AМФИЛОХИЈЕВ ЗАВЕТ ИСПУЊЕН: Анђела Чуровић и Лана Милић снимиле прву духовну песму у част Свете Анастасије, мајке Светог Василија

У ЧАСТ духовног јубијела, поводом 350 година блаженог представљања Светог Василија Острошког, чланице групе "Анастасија" из Никшића, Анђела Чуровић и Лана Милић, снимиле су и отпевале песму "Света Анастасија Јовановић", која је посвећена мајци Чудотворца, по благослову блаженопочившег митрополита црногорско-приморског и игумана манастира Острог, Амфилохија.

Анђела Чуровић и Лана Милић / Фото Радио Светигора

Ово је прва духовна песма која је испевана у част Свете Анастасије - Ане Јовановић. Текст песме написала је Иванка Баћовић, песникиња из Никшића, а снимљена је у студију Радија Светигоре уз тонску обраду Срећка Радовића.

- У припреми је и организација за снимање и спота, који ће се снимити у селу Мркоњиће у Поповом Пољу, где је гроб Свете Анастасије и где се родио Свети Василије, затим у манастиру Завала, манастиру Тврдош, у Никшићу и у манастиру Острогу - каже Анђела Чуровић.

ИДЕЈА је рођена у Доњем манастиру Острогу када су Анђела и Лана митрополиту Амфилохију отпевале ову песму, када им је рекао да би лепо било да се сними.

- То се десило на Тројичиндан прошле године. Срећне смо што смо испуниле завет нашег владике - каже Анђела.

Песникиња Иванка Баћовић додаје да су се стихови о Светој Анастасији "родили" из душе и срца.

Анђела на гробу Ане Јовановић у Мркоњићима / Фото Приватна архива

- Наша заједничка пријатељица Нађа Лакићевић по повратку са Острога свратила је до мене кући и замолила да напишем песму о Светој Анастасији. Прихватила сам са радошћу не слутећи да ће она постићи значајан успех и бити снимљена - каже, за наш лист, Баћовићева, која годинама инспирацију за стваралаштво налази у духовној поезији.

ЛАНИ, у време величанствених литија у Црној Гори, умировљени владика захумско-херцеговачки, данас блаженопочивши, Атанасије, на зидинама Немањиног града у Подгорици где се родио отац Светог Саве - Стефан, Свети Симеон Мироточиви, казао је да је Свети Василије пројавио своју мајку Ану као великог чудотворца.

- Ана, мајка, сахрањена је код старе цркве Светог Николе у Мркоњићима и на њеном гробу јавља се зрак светлости. Она исцељује болесне који дођу са вером! Ако Бог да, када будемо славили 350 година од упокојења Светог Василија Чудотворца, отворићемо и гроб Свете Ане. Она је света, јер је радила таквог великог свеца, као што је Света Ана родила Светог Саву. И она је такође света и хвала богу да је имамо. Нека свети буду са нама, а ми да будемо са светима.

ПОРЕД старе сеоске цркве у Мркоњићима је гробље у којем се налази гроб Свете Анастасије, мајке Чудотворца. У овом крају се препричава предање да је некада давно житеља Трифка Милутиновића на путељку који се спушта ка главној џади, пресрео старац са дугом белом косом и брадом, представљајући се као калуђер. Казао је да је у гробљу, седам корака од десног ћошка црквице Светог Николе сахрањена мајка Светог Василија, да би после те поруке неким чудом калуђер изненада нестао. Трифко је послушао савет, пошао у гробље, одмерио седам корака од цркве и копао све док није наишао на гробно место где се данас налази споменик светитељевој мајци.

Ту се на празник Чудотворца сливају колоне верника са разних страна света које свој молитвени пут настављају даље преко Требиња и Никшића до острошке пећине.

СПОМЕНИК светитељевој мајци Анастасији 1966. године подигао је верни народ Попова Поља и околине. Постављен је ноћу, да би наредних дана Удба почела са хапшењем људи покушавајући да нађе одговор ко је споменик поставио. Најважније је да је народ споменик сачувао. У херцеговачком камењару, у избама и зидинама вековних огњишта, под смоквама и грмовима нара, свуда траје сећање на Чудотворца. И ово мало људи што опстаје у Мркоњићима, као и они који су се раселили, поносно је на порекло и на село у ком се пре четири века родио светитељ, од свете мајке Ане, о којој је у књигама Епархје захумске остало записано:

Рођење Светог Василија / Фото Митрополија црногорско-приморска

- Поповка, Мркоњка, Ана Јовановић роди и одњедри васцијелог сина, чудотворца и светитеља Василија и Тврдошког и Острошког, а највише Василија Мркоњићког. Једног од највећих светаца словенској југа.

РОЂЕЊЕ

НА зидинама и згаришту светитељеве родне куће, под кошћелом, уздигао се прелепи храм, посвећен Светом Василију. Заправо, то је спомен-црква која је метох женског манастира Светих апостола Петра и Павла код Требиња. И управо на камену на који се новоизграђени храм "наслања", 28. децембра 1610. године родио се светац, под световним именом Стојан Јовановић.

Препоручујемо

Србија

0 0

ФЕСТИВАЛ НЕ ПРЕКИДА ТРАДИЦИЈУ: У Храму Светог Вазнесења господњег у Суботици одржав Фестивал духовне музике

14. 10. 2020. у 16:47

Србија

0 3

ДУХОВНА ПЕСМА ЛАПОВАЦА ОСВОЈИЛА ДРУГО МЕСТО: Нумера у српско-византијском стилу

08. 10. 2020. у 13:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације