи баланс. Универзитет у Београду као најзначајнија академска институцију у нашој земљи и региону представља посебно атрактивну средину за развој, унапређење и актуелизацију низа професија. У том смислу планиран је континуирани наставак на јачању угледа Универзитета у Београду и то: привлачећи већи број студената, унапређујући студијске програме, оснажујући капацитете кадрова, уважавајући развојна начела и ослањајући се на развојне правце успостављене на европском нивоу. Визија Универзитета у Београду је да остане водећа регионална образовна и научно-истраживачка институција, поштована у иностранству, инкубатор запошљавања, саветник привреде и подршка носиоцима образовних политика.

* Постоје мишљења да је универзитет централизован, да су независност и аутономија под знаком питања, да има доста утицаја са стране... Како ћете се са тим борити?

- УБ се састоји од 42 чланице које свака на свој начин доприносе угледу и афирмацији Универзитета у целини. Универзитет је хетерогена структура и његова снага лежи баш у тим различитостима чланица. Кључ за стратешко позиционирање Универзитета у Београду јесте јединство уз поштовање специфичности.

* Једно од најспорнијих питања је однос са Богословским факултетом. Камен спотицања је институт благослова, предложен и у закону, за који неки декани сматрају да нарушава аутономију универзитета. Какав је ваш став?

- Православни богословски факултет поседује одређене специфичности по којима се разликује од осталих чланица УБ. Универзитет се до сада није најбоље снашао у ограничавању, односно афирмисању специфичности појединих чланица, па се тај проблем проширио и прешао на терен државе која мења законске одредбе да би га решила. Питање Православног богословског факултета не може бити сушта супротност ономе што важи за Универзитет, али одређена доза аутономије треба да постоји. Потребно је направити баланс између заједништва и специфичности, а у томе могу да помогну једино добронамерни и искрени разговори за које ћу се залагати. n

Фото: Принтсцреен

МЕНАЏЕР ЗАКОНСКА ОБАВЕЗА

* Међу вашим циљевима је и увођење универзитетског менаџера. Шта би била његова задужења?

- Ради унапређења организације рада потребно је активирати позиције које би могле томе да допринесу. Једна од њих је и менаџер Универзитета, који би могао да допринесе организационим активностима унутар самог Универзитета, али и у односу према другим институцијама. Уосталом, позиција менаџера Универзитета је и законска обавеза.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ШТА СЕ ТО ЗБИВА У ЛИСИЧАНСКУ? Наређено повлачење комплетне војске или се покушаји опсаде настављају?