ОЦА СЕ СЕЋАМ ДЕЛИМИЧНО, МНОГО ЈЕ РАДИО: Исповест сина Здравка Кривокапића, ево шта очекује од њега

Новости онлине

20. 09. 2020. у 19:50

ОЦА СЕ СЕЋАМ ДЕЛИМИЧНО, МНОГО ЈЕ РАДИО: Исповест сина Здравка Кривокапића, ево шта очекује од њега

Фото: Д. Миловановић

МИЛОШ Кривокапић, син лидера победничке коалиције "За будућност Црне Горе" Здравка Кривокапића је објавио потресну исповест о свом оцу.

Он је писао о свом детињству и односу са оцем, лекцијама које је од њега научио, као и о томе шта очекује од свог оца ако постане премијер Црне Горе. Његове речи преносимо у целости:

Рођен сам 22. септембра 1991. у Подгорици. Првих година живота се по природи ствари сећам само на основу приче, највише родитеља. Они су причали те приче са циљем да ценимо њихово одрицање, како би задобили поштовање и скромност. Детињство сам највише волео да проводим код очевих родитеља у Никшићу. Ђед Драго је био најбоља особа коју сам у животу имао прилику да сретнем. Љубав је носио у осмеху а правичност у погледу. Из велике љубави и потребе да му одам поштовање га спомињем.

У детињству се ОЦА сећам делимично. Сећам се да је много радио. Да је кући долазио касно. Али да је био изузетно весео. Знам да су се он и мајка увек свега одрицали да би ми имали. Одрицали су се одеће, обуће, излазака, па и воћа, да би ми имали све то и много више. Из чисте несебичности и љубави. Али су тражили; поштовање, труд и рад. Па смо сви били добри ђаци и студенти.

Имам много прича и начина како су ме учили животу, поделићу неке од њих: Први пут сам се одвојио од родитеља у 3. раздреду основне школе. Отишли смо на ескурзију у Колашин. Прву ноћ сам преплакао. Сутрадан је дошао мој ОТАЦ. Рекао је да је у пролазу и да ме води на ручак. Чим смо сели почео сам да плачем да желим да се вратим. Тада ми је рекао:

- Ово си ти изабрао - мој ОТАЦ ми је говорио: “Ми Кривокапићи смо такви да кад узмемо нешто идемо до краја, нема одустајања”. Те речи су ме одредиле за цели живот.

Касније у гимазији почиње и интезивније дружење са ОЦЕМ. Ту сам схватио шта значи имати животни ослонац. Ослонац на који се одупиреш када ти је тешко, да би ишао даље. Дилеме смо решавали тако што ми је он давао савет. Никада решење, до решења сам сам требао доћи.

Сећам се и расправа на тему материјалног (зашто немамо више). Моја потреба је била одраз прохтева друштва из средње школе. Друштва чији су родитељи били део “елите”. Много разговора је требало да се помирим а тек скоро да схватим да се након испуњења егзистенцијалних услова мир и срећа не купују новцем.

Одлазак на студије је био велики изазов. Београд је пружао много, грешио сам. Свака грешка када је постајала озбиљнија сећао сам се родитеља и њихових одрицања. Колико пута сам осећао потребу да се одужим родитељима. И коначно, почео сам да радим и стичем и да будем у прилици да ја њима помогнем.

Али, тада на ред поново долази ОТАЦ. Долази да по хиљадити пут унесе светлост у мој живот. Да поново на пиједастал живота издигне најузвишеније вредности људског друштва. Да ме одбрани од жеље сатанине и апатије духовне. Да ме поново опомене шта значи бити човјек и које су то праве вредности.

ЗДРАВКО Д. КРИВОКАПИЋ је мој отац. Човек великог срца и још веће душе. Он и мајка су ме научили: да говорим, да мислим, да волим, да поштујем, да ценим и да волим сваку особу на планети. Они су ме научили да је могуће и камен волети. Они су ме научили да је све што замислите могуће уз рад, веру и труд.

Ово пишем јер осећам дуг да са вама поделим шта значи бити његово дете. Када ЗДРАВКО дође за премијера, не знам какве ће промене економске се десити али знам да ће праве вредности поново постати мода. Да ће се поново ценити човјек и дух његов. Да ће бити преча ваша доброта, рад, труд, знање него сви новци овога свијета.

А што се тиче плата и пензија. Не секирајте се. Ако сам му тразио 10 еура давао ми је 20, иако је питање колико му је остало у џепу. И никада, никада није рекао да нема. И увек смо имали довољно.

Као грађанин се надам у Бога, да нећемо пропустити јединствену прилику да оно што сам у кући стекао као вредности постану државне вредности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)

Ima nade

20.09.2020. 20:34

Ovako nešto treba da se cuje.Odlican opis principa u zivotu ako nisi rodjen sa zlatnom kašikom a to vecina nismo. Mi koji smo istog porijekla od dna Crne Gore pa sve do Zumberka govorimo isti jezik i to ne nasilno kao neki/e sa kapicom nego od malih nogu zelimo da uspijete na putu koji ste zapoceli.

Ljube

20.09.2020. 23:39

Posle potpisanog sporazuma izmedju " trojstva " mi je jasno kao dan ,da su na vlast dosli samo zahvaljujuci stranoj agenturi , i da ce podobniji za zapad biti i od samog Mjla. Probrani ,poslusni ,malo znaju ili skoro nimalo .

Gojko

21.09.2020. 09:26

@Ljube - Pa i onaj čuveni Bane,sin nekog ,,narodnog heroja'' sa one cetinjske bakljade,nije priznao Zdravka Krivokapića da je Crnogorac.Vi mora da se jako pitate za budućnost Crne Gore,pošto nikakav drugi posao nemate.