СЕЗОНА ДУХОВА: Како је туристичка сезона у Црној Гори доживела крах

Танјуг

30. 08. 2020. у 22:01

СЕЗОНА ДУХОВА: Како је туристичка сезона у Црној Гори доживела крах

FOTO: B. PANTIC

ПРОМОВИСАЊЕ Црне Горе као “корона фрее” дестинације и за кратко време губљење тог статуса, повећање епидемиолошког ризика, слабо функционисање авио-саобраћаја, друмска удаљеност од европских дестинација, рестриктивни однос према грађанима БиХ и Србије, увођење политике у туризам, неки су од разлога који су довели до краха туристичке сезоне, оцењују подгоричке Вијести.

И док из Националне туристичке организације (НТО) истичу да због пандемије корона вируса ова година не може да се пореди с било којом раније, председница Ребуилдинг.Травел организације за Балкан и почасна конзулка Сејшела у Црној Гори Александра Гардашевић-Славуљица упозорава да је Црна Гора постала земља "туристичких духова", јер је политика уведена у туризам.

Она је оценила да ће ковид избрисати Црну Гору с туристичке мапе, ако од првог новог јутра не направи професионални заокрет у односу на досадашњу промоцију.

“Одговорне дестинације од марта примењују тоталну дигиталну трансформацију, онлине платфоме, користећи нове комуникационе канале у борби за госте, јер су схватиле да је дигитални ребрандинг неопходан, тржишна борба за сваког госта, коришћењем виртуелног простора. Дестинације се утркују у лансирању персонализованих дигиталних кампања с обавезним иновативним елементима", рекла је Гардашевић-Славуљица.

Она је оценила да све наведено не важи у Црној Гори и да је чињеница је да су одговорни за промоцију дестинације пали на испиту.

Гардашевић-Славуљица сматра да је решење било, а и даље постоји, у примени јасне стратегије засноване на правилном маркетингу дестинације, промовисању иновативних технологија и повратку репутације дестинације.

Она упозорава да ће изумрети дестинације које се не уклопе у ковид-19 туризам и оцењује да су Хрватска и Албанија неупоредиво боље од Цре Горе то урадили, али недовољно добро.

Оценила је да Црна Гора никада није смела да буде промовисана као “корона-фрее” и да су многи упозоравали да је то опасно, јер државе преко ноћи могу постати високо ризичне, што се и догодило током другог таласа корона вируса.

"Данас корона-фрее, а сутра високо ризична земља, означава компромитацију дестинације и губитак поверења туриста. То се десило Црној Гори. Требало је прогласити Црну Гору као ''прву корона одговорну'' дестинацију у Европи и искористити предност статуса ниског ризика од короне", сматра Гардашевић-Славуљица.

Она указује да је уместо тога Црна Гора дала претерано обећање и да су туристи престали да јој верују, што је допринело колапсу тржишта.

Из НТО кажу да се не може правити паралела с другим државама из региона, посебно Хрватском, која као земља ЕУ нема ограничења када је у питању туристички промет из осталих земаља чланица.

Истичу да се од марта интензивно спроводе маркетиншке активности на промоцији туристичке дестинације.

“Имајући у виду да је на глобалном нивоу дошло до смањења међународних путовања, све туристичке дестинације бележе пад туристичког промета. Зато је у условима пандемије незахвално говорити о доброј или лошој сезони и правити поређења с претходном сезоном, резултате можемо да сагледамо у светлу тренутне ситуације”, рекли су у НТО за “Вијести”.

Укупни прошлогодишњи приходи од црногорског туризма износили су 1,1 милијарду евра. Влада је овогодишње приходе пројектовала на 40 одсто прошлогодишњих, односно на 450 милиона евра, али је та процјена већ почетком јуна пала у воду, а током јула је пад износио деведесетак процената. За почетак новембра најављена је нова процјена, што повлачи нови ребаланс буџета, наводи лист.

Према подацима НТО, у петак је у Црној Гори боравило близу 29.000 туриста, што је 20 одсто оствареног туристичког промета у поређењу с прошлогодишњим периодом, док је у хотелима попуњеност 42 процента у поређењу са истим период лане.

Према последњим званичним статистичким подацима Монстата, у Црној Гори је од почетка године закључно с јуном боравило око 162.400 туриста, што је тек петина у односу на прошлу годину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)