НИЗАК РАСТ ДЕТЕТА НИЈЕ САМО ЕСТЕТСКИ ПРОБЛЕМ: Рано откривање може побољшати прогнозу

Новости онлајн

07. 07. 2021. у 09:36

НИЗАК дечји раст није само естетски проблем, како га најчешће доживљавају, већ може указати и на озбиљније здравствене проблеме. Рано откривање поремећаја од изузетног је значаја, јер у великој мери побољшава прогнозу у погледу могућности достизања дететове нормалне телесне висине. Према проценама, у Србији тренутно више од 2.000 деце прима терапију хормоном раста.

НИЗАК РАСТ ДЕТЕТА НИЈЕ САМО ЕСТЕТСКИ ПРОБЛЕМ: Рано откривање може побољшати прогнозу

Фото Depositphotos

Хормон раста осим што утиче на линеарни раст костију, има и низ значајаних улога у метаболизму, а његов недостатак може прузроковати срчане, имунолошке, проблеме са костима, плућима. Уколико дете не расте четири до пет центиметара годишње или ако му се успорава раст, саветује се одлазак код ендокринолога. Из тог разлога је од највећег значаја дијагнозу поставити у што ранијем периоду развоја детета како би се применом одговарајуће терапије постигао жељени циљ. У свему томе најважнију улогу има примарна здравствена заштита, зато су редовни систематски прегледи деце од највећег значаја, као и правовремено информисање о проблемима који могу да настану због поремећаја раста.  

Низак раст значи да је телесна висина детета испод доње границе нормале за узраст и пол. Најчешће је породична одлика или последица конституционално успореног растења. Међутим, низак раст може бити проузрокован различитим поремећајима здравља и што је веће одступање телесне висине од нормале то је већа вероватноћа да дете има неки од патолошких облика ниског раста. 

- Најчешћи ендокринолошки узроци ниског раста су недостатак хормона раста и недостатак хормона штитасте жлезде, а од осталих патолошких узрока низак раст може бити проузрокован интраутерусним застојем у расту, целијакијом, различитим генетским синдромима, хроничним болестима. Ниска телесна висина родитеља најчешће објашњава низак раст детета, али то не сме бити разлог да се дете не упути ендокринологу чим се уочи поремећај. Недостатак хормона раста код деце може бити непознатог и познатог порекла, урођени и стечени. Када се ради о урођеном недостатку хормона раста, најчешће се уочава после друге године живота, а узроци могу бити генетски условљени или развојни поремећаји главе, који се јављају спорадично. У стечене узроке спадају озбиљне повреде главе, тумори главе, инфекције централног нервног система, зрачење главе - објашњава доц.др Маја Јешић, педијатар-ендокринолог у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој.

Деца са овим проблемом лече се инјекцијама хормоном раста, које у нашој земљи покрива здравствено осигурање, односно Републички фонд за здравствено осигурање. 

- Основни предуслов успешне терапије је што раније постављање дијагнозе и постизање максималне висине пре почетка пубертета. Осим стимулације линеарног раста, хормон раста има вишеструка корисна деловања која обухватају одржавање нормалног телесног састава и метаболизма током целог живота. Стога се код особа са доказаним недостатком хормона раста препоручује супституција тог хормона и после престанка раста у висину, али у дозама које су мање од сусптитуционих доза у детињству и адолесценцији - додаје доц. др Маја Јешић. 

Ипак, до застоја у расту некада долази још док је беба у мамином стомаку, такозвани интраутерини застој раста, који се у прошлости често мешао са термином детета малог за гестациони узраст. 

- Ми имамо кривуље раста које се примењују по рођењу. Међутим, те кривуље раста постоје и за доба пре рођења бебе, које током трудноће треба да прати акушер помоћу ултразвучног прегледа. На основу тога може се знати да ли се током трудноће догодио интраутерини застој раста плода или није. Узроци застоја у расту фетуса дешавају се из бројних разлога, а деле се на феталне, матерналне, плацентне и веома важне спољне факторе, на које се може деловати превентивно. Новорођенчад са интраутериним застојем у расту имају већи ризик од смртности, а могу имати хипоксију, хипотермију, обољење јетре, хематолошке, имунолошке поремећаје, плућне болести, конвулзије, бубрежну слабост и многе друге поремећаје. Такође, интраутерини застој раста може оставити трајне последице по бебу, па су тако неуроразвојни поремећаји, попут поремећаја пажње, учења, памћења, хиперактивности пет до 10 пута чешћи - истиче проф. др Милош Јешић, ненонатолог у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. 

Доктор каже да ова стања могу делимично да се лече, али да прави терапијски приступ у лечењу интраутериног застоја раста, још увек није развијен.

- Дефинитивно ми терапију немамо. Можемо да лечимо само последице и то са ограниченом успешношћу. Овде превенција има главну улогу, а то је правилано праћење раста и развоја фетуса док је у материци, као и на превенцији спољних утицаја и везани су за режим живота мајке - упозорава проф. др Милош Јешић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)