ДОКТОР ПАУНИЋ ОТКРИО ЗАБРИЊАВАЈУЋУ СТАТИСТИКУ: Скоро сваки пети оболели од Ковида 19 има овај проблем

СВЕ више се говори о току и последицама инфекције коронавирусом и траговима које оставља на бројне органе. Др сц. мед. Зоран Паунић каже да коронавирус изазива болест ковид 19, за коју се у последње време све више истиче да је системска, а не само пулмолошка болест, и да напада бројне органе, па и бубреге.

Фото: Депоситпхотос

- Према досадашњим сазнањима, која се стално мењају и допуњују, како пандемија одмиче и не престаје, корона вирус може да оштети функцију бубрега индиректно, преко хемодинамских промена (хипо или хипертензије, дехидратације, хиперволемије), преко цитокина у оквиру генерализоване инфекције (сепсе) или директно, цитотоксичним дејством на ткиво бубрега или, изазивајући тромбозе у крвним судовима бубрега - истиче др Паунић.

- Забележени су и случајеви, додуше доста ретки, да вирус изазива сам по себи гломерулонефритис или васкулитисе. Значајно може да погорша ток болести код особа које већ имају болест бубрега, било да се ради о гломерулонефритисима са протеинуријом и/или хематуријом, било о различитом степену хроничне бубрежне слабости.

Др Паунић наглашава да је тешко прецизно да се каже колика је учесталост тих проблема, јер подаци из различитих студија варирају са процентом захваћености бубрега овом болешћу, у зависности, како од географске регије, тако и од тога да ли се ради о амбулантним или хоспитализованим болесницима, а у оквиру хоспитализованих, да ли се ради о онима који су у јединицама интензивне неге или ван ње.

- Углавном, сматра се да око 17 одсто свих хоспитализованих има неки облик погоршања бубрежне функције, а да пет процената захтева лечење дијализом. Интересантно је да новије студије налазе да је сада учесталост акутне бубрежне слабости мањи него на почетку пандемије, иако за то нема још довољно доброг објашњења. Код оних пацијената код који се јави акутна бубрежна слабост, повећан је ризик од смртности и до шет пута. Када напусте болницу, 50 одсто ових болесника још увек има бубрежну слабост - каже др Паунић за Данас.

Овај нефролог саветује пацијентима са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом да за фебрилност треба, на првом месту, да користе парацетамол, а да избегавају, колико је то могуће ибупрофен (Бруфен(р)), кетопрофен (Кетонал(р)) и сличне тзв. нестероидне антиинфламаторне лекове, јер они могу неповољно да утичу на функцију бубрега.

- Особе које болују од болести бубрега и узимају неку имуносупресивну терапију (пронизон, азатиоприн – Имуран(р), микофенолат – Целлцепт(р), циклофосфамид – Ендоxан(р) или сличне), треба ову терапију одмах да модификују, а у складу са препорукама њихових нефролога. Људи који пију лекове за притисак из групе тзв. АЦЕ инхибитора, или из групе "прила" (еналаприл, моноприл, каптоприл и слични) или из групе блокатора АТ2 рецептора, тзв. "сартана" (лосартан, валсартан, ирбесартан, телмисартан и слични), не треба да прекидају ову терапију, осим ако је дошло до развоја хипотензије. Ово напомињем због тога што су у почетку постојале неке дилеме да ли ови лекови, који делују на ензим АЦЕ (а АЦЕ2 је циљни протеин који користи нови коронавирус за улазак у наше ћелије) погоршавају ток болести. Више студија је показало да ови лекови не утичу на ковид - саветује др Паунић.

Др Зоран Паунић поручује да је "једини излаз из ове пандемије вакцинација као превентивна мера, а код оболелих лекови за ефикасно и рано лечење корона вируса".

(Б92)

Препоручујемо

Друштво

0 4

СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ ИМА ПОСТКОВИД КОМПЛИКАЦИЈЕ: Докторка са Студентске поликлинике открива шта највише брине лекаре

24. 05. 2021. у 18:43

Друштво

0 87

КАКО ДО НОВЦА ЗА ЗАМЕНУ СТОЛАРИЈЕ? Овако ће изгледати процедура пријаве за субвенције

26. 05. 2021. у 11:03

Друштво

0 2

СТРУКОВНО ОБРАЗОВАЊЕ ЛАКШИ ПУТ ДО ПОСЛА: Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду нуди бројне могућности

26. 05. 2021. у 11:43

Друштво

0 8

НЕСТАО ТИНЕЈЏЕР (18) У НЕГОТИНУ: Полиција од прекјуче трага за Мирком!

26. 05. 2021. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације