БУЛИМИЈА СЕ ЛАКО СТИЧЕ, А ТЕШКО ЛЕЧИ: Тежек поремећај праћен осећајем незасите глади све присутнији међу младим женама

ОДУВЕК су се жене и мушкарци придавали пажњу и спољашњој лепоти, али никада као данас није постојало толико незадовољство својим телом међу представницима оба пола и у готово свим узрасним групама.

Фото: Приватна архива

Из тог незадовољства произашлаје булимија, уз анорексију, најчешћи поремећај у исхрани који се,притом,не доживљава као озбиљна болест већ као нечији хир и жеља да се буде мршав. Иде се толико далеко да се поремећени начин исхране прихвата као – здрав.

Проф. др Светлана Ивановић – Ковачевић, начелник Одељења за дечју и адолесцентну психијатрију на УКЦ Војводине у Новом Саду, наглашава да је булимија( лат.булимиа нервоса) хетерогени и мултифакторијални поремећај исхране који карактеришу понављане епизоде преједања уз осећање губитка контроле, неадекватно компензаторно понашање у циљу превенције добијање на тежини и преокупљеност телесном фигуром и телесном тежином.

- Промене које се јављају на телу у периоду пубертета и адолесценције условљене су деловањем хормона, развојно су очекиване и највећи број младих особа није задовољан сопственим физичким изгледом, не осећа се добро у својој кожи. То је последица измењеног доживљаја телесне шеме, разлике у слици о себи у односу на реални изглед, тако да већина младих себи изгледа предебело, премршаво, без довољно мишића, са превеликом носем, брадом, малим грудима, прениски, превисоки... Због изразите преосетљивости често су довољни наизглед безазлени коментари околине, који провоцирају ригорозне дијете – истиче др Ивановић – Ковачевић уз напомену да код нас особе женског пола доминантно испољавају симптоме булимије,док се код млађих мушкараца све више региструје “ орторексија” као облик нездраве опсесије здравом исхраном.

Саговорница „Новости“ упозорава да после брзих и ригорозних дијета код појединих младих особа долази до губитка контроле. Почињу да уживају у доживљају да могу да не једу, да губе на тежини, да изазивањем повраћања хране могу да регулишу тежину, осећају да имају контролу, а заправо је губе. То је типичан пут у ментално условљене поремећаје исхране.

Основна карактеристика булимије су неконтролисане епизоде брзог уношења хране у кратком временском периоду.Најчешће се уноси храна богата угљеним хидратима и мастима, као и она која је лако доступна и припремљена без кувања ( сладолед, слаткиши, колачи, хлеб...) Унос може бити око 5.000 кцал, па чак чак и до 20.000 кцал у току једне “епизоде” прекомерног преједања.

- Куповање хране и једење углавном се обавља у потаји и кратко траје. Неке девојке откриле су да да су се у току овог периода осећале као у трансу.Прекомерно храњење се најчешће јавља у вечерњим часовима, по повратку кући. Епизоде преједања наизменично се смењују са епизодама гладовања које се најчешће завршавају изазивањем повраћања.Временом повраћање постаје рефлексно, или злоупотребом лаксатива и диуретиука, као и ексцесивним вежбањем. - наглашава др Ивановић – Ковачевић.

Емоционални поремећаји су - депресивност, осећање кривице после јела, импулсивност, љутња, анксиозност и социјална изолација - су врло чести.Медицинске компликације - метаболичка ацидоза, раздеротине једњака, промене на зубима, болно отицање пљувачних жлезда, промене у функцији тироидее и кортизола ...) јављају се обично у каснијој фази болести.

Све ово оставља тешке компликације на психолошком плану.Јављају се - емоционална нестабилност, раздражљивост, отворено испољавање емоција, социјална анксиозност, опште осећање мање вредности и неефикасности, ниско самопоштовање...На интерперсоналном плану реч је о последицама у виду тешкоћа у радном и социјалном функционисању,као и нестабилне и конфликтне релације уз наглашене пасивно-зависне потребе за пажњом, допадањем и признањем од других.

Занимљиво је да особе са булимијом чешће од особа са анорексијом саме потраже помоћ лекара.Генерално чешће се, ипак, обраћају лекару на иницијативу чланова породице или блиских особа.Важно је нагласити да што се пре обрате за помоћ, лечење краће траје и до потпуног опоравка брже долази. Уколико поремећај траје више година и прикрива се, тада је опоравак дугорајан и мукотрпан.

Фото: Приватна архива

Булимија се, по речима др Ивановић – Ковачевић, лечи мултидисциплинарним приступом, што значи да се у лечење укључују стручњаци различитих специјалности, у зависности од тога у којој мери су испољени различити симптоми. Тако, због честог изазивања повраћања јављају се промене у устима и на зубима, па је потребно у тим укључити и стоматолога. Уколико је,пак, реч о женској особи и дошло је до поремећаја менструационог циклуса,у тим се укључује и гинеколог.

- За почетак је потребно да млада особа прихвати и разуме да је ово ментално условљен поремећај. Најефикаснија је терапија која комбинује психотерапију и фармакотерапију. Психотерапија се базира на когнитивно-бихејвиоралном приступу, која је прва линија избора и на коју 30 до 50 одсто пацијената пријављује значајну редукцију или губитак симптома, затим различити други психотерапијски правци, који ипак показују мању ефикасност. - напомиње начелница Одељења за дечју и адолесцентну психијатрију,уз податак да се од лекова у терапији користе антидепресиви, као и поједини психостабилизатори у зависности од тога да ли постоји коморбидитет и врсте доминантних симптома на плану расположења.

Лечење у већини случајева траје дуго. Изузетно је важна породична подршка јер породично саветовање и терапија су неодвојиви део третмана особа са булимијом.

Опасност са друштвених мрежа

Уз напомену да је превенција, нарочито вршњачка едукација, најбољи начин за редукцију броја младих девојака које развијају поремећаје исхране,др Ивановић -Ковачевић упозорава и да све већу опасност представља виртуелни свет друштвених мрежа који фаворизује одређени тип физичког изгледа,као и препоруке како треба изгледати да би био прихваћен и популаран. У последње време на друштвеним мрежама појављују се снимци количине хране која се једе, као и изазивање повраћања и самоповређивања.

Пик стиже са пунолетством

Истраживања говоре да се код више од половине пацијената са поремећајима исхране јављају симптоми и анорексије и булимије, с тим што булимија има бољу прогнозу од анорексије , већи број пацијената достиже пуну ремисију а реч је о њих 45 одсто. Булимија се најчешће испољава између 17. и 20. године живота мада се може јавити и у каснијем животном добу.Пик је око 18. године.

(Објављено уз подршку Покрајнског секретаријата за здравство)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације