ОН ЈЕ НАПИСАО ПЕСМУ ПРОЧИТАНУ НА САХРАНИ АМФИЛОХИЈА: Кроз Стихове проговорио читав народ са Космета
КРОЗ стихове које сам још пре две године посветио митрополиту Амфилохију проговорио је читав српски народ са Космета.
Фото приватна архива
Песму сам написао у једном даху, ноћу, сетивши се дана када сам, 1999. године, морао да избегнем из родне Приштине и парохијског дома у цркви Светог Николе у којој сам се крстио и крај које сам одрастао.
Ово каже ђакон Милутин Попадић, песник и вероучитељ са Космета, и додаје да је почаствован што је на последњем испраћају митрополита црногорско-приморског и егзарха пећког трона Амфилохија прочитана његова песма. Док појашњава да не зна како је песма доспела у руке умировљеног владике Атанасија, који ју је прочитао након опела, Милутин каже да је чуо како се певала још током литија и да је поменути владика уз музику отпевао на Цетињу.
- Много ми значи што су стихови које сам написао прочитани крај одра највећег духовника и човека данашње Црне Горе. Написао сам их из душе, а Бог их је изнедрио пред јавност када је требало - прича скромно Милутин док се присећа догађаја који је иницирао стихове који су се, признаје, дуго "таложили" у њему.
Управо тог 16. јуна 1999. године, када су родитељи испраћали њега, сестру и брата код рођака, како би их избавили из Приштине, испред Цркве Светог Николе стигао је, присећа се, митрополит Амфилохије.
- Када су се повукле наша војска и полиција, суседи Албанци су почели да ликују тако да су се родитељи спремили да нас троје деце пошаљу за Крагујевац. Кренули смо из црквеног дворишта баш када је пристигао митрополит Амфилохије. Дошао је аутом којим се возио патријарх Павле. Сећам се да сам плакао, а он ме је загрлио, помазио, казао ми да не плачем и да ћемо се вратити јер је Косово српско - прича ђакон Милутин, тада на прагу пунолетства.
ПЕСМЕ НАПАЋЕНОМ НАРОДУ
ОСИМ песме митрополиту Амфилохију, Милутин Попадић, син свештеника, пароха приштинске Цркве Светог Николе, написао је и песму посвећену јунацима са Кошара, али и мученицима попут непокретне Марице Мирић (36) из Белог Поља, коју су Албанци наочиглед мајке силовали па масакрирали и коју је митрополит први пронашао, покрио ћебетом и сахранио у Пећкој патријаршији, потом о Милошу Ћирковићу, младићу који је данима одолевао нападима Албанаца оставши сам у свом дому, девојчицама Јасни (15) и Јовани (10) силованим и спаљеним у логору Клечка...
Ипак, митрополита памти од најранијег детињства, јер је са упокојеним патријархом Павлом, још док су били јеромонаси, долазио у њихов дом у конаку приштинске цркве. Сретао га је и касније док је студирао на Богословском факултету у Београду, када је био администратор после упокојења патријарха Павла.
- Митрополита сам као и сви Срби са Космета доживљавао као неког најрођенијег. Његова снага, духовност и божја благодат су били толико велики да смо се када дође, упркос томе што су се повукле и војска и полиција, осећали као да нас штити највећа светска сила - подвлачи Милутин, чијег су оца Мирослава запаљеног конака приштинске цркве, коју су такође Албанци запалили, избавили војници Кфора.
Отац Милутин посебну везу види и у томе што је Амфилохије преминуо 30. новембра, а на исти дан, пре 39 година, он се родио.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)