Фељтон

ТЕСЛИН ТРИЈУМФ НА ЧИКАШКОЈ ИЗЛОЖБИ: У Теслиним стакленим цевима засијало је име српског песника Јована Јовановића Змаја

Пише Драган Миленковић

17. 01. 2024. у 18:00

У ЧИКАГУ од 5. маја до 31. октобра 1893. одржана je Светска колумбијска изложба, позната и као „Светска изложба у Чикагу“, поводом прославе 400. годишњице доласка Кристифора Колумба у Нови свет 1492. године.

ТЕСЛИН ТРИЈУМФ НА ЧИКАШКОЈ ИЗЛОЖБИ: У Теслиним стакленим цевима засијало је име српског песника Јована Јовановића Змаја

Централни део сајма, одржаног у Џексон Парку, био је велики базен пун воде који је требало да представи путовање на које је Колумбо кренуо у Нови свет. Изложба је била велелепан друштвени и културни догађај и имала је дубок утицај на америчку архитектуру, уметност, амерички индустријски оптимизам и имиџ Чикага.

Изглед Колумбијске изложбе у Чикагу, дело неколицине америчких архитеката, пратио је принципе дизајна Beaux-Art , односно принципе неокласичне архитектуре засноване на симетрији, равнотежи и сјају. Окречене у бело, 14 великих зграда сајмишта добило је одмах назив „Бели град“. Да атмосфера буде пријатнија побринули су се бројни музичари, појдинци и ансамбли, а у украшавању је учествовало много сликара и дизајнера.

Изложба је обухватала 690 хектара (2,8 км2), са скоро 200 нових, али привремених зграда претежно неокласичне архитектуре, канала и лагуна, и људи и култура из 46 земаља. Укупно 27. 300. 000 људи присуствовало је изложби током шестомесечног трајања. Њен обим и величина далеко су премашили сајмове у другим деловима света и постао је симбол новонастале америчке изузетности, на исти начин на који је Велика изложба постала симбол викторијанске ере Велике Британије.

СВЕЧАНОСТИ „посвећења“ сајмишта одржане су 21. октобра 1892. године, али је Светска изложба заправо отворена за јавност тек 1. маја 1893.да би трајала до 30. октобра 1893. Поред обележавања 400. годишњице „открића Новог света“ из европске перспективе, изложба је такође послужила да се свету покаже да је Чикаго, као Феникс, устао из пепела Великог пожара у Чикагу, који је уништио већи део града 1871. године.

Иако је све деловало грандиозно и спектакуларно, било је мало тога за памћење: Норвешка је учествовала тако што је послала реплику викиншког брод, који је, са посадом од 12 људи прешао Атлантик. Посетиоци павиљона Луизијане добили су по једну садницу чемпреса. То је резултовало у ширењу чемпреса широм САД. Дуж обала језера, посетиоци на путу до казина „путовали“ су покретним тротоаром, првим у свету. Чувени архитекта Френк Лојд Рајт је касније написао да је у Чикагу „Овим огромним успоном грандоманије потврђен страх да ће домаћа архитектура бити враћена најмање педесет година уназад“.

Дана 9. октобра 1893. године, датум означен као Дан Чикага, сајам је поставио светски рекорд у посећености догађајима на отвореном, окупивши 751.026 људи. Дуг за сајам је убрзо плаћен чеком на 1,5 милиона долара (што је еквивалентно 48,9 милиона долара у 2022).

МЕЂУТИМ, на овој изложби бриљирао је Никола Тесла и његов спонзор Вестингхаус. Најблиставији тренуци у каријери Николе Тесле, који је био у пуној снази, имао је 37 година, догодили су се управо овде, када је осветлио Бели град, како су тада звали део Чикага на коме је одржана изложба. Светска изложба 1893. године у Чикагу била је међународна изложба на којој је по први пут цео салон издвојен само за електрична достигнућа. Главну улогу имала је Вестингхаусова компанија и Теслин систем наизменичних струја, за који је ова изложба била од пресудног значаја.

Непосредно пре изложбе водила се жестока борба између једносмерне и наизменичне струје односно комапанија које ће осветлети изложбу у Белом граду. Вестингхаус је, упркос Едисоновој жестокој кампањи против широке употребе наизменичних струја, успео да добије дозволу за осветљавање изложбе Теслиним полифазним системом. Но, то није било нимало лако. Уговор је додељен Вестингхаусовој команији по цени од 399.000 долара за 96.620 лампи уз коришћење система за наизменичну струју. Едисонова првобитна понуда за расвету са једносмерном струјом била је око 1.713.000 долара.

ЛИСТ „Њујорк тајмс“ известио је 1. маја 1893. године о отварању изложбе: „Блеснуле су зграде, фонтане, тргови, читав један град, изграђен за ову прилику“. Тесла је на овој изложби имао засебан штанд изнад којег је стајао светлећи натпис: „Добро дошли електричари!“ Он је попут правог чаробњака много пута пред задивљеном публиком понављао своје огледе, пропуштајући кроз своје тело струје високог напона. У Теслиним стакленим цевима засијала су имена Фарадеја, Максвела као и српског песника Јована Јовановића Змаја.

Цео простор био је осветљен рефлекторима различитих боја, чија је светлост треперила на фонтанама, тако да су присутни имали утисак да се налазе у неком свету из бајке. Многи су плакали од среће.

Никола Тесла био је обучен у фрак, с белом краватом и белим рукавицама, стајао је као чаробњак међу својим магичним направама високофреквентне струје и електричним цевима које су светлеле без жица и без видљивог извора. Такође је велики утисак на посетиоце оставило и Колумбово јаје које се вртело великом брзином на платформи у облику бубња. Уз помињање Колумба на тај начин, он и Вестингхаус победили су „човека који је открио Америку“, победивши га у популарности на „његовој изложби“.

Том приликом Тесла је приказао и први електрични сат који је био повезан с осцилатором као и свој први калем с пробојним пражњењем. Обични посетиоци нису имали представу о појавама које је Тесла демонстрирао, па када је своје тело подвргавао високом напону помоћу високофреквентних струја, варнице светлости избијале би из његове фигуре, тако да су људи викали у страху од те чудне појаве.

ТЕСЛА је приказао грејне шипке од гвожђа, топљеног олова и лима у електромагнетном пољу специјално направљених високофреквентних калемова. У машинској сали Вестингхаус је приказао различите комерцијалне моторе и демонстрирао како се помоћу роторског конвертора, полифазна наизменична струја може преобразити у једносмерну струју, која покреће мотор локомотиве.

Новинар који је посетио Теслин штанд записује: „Господин Тесла је пуштао струју напона преко 200.000 волти, која је вибрирала неколико милиона пута у секунди, и приказивала се као заслепљујући ток светлости. Након тако упечатљивог опита, који, успут буди речено, нико од присутних није желео да лично понови, одело и тело господина Тесле би наставили да извесно време емитују фине искрице ауре или крхотине светлости.“

Вестингхаусова компанија, специјално за колумбијску изложбу, направила је у то време највећу електричну централу вишефазне струје снаге 9.440 киловата. Ова централа напајала је 180.000 сијалица, више стотина лучних лампи, а служила је и за погон вучних мотора електричног омнибуса као и за снабдевање демонстрационих уређаја за пренос електричне енергије по Теслином систему.

Колумбијска изложба означила је прекретницу у развоју индустрије, јер је коначно превагнуо Теслин систем, улазећи у широку употребу. Вестингхаус је тријумфовао, а присталицама једносмерних струја задат је одлучујући ударац.

БЛИСТАВИ ТРЕНУЦИ

ТЕ 1893. ГОДИНЕ, на светској изложби у Чикагу Тесла је имао најблиставије тренутке у својој каријери. Добио је значајна признања, одржао неколико изванредних предавања, а као врхунац и круна тог успеха крајем те године обавештен је о одлуци да ће се његов полифазни систем применити на Нијагариним водопадима. Тесла је током те године, одржао и два чувена предавања, у Франклиновом институту у Филаделфији, а друго, у Националном удружењу за електрично осветљење у Сент Луису.

СУТРА: ПАРИСКА ИЗЛОЖБА КАО НАЈАВА ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА